The Stranglers
Странглерс (енгл. The Stranglers) енглески је рок бенд основан 1974. године. Најпознатији је по песми Golden Brown.
Странглерс | |
---|---|
Странглерс на наступу у Чикагу 2013. године | |
Основне информације | |
Активни период | 1974—данас |
Оснивање | 1974. (Гилфорд, Енглеска) |
Жанр(ови) | панк рок, нови талас |
Веб-сајт | stranglers |
Садашњи чланови | Џет Блек Жан Жак Бирнел Дејв Гринфилд Баз Ворн |
Бивши чланови | Хју Корнвел Ханс Вормлинг Пол Робертс Џон Елис |
Музичка каријераУреди
Њихова каријера се може поделити на четири периода. У првом од 1974. до 1990. снимају 10 албума u sastavu :Хју Корнвел (Hugh Cornwell) гитариста и певач, Жан Жак Барнел ( Jean Jacques Burnel) бас гитариста и певач, Дејв Гринфилд (Dave Greenfield) клавијатуриста и Џет Блек (Jet Black) бубњар. У августу 1990, састав напушта певач, гитариста и један од аутора Хју Корнвел (Hugh Cornwell), али остали настављају да раде заједно. У другом периоду од 1990. до 2000. снимају четири албума, а у групи су Пол Робертс (Paul Roberts) као певач и Џон Елис (John Ellis) као гитариста. 2000. групу напушта Џон Елис (John Ellis) а као замена приступа Баз Варн (Baz Warne). То је трећи период период који траје од 2000. до 2006. током којег снимају један албум, Обала Норфока (Norfolk Coast). Објавили су га 2004, када су почели турнеју у Београду, фебруара исте године на петак 13. Након тога их напушта певач Пол Робертс (Paul Roberts), чиме почиње четврти период од 2006. до данас, током којег објављују два албума, (Suite XVI) 2006. и (Giants) 2012. У том периоду улогу певача равноправно деле гитариста Баз Варн (Baz Warne) и бас гитариста Жан Жак Барнел (Jean Jacques Burnel).
Музика СтранглерсаУреди
Њихова музика је често повезивана са панком због тога што су испливали на површину на почетку панк ере, али је она са самим панком имала врло мало везе, поготово због клавијатура које су биле саставни део њихове музике. Имали су доста везе са многим правцима, а може се рећи и да су заостали реликт психоделије, која је у то доба већ практично изумрла.
Речи њихових песама су веома интелигентне и често су обележене дозом, помало чудног, хумора, који врло често није био схваћен, а неретко и погрешно протумачен, од стране јавности.
- I tried to make him laugh
- But he didn't get the joke
- And then he said that I wasn't right in the head
Неки њихови текстови су оцењивани као сексистички (Peaches, Bring on the Nubilies) и изазивали су згражавање јавности.
Чланови бендаУреди
Тренутни чланови
- Џет Блек — бубњеви, перкусије (1974—данас)
- Жан Жак Бирнел — бас-гитара, пратећи вокали (1974—данас), главни вокали (1974—1990, 2006—данас)
- Дејв Гринфилд — клавијатура, пратећи вокали (1975—данас), главни вокали (1975—1990, 2006—данас)
- Баз Ворн — гитара, пратећи вокали (2000—данас), главни вокали (2006—данас)
Бивши чланови
- Хју Корнвел — гитара, главни и пратећи вокали (1974—1990)
- Ханс Вормлинг — клавијатура, пратећи вокали, гитара (1974—1975; умро 1995)
- Пол Робертс — главни вокали (1990—2006)
- Џон Елис — гитара, пратећи вокали (1990—2000)
ДискографијаУреди
Студијски албуми
- Rattus Norvegicus (1977)
- No More Heroes (1977)
- Black and White (1978)
- The Raven (1979)
- The Gospel According to The Meninblack (1981)
- La Folie (1981)
- Feline (1983)
- Aural Sculpture (1984)
- Dreamtime (1986)
- 10 (1990)
- Stranglers in the Night (1992)
- About Time (1995)
- Written in Red (1997)
- Coup de Grace (1998)
- Norfolk Coast (2004)
- Suite XVI (2006)
- Giants (2012)
Самостални радовиУреди
Жан Жак БирнелУреди
Хју КорнвелУреди
- Nosferatu - (with Robert Williams) (1979)
- Wolf (1988)
- CCW (1992)
- Wired (1993)
- Guilty (1997)
- Solo (1999)
- Mayday (1999)
- Black Hair Black Eyes Black Suit (1999)
- Hi Fi (2000)
- 2002 Mayday (2002)
- Footprints in the Desert (2002)
- Sons of Shiva (2002)
- In the Dock (2003)
- Beyond Elysian Fields (2004)
- Hooverdam (2008)
- Totem and taboo (2012)
Спољашње везеУреди
The Stranglers на Викимедијиној остави. |