Стровија
Стровија (мкд. Стровија) је насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Стровија припада општини Долнени.
Стровија | |
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Долнени |
Становништво | |
— (2002) | 35 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 33′ 51″ С; 21° 24′ 40″ И / 41.56415958482852° С; 21.411193256787307° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 729 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 7505 |
Позивни број | (+389) 48 |
Регистарска ознака | PP |
Географија
уредиНасеље Стровија је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Прилепа, насеље је удаљено 35 km северозападно.
Рељеф: Стровија се налази у крајње северном делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Село је суштински најсеверније у целој Пелагонији. Западно од насеља издиже се планина Јакупица, у делу у коме се налази један од њених виших врхова - Даутица, а источно планина Бабуна. Надморска висина насеља је приближно 780 метара.
Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.
Историја
уредиУ току Првог светског рата, за време бугарске окупације, село је масовно страдало заједно са свим осталим српским селима северног дела Прилепског поља. Бугари су опколили село са свих страна и изводили из кућа све што се ту затекло. Затим су поједине домаћине уценили новцем, опљачкали све што су могли, а затим све жене силовали и потом побили. У селу је у том једном нападу убијено 120 становника. Зверства су затим наставили у суседним српским селима: Долгаец, где је убијено 250 људи, претходно избеглих из Богомиле, која су од Бугара избегла у села Прилепског поља и све их на месту побили. Мучења су наставили клањем самих мештана села Долгаец уз претходно силовање жена. Сви ухваћени мештани, старци, жене и деца, јер су мушкарци са српском војском већ одступали према Албанији, су поклани. Долгаечког попа Трајка, старца од 70 година су живог ухватилии питали га: „Да ли је Србин или Бугарин”? А када је стари поп на сва питања одговорио да је Србин као што су му и сви парохијани и сељаци његовог села, Бугари су наложили ватру и везаног прво посули петролејом, а затим га бацили у ватру. Због тога су они сељаци из горњег поља који су успели да побегну у Прилеп, у то време већински пробугарски настројен, молили угледне прилепске прваке, да се ако се икако може заустави покољ и да се о том питању алармира бугарски официр рођени Прилепчанин, генерал Тошев. Молбе угледних грађана Прилепа, Бугараша, уродиле су плодом и генерал Тошев је издао наредбу о прекиду клања цивила по српским селима у горњем пољу, Азоту и Поречу. Покољ се завршио у селу Костинци у коме су бугарски зликовци заклали 25 мештана, а у току ових убијања је стигла наредба генерала Тошева да се са клањима престане, па је остатак сељана Костинаца успео да се спасе. Ових неколико српских села горњег Прилепског поља: Зрзе, Долгаец, Маргари, Стровија, Гостиражни, итд заједно са масом српских избеглица из Богомиле и велешког Азота, који су пострадали у Долгаецу, за дужи временски период нису успели да поврате стару бројност, јер су нека изгубила и више од 50% укупног становништва.
Становништво
уредиПо попису становништва из 2002. године, Стровија је имала 35 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).
Већинска вероисповест у насељу је православље.