Тијана Фишић
Тијана Фишић (Београд, 24. септембар 1966) je српска сликарка.[1]
| Тијана Фишић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. септембар 1966. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Сликарство |
Биографија уреди
Рођена је 24. септембра 1966. у Београду.[1] Дипломирала је и магистрирала сликарство 1993. године у класи професора Момчила Антоновића на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.[1] Од 2005. ради као редовни професор цртања и сликања на Факултету за уметност и дизајн Универзитета Џон Незбит у Београду.[2] Члан Удружења ликовних уметника Србије је постала 1993, а Ладе 2005. године.[1] У више наврата је била члан савета Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић”, УЛУС-а и Галерије 73, као и члан УЛУС-ове комисије за доделу националне пензије.[1] Насликала је преко четиристо слика и дванаест мурала, осликала је двадесет комбија, шест камиона шлепера, много рекламних табли, билборда и приватних зидова.[2] Рестаурирала је фреске у Саборној цркви у Београду и манастиру Студеница.[2] Четрдесет пута је самостално излагала у Србији, Француској, Аустрији и Црној Гори и учествовала је на преко двеста колективних изложби у земљи и иностранству.[1] Њена дела се налазе по приватним колекцијама у земљи и иностранству као и у музејима и галеријама широм света.[1] Њено уметничко дело „Представа: Пролеће у Србији 1999. – Тон смрти” је део сталне поставке Народног музеја Србије.[1] Добитница је бројних награда међу којима су награда Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду из Фонда „Ђорђа Бошана” 1989, трећа награда на Шестом бијеналу „У светлости Милене” у Пожаревцу 1997, награда за сликарство на Четвртом пролећном аналу у Чачку и прва награда ликовне колоније „Орашац” на Јесењој изложби УЛУС-а 2000, награда организатора на Пролећном аналу у Чачку 2002, Златна палета УЛУС-а на Пролећној изложби и награда „Милешевски анђео” Уметничке колоније „Милешевска светлост” у Пријепољу 2003. и Гран–при на Десетом бијеналу „У светлости Милене” у Пожаревцу 2005. године.[1]
