Мартолци (Мартолце, мкд. Мартолци) су насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Мартолци припадају општини Чашка.

Мартолци
мкд. Мартолци
Поглед на Мартолци 4.JPG
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаЧашка
Становништво
 — (2002)180
Географске карактеристике
Координате41° 34′ 02″ СГШ; 21° 39′ 14″ ИГД / 41.5672° СГШ; 21.6539° ИГД / 41.5672; 21.6539
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина350 м
Мартолци на мапи Северне Македоније
Мартолци
Мартолци
Мартолци на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1414
Позивни број(+389) 043
Регистарска ознакаVE

У овом селу родио се српски четнички војвода Јован Бабунски.

ГеографијаУреди

Мартолци су смештени у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Велеса, насеље је удаљено 25 km јужно.

Насеље Мартолци се налази у историјској области Азот. Насеље је смештено у долини реке Бабуне. Северно од насеља издиже се планина Јакупица. Надморска висина насеља је приближно 350 метара.

Месна клима је континентална.

ИсторијаУреди

У 19. и почетком 20. века село је управно припадало велешкој кази Османског царства. Каза је до 1901. била део Солунског вилајета, да би од 1901. постала део Скопског санџака Косовског вилајета. По статистици Турског царства за вилајете Једренски, Битољски и Солунски за 1873. село је имало 35 домова и 126 становника „Бугара“. Статистика заправо даје број верника Бугарске егзархије.[1] Село је 1907. ушло у српску четничку организацију[2] и као патријаршијско, са српском школом и српским свештеником, остало до 1912.

СтановништвоУреди

Мартолци су према последњем попису из 2002. године имали 180 становника.

Према истом попису претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%), а остало су Срби.

Већинска вероисповест је православље.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, pp. 180 - 181.
  2. ^ Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878—1944. в документи, том 1 1878—1912., част втора, pp. 298.

Спољашње везеУреди