Богомила
Богомила (мкд. Богомила) је насеље у Северној Македонији, у средишњем државе. Богомила припада општини Чашка.
 Поглед на Богомилу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Чашка |
| Становништво | |
| — 2002. | 476 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 35′ 35″ С; 21° 28′ 18″ И / 41.5931° С; 21.4717° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 510 m |
  Богомила Богомила на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1415 |
| Позивни број | (+389) 043 |
| Регистарска ознака | VE |
Насеље Богомила је у раздобљу 1994-2004. година била средиште истоимене општине, која је потом припојена општини Чашка.
Географија
уредиБогомила је смештена у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Велеса, насеље је удаљено 15 km југозападно.
Рељеф: Богомила се налази у историјској области Азот. Место се налази на реци Бабуни, између планина Бабуне и Јакупице. Надморска висина насеља је приближно 510 метара.
Месна клима је континентална.
Историја
уреди
По неким историчарима одавде је започео богумилски покрет, који се у средњем веку из Македоније проширио Балканом.[1]
Ту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.[2] У српској школи је 1901. године свечано прослављена школска слава Св. Сава. Парох Риста Поповић је чинодејствовао а учитељ Бабовић је одржао Светосавску беседу.[3] Године 1906. службовао је на литургији у цркви и школи поп Игњат Ђорђевић. Домаћин славе у школи био је Риста Димитријевић, а беседио је по резању колача један од учитеља Захарије Ћорић. Скупљени прилог за школски фонд изнео је 662 гроша.[4]
До почетка Балканских ратова становништво Богомиле и читавог краја је било великом већином српско. По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године у селу је живело 1.096 Срба, верника Цариградске патријаршије (којој су и иначе у то доба припадали сви Срби Отоманске империје) и 152 Бугарина, верника егзархије.[5] Бугарска пропаганда називала их је србоманима. У селу је још од турског времена, па све до бугарске окупације 1941. године радила српска школа. У околини Богомиле, у селу Мартолци, рођен је српски четнички војвода Јован Бабунски.
Становништво
уредиБогомила је према последњем попису из 2002. године имала 476 становника.
Према истом попису претежно становништво у насељу су етнички Македонци су били у већини и то:
Већинска вероисповест је православље.
Знамените личности
уреди- Јован Бабунски - учитељ и четнички војвода, са почетка 20. века.
- Петко Таневић - Станковић - четнички војвода, учесник борби код села Дренова 1907. године
- Петар Поп Арсов - бугарашки агент, учитељ и оснивач ТМОРО.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Bogomil as a religious creed that emerged in Macedonia”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2007. г. Приступљено 29. 12. 2007.
- ^ "Дело", Београд 1899. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1901. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
- ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.
