Ајше Хумашах (тур. Ayşе Hümaşah Hanımsultan) (1541 — 1598) била је отоманска принцеза, кћер Султаније Михримах и Рустем паше ( везир 1544–53, 1555–61). Била је унука Сулејмана Величанственог и његове законите супруге Хурем.

Ајше Хумашах
Лични подаци
Датум рођења1541.
Место рођењаЦариград, Османско царство
Датум смрти1598 (старост 56–57)[1]
Место смртиЦариград, Османско царство
Породица
Супружник
  • Семиз Ахмед-бег (в. 1560 —  с. 1580)
  • Феридун-паша (в. 1582 —  с. 1583)
  • Махмуд Худаји (в. 1584)
ПотомствоМехмед-бег
Мустафа-бег
Махмут-бег
Осман-бег
Салиха-султанија
Сафије-султанија
Хатиџе-султанија
Фатма-султанија
РодитељиРустем-паша Опуковић
Султанија Михримах
султанија Османског царства

Биографија уреди

Рођена је 1541. године у Истанбулу и била је прво дете њених родитеља. Око 1560. године се удала за Семиз Ахмет-бега[2], будућег великог везира. Сам Ахмед-бег је такође био члан династије; био је син султаније Шахнисе.

Била је политички активна, била је супруга великог везира и кћерка највеће принцезе, Султаније Михримах. Као једина наследница својих родитеља наследила је велико богатство, укључујући и пет палата.

Први брак уреди

Са Семиз Ахмет-пашом је имала осморо деце, петоро синова и четири ћерке.[3]

Синови
  • Мехмед-бег (ум. 1605) - санџак-бег Херцеговине. Умро је 1605. године.
  • Мустафа-бег (ум. 22. јун 1593) - санџак-бег Клиса. Такође погинуо у бици на реци Купи.
  • Осман-бег (ум. 1590) - санџак-бег Шебинкарахисара.
  • Махмут-бег (ум. 1602)
  • Абдурахман-бег (ум. 1597); оженио се кћерком своје сестре Салихе, са којом је имао сина Мехмета (ум. 1646)
Кћери
  • Салиха-султанија (тур. Saliha Hanım) (1561 — 1580) - најстарија кћи Хумашах Ајше. удата у октобру 1576. године за Јусуф Синан-пашу. За њено венчање је њена бака Михримах потрошила 70 000 акчи. Са њим је имала сина Махмуд-бега (1577—1643), који се 1612. године оженио султанијом Хатиџе. Салиха је имала и ћерку Ајше, која се удала за њеног брата Абдулрахман-бега, са којим је имала сина Мехмед-пашу (умро 1646), који је био велики везир за време султана Ибрахима.
  • Сафије-султанија (тур. Safiye Hanım) (1569 — 1624) - најмлађа кћи Хумашах Ајше. Као једанаестогодишњакиња удата у марту 1581. године за Јусуф Синан-пашу, супруга своје покојне сестре Салихе. Са њим је имала два сина, Хусејина и Сулејмана. Имала је још једног сина, Мехмет-бега, који се 1613. године оженио једном од кћери султана Мурата III.
  • Хатиџе-султанија (тур. Hatiçe Hanım) (? — 1594) - Удата је за капиџибаши Махмут-бега у децембру 1584. године. Речено је да је Хатиџе била богата. Махмут-бег је по жељи Нурбану султаније требало да ожени Ајше султанију, ћерку Мурата III, али одлуком султана, оженио је Махмуд-бега са Хатиџе. Умрла је пре своје мајке, 1594. године.
  • Фатма-султанија (? — након 1598) (тур. Fatma Hanım) - удата у марту 1596. године за Јеменли Хасан-пашу, намесника Јемена и Египта (умро 1608).

Други и трећи брак уреди

Две године после смрти Ахмет-паше, удала се 7. априла 1582 удала се за Ахмет Феридун пашу, али брак је трајао само 11 месеци јер је паша умро 16. марта 1583. Постоји чак и верзија да се Ајше Хумашах удала по трећи пут за шејха Азиза Махмуд Худајиа 1590. године.

Смрт уреди

Ајше Хумашах је умрла 1598. године и највероватније је сахрањена у Михримах џамији у Едирнекапију. Речено је да је након њене смрти оставила султану Мехмету богатије наслеђе од државне благајне; 780 000 златника, 100 000 сребрњака и много драгуља.

Референце уреди

  1. ^ Yüksel Özemre, Ahmed (2021). Hasretini çektiğim Üsküdar, p. 25.
  2. ^ „SEMİZ AHMED PAŞA”. TDV İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). Приступљено 2023-08-15. 
  3. ^ Айше Хюмашах-султан (на језику: руски), 2021-02-14, Приступљено 2021-10-10 

Литература уреди

  • Hammer, Joseph von. Geschichte des Osmanischen Reiches. — Pest: C. A. Hartleben’s Verlag, 1829. — Т. 4. — С. 102.
  • Necipoğlu, Gülru. The Age of Sinan. Architectural Culture in the Ottoman Empire. — London: Reaktion Books, 2005. — С. 317.
  • Benzoni, Gino. Dizionario Biografico degli Italiani / ed. Alberto M. Ghisalberti. — Rom: Istituto della Enciclopedia Italiana, 1981. — Т. 25.