Тензинг Норгај

Тензинг Норгај (неп. तेन्जिङ नोर्गे शेर्पा; Кумбу, 29. мај 1914Дарџилинг, 9. мај 1986) је био непалски шерпаски планинар.[1][2][3] Он и сер Едмунд Хилари су били први који су се попели на Монт Еверест, 29. маја 1953.[4][5][6][7][8] Часопис Тајм је прогласио Норгаја једним од 100 најутицајнијих људи 20. века.[9] Године 2003, Национална авантуристичка награда Тензинг Норгај, највеће индијско авантуристичко-спортско признање, преименована је у његову част.

Тензинг Норгај
Edmund Hillary and Tenzing Norgay.jpg
Тенсинг Норгај (десно) са Едмундом Хиларијем
Датум рођења29. мај 1914.(1914-05-29)
Место рођењаКумбу
 Непал
Датум смрти9. мај 1986.(1986-05-09)(71 год.)
Место смртиДарџилинг
 Индија

МладостУреди

Постоје опречни извештаји о Тензинговом раном животу. Извештај дат у његовој аутобиографији је да је био Шерпас рођен и одрастао у Тенгбочеу, Кумбу, на североистоку Непала.[10] У интервјуу за Ал Индија Радио 1985. он је изјавио је да су му родитељи дошли са Тибета, али да је рођен у Непалу.[11] Према многим каснијим извештајима, као и у књизи коју је написао његов син Јамлинг Тензин Норгај, рођен је у Тибету,[12][13] у Це Чу у долини Кама, а одрастао је у Тами.[14] Рано детињство је провео је Карти, близу севера земље. Норгај је као дете отишао у Непал да ради за породицу Шерпаса у Кумбу.[3][15][16][17][18][19]

Кумбу лежи у близини планине Евереста, који Тибетанци и Шерпаси називају Чомолунгма; на стандардном тибетанском, то име значи „Света мајка“, или богиња врха.[20] Будизам је традиционална религија Шерпаса и Тибетанаца, и Норгај је био будиста.[10]

Иако је његов тачан датум рођења непознат, знао је да је то било крајем маја по времену и усевима. Након успона на Еверест 29. маја 1953. године, одлучио је да тог дана прославља рођендан. Његова година рођења, према тибетанском календару, била је година зеца, те је вероватно да је рођен 1914.[10] Ово се слаже са Хантовом изјавом да је 1953. године имао 39 година и да се „успоставио (као) не само најистакнутији пењач своје расе, већ и као планинар светског гласа.”[21]

Тензинг се првобитно звао „Намгјал Вангди”, али је као дете његово име промењено по савету поглавара ламе и оснивача манастира Ронгбук, Нгаванг Тензин Норбу.[22] „Тензинг Норгај“ се преводи као „богати-срећни-следбеник религије“. Његов отац, тибетански пастир јака, био је Ганг Ла Мингма (умро 1949), а мајка, која је била Тибетанка, била је Докмо Кинзом. Она је доживела да га види како се пење на Еверест. Тензинг је био 11. од 13 деце, од којих је неколико умрло младо.[10]

Тензинг је у тинејџерским годинама два пута бежао од куће, прво у Катманду, а касније у индијски Дарџилинг, у то време полазиште за већину експедиција у источним Хималајима. Једном је послат у манастир Тенгбоч да се замонаши, али је одлучио да то није за њега и напусто је манастир.[23] Са 19 година настанио се у заједници Шерпаса у округу Ту Сонг Бусти у Дарџилингу.ref name="Ullman"/>

НаслеђеУреди

НаградеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Norgay, Jamling Tenzing; Coburn, Broughton (2002). Touching My Father's Soul: In the Footsteps of Sherpa Tenzing (на језику: енглески). Ebury Press. ISBN 978-0-09-188467-3. 
  2. ^ „Tenzing Norgay and the Sherpas of Everest — Sherpa Tenzing Norgay Nepalese Mountaineer- Information on Tenzing Norgay”. tenzingasianholidays.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  3. ^ а б Douglas, Ed (24. 12. 2000). „Secret past of the man who conquered Everest”. The Observer. Приступљено 22. 8. 2014. 
  4. ^ „Tenzing Norgay Tibetan mountaineer”. Britannica. Приступљено 31. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ „Everest 1953: First Footsteps - Sir Edmund Hillary and Tenzing Norgay”. National Geographic. Приступљено 31. 1. 2021. (језик: енглески)
  6. ^ „Tenzing Norgay and Everest's Sherpas”. HISTORY. Приступљено 31. 1. 2021. (језик: енглески)
  7. ^ „Tenzing Norgay”. Biography. Приступљено 31. 1. 2021. (језик: енглески)
  8. ^ Morris, Jan (14. 6. 1999). „The Conquerors HILLARY & TENZING”. TIME. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2008. Приступљено 21. 2. 2014. 
  9. ^ „TIME 100 Persons of The Century”. TIME. 6. 6. 1999. Приступљено 31. 5. 2017. 
  10. ^ а б в г Tenzing & Ullman
  11. ^ Sonam G. Sherpa (27. 8. 2013). „Tenzing Norgay Sherpa's interview, in Tibetan, with All India Radio, Kurersong, India.”. Приступљено 27. 3. 2018 — преко YouTube. 
  12. ^ Norgay, Jamling Tenzing; Coburn, Broughton (2002). „"Introduction" written by Jon Krakauer, February 2001”. Touching My Father's Soul: a Sherpa's Journey to the Top of Everest. Forward by His Holiness the Dalai Lama. San Francisco, California: HarperSanFrancisco. стр. XV. ISBN 0062516876. OCLC 943113647. »"Born in Tibet, raised in Nepal, and a resident of India since the age of 19, he had become a symbol of hope and inspiration for millions of caste-bound Indians, poverty-stricken Nepalese, and politically oppressed Tibetans- all of whom regard him as a countryman."« 
  13. ^ Coburn, Broughton (1997). Everest : Mountain Without Mercy. Washington, DC: National Geographic Society. стр. 112. ISBN 0792270142. OCLC 36675993. »"Jamling pulled out the string of flags he intended to display on the summit: Nepal, India, Tibet, U.S.A. and the United Nations. 'My parents are from Tibet, but lived for long periods in Nepal and India, where I was raised.' "« 
  14. ^ „Leadership”. Thames Sherpa Fund. 1. 3. 2016. Приступљено 17. 5. 2014. 
  15. ^ „Tenzing Norgay”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/50064.  (Subscription or UK public library membership required.)
  16. ^ Webster, Ed (2000). Snow in the Kingdom : my storm years on Everest. Eldorado Springs, Colorado: Mountain Imagery. ISBN 9780965319911. 
  17. ^ Rai, Hemlata (30. 5. 2003). „The Fortunate Son” (PDF). Nepali Times. Приступљено 22. 8. 2014. 
  18. ^ Das, Sujoy (6. 4. 2014). „Sixty years of the dream conquest”. The Telegraph, Calcutta. Приступљено 3. 10. 2020. 
  19. ^ „Honours: Honours for Tenzing”. 7. 10. 2014. 
  20. ^ Norgay's son (1998). Everest (IMAX изд.).  Текст „url ” игнорисан (помоћ)
  21. ^ Hunt 1953, стр. 60,61.
  22. ^ Hansen, Peter H. (2004). „Tenzing Norgay [Sherpa Tenzing] (1914–1986)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/50064. Приступљено 18. 1. 2008. 
  23. ^ Ortner, Sherry B. (2001). Life and Death on Mt. Everest: Sherpas and Himalayan Mountaineering. Princeton University Press. стр. 112. ISBN 0-691-07448-8. 
  24. ^ „Prime Minister Inaugurates Golden Jubilee Celebrations of the first assent of Mount Everest” (Саопштење). Press Information Bureau, India. 20. 5. 2003. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2005. Приступљено 1. 2. 2021. 

ЛитератураУреди

  • Tony Astill, Mount Everest The Reconnaissance 1935 (2005)
  • George Band, Everest Exposed (2005), an account of the 1953 expedition
  • Gill, Michael (2017). Edmund Hillary: A Biography. Nelson, NZ: Potton & Burton. ISBN 978-0-947503-38-3. 
  • Hunt, John (1953). The Ascent of Everest . London: Hodder & Stoughton. ISBN 0-89886-361-9.  (The Conquest of Everest in America)
  • Tashi Tenzing and Judy Tenzing, Tenzing Norgay and Sherpas of Everest (2003)
  • Ed Webster, Snow in the Kingdom (2000)
  • Ed Douglas, Tenzing: Hero of Everest (2003)
  • Jamling Tenzing Norgay, Touching My Father's Soul (2002)
  • Tenzing Norgay and Malcolm Barnes, After Everest (1978)
  • Tenzing Norgay and James Ramsey Ullman Man of Everest (1955) (also published as The Tiger of the Snows)
  • Gill, Michael (2017). Edmund Hillary: A Biography. Nelson, NZ: Potton & Burton. ISBN 978-0-947503-38-3. 
  • Hunt, John (1953). The Ascent of Everest. London: Mountaineers' Books. ISBN 0-89886-361-9.  American edition called The Conquest of Everest (The Summit (Ch. 16, pp 197–209) by Hillary)
  • Morris, James (1954). Coronation Everest. London: Faber. 
  • Edmund Hillary, High Adventure (London: Hodder & Stoughton, 1955); later reissued as High Adventure: The True Story of the First Ascent of Everest (ISBN 0-19-516734-1)
  • Edmund Hillary, View from the Summit: The Remarkable Memoir by the First Person to Conquer Everest (2000)
  • George Band, Everest: 50 Years on Top of the World (Mount Everest Foundation, Royal Geographical Society and the Alpine Club, 2003)
  • George Lowe and Huw Lewis-Jones, The Conquest of Everest: Original Photographs from the Legendary First Ascent (London: Thames and Hudson, 2013) ISBN 978-0-500-54423-5
  • Wilfrid Noyce, South Col: One Man's Adventure on the Ascent of Everest (London: William Heinemann, 1954)
  • Tom Stobart, Adventurer's Eye (Long Acre and London: Odham's Press, 1958)
  • Mick Conefrey, Everest 1953: The Epic Story of the First Ascent (London: Oneworld, 2012)
  • Harriet Tuckey, Everest: The First Ascent – How a Champion of Science Helped to Conquer the Mountain (Guilford, CT: Lyons Press, 2013 ISBN 978-07627-9192-7)
  • Harriet Tuckey: Everest : the first ascent; the untold story of Griffith Pugh, the man who made it possible, London [u.a.] : Rider Books, 2013, ISBN 978-1-84604-348-2

Спољашње везеУреди