Богомила

Насеље у Македонији

Богомила (мкд. Богомила) је насеље у Северној Македонији, у средишњем државе. Богомила припада општини Чашка.

Богомила
мкд. Богомила
Поглед на Богомилу
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаЧашка
Становништво
 — (2002)476
Географске карактеристике
Координате41° 35′ 35″ С; 21° 28′ 18″ И / 41.5931° С; 21.4717° И / 41.5931; 21.4717
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина510 m
Богомила на карти Северне Македоније
Богомила
Богомила
Богомила на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1415
Позивни број(+389) 043
Регистарска ознакаVE

Насеље Богомила је у раздобљу 1994-2004. година била средиште истоимене општине, која је потом припојена општини Чашка.

Географија уреди

Богомила је смештена у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Велеса, насеље је удаљено 15 km југозападно.

Рељеф: Богомила се налази у историјској области Азот. Место се налази на реци Бабуни, између планина Бабуне и Јакупице. Надморска висина насеља је приближно 510 метара.

Месна клима је континентална.

Историја уреди

 
Стари мост преко реке Бабуне

По неким историчарима одавде је започео богумилски покрет, који се у средњем веку из Македоније проширио Балканом.[1]

Ту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.[2] У српској школи је 1901. године свечано прослављена школска слава Св. Сава. Парох Риста Поповић је чинодејствовао а учитељ Бабовић је одржао Светосавску беседу.[3] Године 1906. службовао је на литургији у цркви и школи поп Игњат Ђорђевић. Домаћин славе у школи био је Риста Димитријевић, а беседио је по резању колача један од учитеља Захарије Ћорић. Скупљени прилог за школски фонд изнео је 662 гроша.[4]

До почетка Балканских ратова становништво Богомиле и читавог краја је било великом већином српско. По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у селу је живело 1.096 Срба, верника Цариградске патријаршије (којој су и иначе у то доба припадали сви Срби Отоманске империје) и 152 Бугарина, верника егзархије.[5] Бугарска пропаганда називала их је србоманима. У селу је још од турског времена, па све до бугарске окупације 1941. године радила српска школа. У околини Богомиле, у селу Мартолци, рођен је српски четнички војвода Јован Бабунски.

Становништво уреди

Богомила је према последњем попису из 2002. године имала 476 становника.

Према истом попису претежно становништво у насељу су етнички Македонци су били у већини и то:

Већинска вероисповест је православље.

Знамените личности уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Bogomil as a religious creed that emerged in Macedonia”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2007. г. Приступљено 29. 12. 2007. 
  2. ^ "Дело", Београд 1899. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1901. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  5. ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.

Извори уреди

Спољашње везе уреди