Север

(преусмерено са Сјевер)
За друге употребе, погледајте Север (вишезначна одредница).

Север (ијек. сјевер) једна је је од главних страна света. На картама и компасу север се налази на врху, уколико то није другачије означено и означава се са 0° или 12 сати. Пилоти се оријентишу часовима (мета се налази на 12 часова).[1]

Ружа географских смерова са шестнаест тачака, на којој је југ на дну.
Стране света

ЕтимологијаУреди

Реч north је повезана са старовисоконемачким nord,[2] оба од којих потичу од протоиндоевропске јединице *ner-, што значи „лево; доле“, као што је север лево када је особа окренута према излазећем сунцу.[3] Слично томе, и остали кардинални правци су такође повезани са положајем сунца.[4][5][6]

Латинска реч borealis потиче од грчке boreas „северни ветар, север“, који је, према Овидију, био персонификован као син бога реке Стримона, оца Кале и Зетеса. Septentrionalis је од septentriones, „седам волова плугова”, име је Урса Мајора. Грчки ἀρκτικός (arktikós) назван је по истом сазвежђу и извор је речи Арктик.

Остали језици имају и друге изведенице. На пример, на лезгинском језику kefer може значити и „неверица“ и „север“, јер северно од муслиманске лезгијске домовине постоје подручја која су раније насељавали немуслимански кавкаски и туркијски народи. На многим језицима Мезоамерике север такође значи „горе“. На мађарском је реч север за észak, што је изведено од éjszaka („ноћ“), јер изнад северног повратника Сунце никада не сија са севера, осим унутар Арктичког круга током летњег поноћног сунца.

Правац север је прилично често повезан са хладнијом климом, јер се већина светског копна на високим географским ширинама налази на северној хемисфери. Арктички круг пролази кроз Северни ледени океан, Норвешку, Шведску, Финску, Русију, Сједињене Државе (Аљаска), Канаду (Јукон, Северозападне територије и Нунавут), Данску (Гренланд) и Исланд (где пролази кроз мало приобално острво Гримзи).

МапеУреди

Према конвенцији, горња страна мапе је обично север. Да би се ишло према северу користећи компас за навигацију, подеси се смер или азимут од 0° или 360°.

Север је специфично правац који се у западној култури сматра фундаменталним правцем:

  • Север се користи (експлицитно или имплицитно) за дефинисање свих осталих праваца.
  • Горње (Визуелне) ивице карата обично одговарају северном ободу представљеног подручја, осим ако није изричито наведено другачије или се оријентири сматрају кориснијим за ту територију од одређених праваца.
  • На било ком ротирајућем астрономском објекту, север често означава страну која изгледа да се окреће у смеру супротном од кретања казаљке на сату када се гледа издалека дуж осе ротације. Међутим, Међународна астрономска унија (ИАУ) дефинише географски северни пол планете или било ког њеног сателита у Сунчевом систему као планетарни пол који се налази на истој небеској хемисфери, у односу на непроменљиву раван Сунчевог система, као Земљин северни пол.[7] То значи да се неки објекти, попут Урана, ротирају у ретроградном смеру: када се гледа са севера ИАУ, окретање је у смеру казаљке на сату.

Магнетни север и деклинацијаУреди

Магнетни север је од интереса, јер је то смер означен као север на правилно делујућем (али неисправљеном) магнетном компасу. Разлика између њега и правог севера назива се магнетна деклинација (или једноставно деклинација тамо где је контекст јасан). За многе сврхе и физичке околности грешка у смеру која настаје занемаривањем разлике је подношљива; у другима ментална или инструментна компензација, заснована на претпостављеном знању о применљивој деклинацији, може решити све проблеме. Али једноставне генерализације на ту тему треба третирати као неразумне и вероватно одражавају популарне заблуде о земаљском магнетизму.

Мапе намењене за употребу компасном оријентацијом јасно указују на локалну деклинацију ради лакше корекције на прави север. Мапе такође могу означавати мрежни север, што је навигациони термин који се односи на правац северно дуж линија мреже пројекције карте.

Улоге севера као главног правцаУреди

Видљива ротација ноћног неба око видљивог небеског пола пружа живописну метафору тог правца који се поистовећује са „горе“. Стога је избор севера као „горе“ на северној хемисфери, или југа у тој улози на југу, пре светске комуникације, све само не произвољан - барем за ноћне астрономе.[8] (Напомена: јужној хемисфери недостаје истакнути видљиви аналог северне поларне звезде.) Супротно томе, кинеска и исламска култура сматрале су југ одговарајућим „горњим“ крајем за мапе.[9] У културама Полинезије, где је пловидба играла важну улогу, ветрови - преовлађујући локални или предачки - могу дефинисати кардиналне тачке.[10]

У западној култури:

  • Мапе се обично цртају за гледање са било правим севером или магнетним севером на врху.
  • Земаљски глобуси имају Северни пол на врху, или ако је Земљина оса представљена као нагнута од вертикале (обично под углом који има у односу на осу Земљине орбите), у горњој половини.
  • Мапе су обично означене да показују који смер на мапи одговара правцу на земљи,
    • обично са једном стрелицом оријентисаном у картиној репрезентацији правог севера,
    • повремено са једном стрелицом оријентисаном ка приказу магнетског севера на мапи или две стрелице оријентисаном ка правом, односно магнетном северу,
    • повремено са компасном ружом, али ако је тако, обично на мапи са севером на врху и обично са севером проминентније украшеним од било које друге тачке компаса.
  • „Горе“ је метафора за север. Идеја да север увек треба да буде „горе“, а исток десно успоставио је грчки астроном Птоломеј.[11][12] Историчар Данијел Борстин сугерише да је то можда било зато што су познатија места у његовом свету била на северној хемисфери, а на равној мапи су била најпогоднија за проучавање ако су била у горњем десном углу.[13]

РеференцеУреди

  1. ^ „Orijentacija”. PD dr Radivoj Simonović Sombor. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „the definition of north”. Dictionary.com. Приступљено 10. 11. 2017. 
  3. ^ „north | Origin and meaning of north by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-03. 
  4. ^ „south | Origin and meaning of south by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-03. 
  5. ^ „west | Origin and meaning of west by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-03. 
  6. ^ „east | Origin and meaning of east by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-03. 
  7. ^ Archinal, Brent A.; A'Hearn, Michael F.; Bowell, Edward G.; Conrad, Albert R.; Consolmagno, Guy J.; et al. (2010). „Report of the IAU Working Group on Cartographic Coordinates and Rotational Elements: 2009” (PDF). Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy. 109 (2): 101—135. Bibcode:2011CeMDA.109..101A. doi:10.1007/s10569-010-9320-4. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2016-03-04. Приступљено 2019-04-07. 
  8. ^ Compare: Busenbark, Ernest (1997) [1949]. Symbols, Sex, and the Stars. San Diego, California: Book Tree. стр. 133. ISBN 9781885395191. Приступљено 5. 12. 2019. »Throughout the world, the east or sunrise point was the prime direction and signified light, life, and birth. The west and southwest were the land of the dead. Temples, cathedrals and churches were oriented to the sunrise point at the vernal equinox, to the summer solstice, or to the sunrise point on the day sacred to the saint to whom the church was dedicated. In China, however, the temple of the sun at Pekin was oriented to the sun at the time of the winter solstice.« 
  9. ^ Williams, Caroline. „Maps have 'north' at the top, but it could've been different”. Bbc.com. Приступљено 10. 11. 2017. »Early Islamic maps favoured south at the top because most of the early Muslim cultures were north of Mecca, so they imagined looking up (south) towards it [...].« 
  10. ^ Fornander, Abraham; Stokes, John F. G. (1878). „Names or cardinal points [...]”. An Account of the Polynesian Race: Its Origins and Migrations, and the Ancient History of the Hawaiian People to the Times of Kamehameha I. 1. London: Trübner & Company. стр. 18. Приступљено 5. 12. 2019. »In the Tonga Islands, Hahagi means the northern and eastern side of an island, and Hihifo means the southern and western side. The first is derived from the preposition Hagi, 'up, upward;' the latter from the preposition Hifo, 'down, downward.' In many of the other Polynesian groups the expressions 'up' and 'down' [...] are used with reference to the prevailing trade-winds. One is said to 'go up' when travelling against the wind, and to 'go down' when sailing before it. [...] In New Zealand the north was conventionally called Raro, 'down,' and the south Runga, or 'up.'« 
  11. ^ Talbert, Richard J. A. (2012). „Urbs Roma to Orbis Romanus”. Ур.: Talbert. Ancient Perspectives: Maps and Their Places in Mesopotamia, Egypt, Greece and Rome. Chicago. стр. 170—72. ISBN 978-0-226-78940-8. 
  12. ^ Shcheglov D.A. (2002–2007): "Hipparchus’ Table of Climata and Ptolemy’s Geography", Orbis Terrarum 9 (2003–2007), 177–180.
  13. ^ Daniel Boorstin (1983). The Discoverers. Random House/J.M.Dent & Sons. стр. 98. 

ЛитератураУреди

  • Rigge, W. F. „Partial eclipse of the moon, 1918, June 24”. Popular Astronomy. 26: 373. Bibcode:1918PA.....26..373R. »rigge1918« 
  • Meadows, Peter; meadows. „Solar Observing: Parallactic Angle”. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2009. Приступљено 2013-11-15. 
  • „Two Studies of Color”. JSTOR 1264798. »In Ainu... siwnin means both 'yellow' and 'blue' and hu means 'green' and 'red'« 
  • „Chinese Cosmogony”. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2010. Приступљено 2007-02-17. 
  • Anderson, Kasper Wrem; Helmke, Christophe (2013), „The Personifications of Celestial Water: The Many Guises of the Storm God in the Pantheon and Cosmology of Teotihuacan”, Contributions in New World Archaeology, 5: 165—196, at pp. 177–179. 
  • McCluskey, Stephen C. (2014), „Hopi and Puebloan Ethnoastronomy and Ethnoscience”, Ур.: Ruggles, Clive L. N., Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy, New York: Springer Science+Business Media, стр. 649—658, ISBN 978-1-4614-6140-1, doi:10.1007/978-1-4614-6141-8_48 
  • Curtis, Edward S. (1922), Hodge, Frederick Webb, ур., The Hopi, The North American Indian, 12, Norwood, Mass.: The Plimpton Press, стр. 246, Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015, Приступљено 23. 8. 2014, »Hopi orientation corresponds only approximately with ours, their cardinal points being marked by the solstitial rising and setting points of the sun.... Their cardinal points therefore are not mutually equidistant on the horizon and agree roughly with our semi-cardinal points.« 
  • H. Rodrigues (22. 4. 2016). „The Dikpalas”. www.mahavidya.ca. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2018. Приступљено 12. 8. 2018. 
  • Stephen, Alexander MacGregor (1936), Parsons, Elsie Clews, ур., Hopi Journal of Alexander M. Stephen, Columbia University Contributions to Anthropology, 23, New York: Columbia University Press, стр. 1190—1191, OCLC 716671864 
  • Malotki, Ekkehart (1979), Hopi-Raum: Eine sprachwissenschaftliche Analyse der Raumvorstellungen in der Hopi-Sprache, Tübinger Beiträge zur Linguistik (на језику: немачки), 81, Tübingen: Gunter Narr Verlag, стр. 165, ISBN 3-87808-081-6 

Спољашње везеУреди