Техџирски закон
Техџирски закон (тур. Tehcir Kanunu; јерм. Օրենք տեղահանության մասին; од арапске речи tehcir, у турском језику усвојене у значењу прислино пресељење), у савременој Турској званично Закон о пресељењима и премештањима (тур. Sevk ve İskân Kanunu) био је цивилни закон усвојен од стране парламента Османског царства 27. маја 1915. године којим су озакоњене прислине депортације и премештања јерменског становништва са подручја Османског царства. Закон је усвојен на предлог Мехмед Талат-паше који је у образложењу истог навео да су „Јермени главна претња по националну сигурност земље”. Поред Јермена, закон је индиректно био усмерен и против других мањинских хришћанских народа, а посебно против Грка и Асираца.
Примена закона о присилним депортацијама и пресељењима резултирала је смрћу између 800.000 и 1.500.000 становника Османског царства јерменске националности, у догађају познатом као Геноцид над Јерменима. Закон је званично ступио на снагу 1. јуна 1915, а престао је да важи 8. фебруара 1916. године.
Закон је представљао тек једну од такозваних „специјалних одлука” усмерених против јерменске популације на подручју Османског царства током Првог светског рата.[1][2] Хапшења јерменског становништва на подручју Царства започела су и пре усвајања самог закона, а ескалирала масовним хапшењима јерменских интелектуалаца која су започела у ноћи 24. априла 1915, у догађају познатом као „Црвена недеља”.
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Jay Murray Winter (2004). America and the Armenian Genocide of 1915. Cambridge University Press. стр. 94—95.
- Balakian, Peter (2003). The Burning Tigris. Harper Collins. стр. 211–2. ISBN 0-06-019840-0.