Томас Лорен Фридман (енгл. Thomas Loren Friedman; Сент Луис Парк, 20. јул 1953) је амерички политички коментатор и писац. Троструки је добитник Пулицерове награде и недељни колумниста Њујорк тајмса. Обимно је писао о спољним пословима, глобалној трговини, Блиском истоку, глобализацији и питањима животне средине.

Томас Фридман
Датум рођења(1953-07-20)20. јул 1953.
Место рођењаСент Луис ПаркСАД
Веб-сајтwww.thomaslfriedman.com

Биографија уреди

 
Фридман 2013. године

Фридман је рођен 20. јула 1953. у Минеаполису.[1] [2]

Фридман је Јеврејин. [3] Похађао је хебрејску школу пет дана у недељи до своје Бар Мицве. [4] [5]

Фридман је студирао на Универзитету у Минесоти две године, али је касније прешао на Универзитет Брандеис и дипломирао са похвалом 1975. године са дипломом из студија Медитерана. [6]

Фридман се придружио лондонском бироу након што је завршио магистарске студије. Послат је годину дана касније у Бејрут, где је живео од јуна 1979. до маја 1981. док је извештавао о грађанском рату у Либану. Њега је Њујорк Тајмс ангажовао као репортера 1981. и поново је послат у Бејрут на почетку израелске инвазије на Либан 1982. године. Његово извештавање о рату, посебно о масакру у Сабри и Шатили[7], донело му је Пулицерову награду за међународно извештавање (коју дели са Лорен Џенкинс из Вашингтон поста). [8]

Косовски рат уреди

Током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, Фридман је у Њујорк тајмсу 23. априла 1999. написао следеће: „Свиђало нам се то или не, ми смо у рату са српским народом (Срби свакако тако мисле), а улози морају бити будите врло јасни: сваке недеље када пустошите Косово је још једна деценија, ми ћемо вашу земљу уназадити тако што ћемо вас смрвити. Хоћеш 1950. годину? Можемо 1950. Хоћеш 1389. годину? Можемо и 1389." Фридман је позвао САД да униште „у Београду: сваку електричну мрежу, водовод, мост [и] пут“, припоје Албанију и Северну Македонију као „протекторате САД“, „окупирају Балкан годинама“ и „дају шансу рату." [9]

Праведност и тачност у извештавању (FAIR) означила је Фридманове примедбе као "ратно-хушкачке" и "грубу расну мржњу и агитацију за ратне злочине". [10] Стив Чепмен, критичар НАТО-а, описао је Фридмана као „најватренијег заговорника ваздушног рата“ и иронично упитао у Чикаго Трибјуну: „Зашто стати на 1389. години? Зашто не оживети идеју, предложену, али никада усвојену у Вијетнаму, о бомбардовању непријатеља све до каменог доба?" [11] Норман Соломон је 2007. године тврдио да се у Фридмановом чланку „може уочити тон садизма“. [12]

Извори уреди

  1. ^ „About the Author | Thomas L. Friedman”. Архивирано из оригинала 2016-05-02. г. Приступљено 2016-09-19. 
  2. ^ „Person Details for Thomas Loren Friedman, "Minnesota Birth Index, 1935-2002" — FamilySearch.org”. FamilySearch. Архивирано из оригинала 2016-03-05. г. Приступљено 2015-01-25. 
  3. ^ Friedman, Thomas L. (2011-12-14). „Newt, Mitt, Bibi and Vladimir”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2020-05-08. г. Приступљено 2012-03-26. 
  4. ^ From Beirut to Jerusalem. 1990, page 4
  5. ^ The Echo. Архивирано из оригинала 28. 4. 2005. г. 
  6. ^ „Brandeis University :: News”. My.brandeis.edu. Архивирано из оригинала 2011-07-19. г. Приступљено 2012-03-26. 
  7. ^ Friedman, Thomas L. (26. 9. 1982). „article by Thomas Friedman on Beirut massacre”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 12. 2020. г. Приступљено 15. 5. 2010. 
  8. ^ „International Reporting: Past winners & finalists by category”. The Pulitzer Prizes. Архивирано из оригинала 24. 12. 2015. г. Приступљено 25. 3. 2012. 
  9. ^ Thomas Friedman (23. 4. 1999). „Stop the Music”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 12. 2020. г. Приступљено 13. 2. 2017. 
  10. ^ „CPJ Declares Open Season on Thomas Friedman”. Fair.org. 
  11. ^ Steve Chapman (29. 4. 1999). „A War Against All Of The Serbs”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 2013-11-03. г. Приступљено 2013-05-01. 
  12. ^ Solomon, Norman (6. 9. 2007). „Thomas Friedman: Hooked on War”. HuffPost. Архивирано из оригинала 23. 12. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 

Спољашње везе уреди