Сушиће
насеље у општини Штрпце, Косово и Метохија, Република Србија
Сушиће (алб. Sushicë) је насеље у општини Штрпце, Косово и Метохија, Република Србија.
Сушиће | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Штрпце |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 17′ 27″ С; 21° 01′ 05″ И / 42.29083° С; 21.01806° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1179 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 0290 |
Регистарска ознака | UR |
Порекло становништва по родовима
уредиСрпски род:
- Ракићи (11 кућа), Коцинци (9 кућа) и Марковци (11 кућа), сви са славом Св. Панталејмона. Досељени су од Гусиња у Црној Гори крајем XVIII века. При досељењу су славили Св. Николу али како им је усред зиме, због снега и хладноће, нико из жупе није могао доћи на славу, пошто им је село високо на планини, то су, ускоро по досељењу, узели за славу дан Св. Пантелејмона.
Поисламљен и поарбанашен српски род:
- Асановићи (5 кућа), староседеоци. Поисламили се око 1830. године. У ислам прешао предак Рака, који је потом назван Асан. Појасеви од поисламљивања су: Рака (Асан), Селман, Селим, Бајрам 60 година.
Арбанашки род:
- Паљој (4 кућа). Досељени крајем XVIII века из северне Албаније, из фиса Круе Зи, на Косово у село Никодим, па почетком XIX века прешли у ово село.
Иван Јастребов о овом селу
уредиИван Јастребов је о овом селу записао да је врло сиромашно. Одржавају их мала стада оваца. Приморани су да иду на рад у удаљена места, као и житељи осталих села и ове и Средске жупе. Вештина им је столарски занат, а воле и да граде куће. Иду у Румунију и Бугарску, отуда многи боље знају говорити влашки него српски. Пошто много времена проводе у Румунији и друже се с Бугарима кваре свој језик према бугарском.[2]
Демографија
уредиДемографија[4] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 346 | |
1953. | 392 | |
1961. | 362 | |
1971. | 357 | |
1981. | 280 | |
1991. | 268 |