Топовњача
Топовњача (енгл. gunboat) је мањи ратни брод, наоружан сразмерно јаком артиљеријом, а у новије време и ракетама брод-брод (ракетна топовњача). Намењена је за дејства у обалском морском подручју, у рекама и језерима,[1] као и за бомбардовање циљева на копну. Традиционално, топовњаче су бродови малог депласмана (50—1.500 т) и брзине (7—15 чв), који носе 1-2 топа великог или средњег домета (100—305 мм), али се од Другог светског рата наоружавају лаким брзометним топовима (20—57 мм) и ракетама, а конвертибилне топовњаче по потреби и торпедима.
Еволуција
уредиБалтичко море
уредиТоповњаче се јављају у другој половини 18. века у балтичким земљама као ратни брод на весла (често с латинским једром), наоружан једним (на прамцу) или 2 топа (на прамцу и крми), предвиђен за дејства у обалском подручју и за одбрану луке.[1]
Речне топовњаче
уредиУ другој половини 19. века, у англо-кинеским ратовима појављује се топовњача за дејства на кинеским рекама - депласмана око 200 т, комбиновани погон на једра и парна машина, брзине 6-8 чворова, наоружана са 2 топа 9–24 cm.
На искуствима из тих ратова развијају се у периоду 1860-1890. за дејства на рекама два типа парне топовњаче: мања, депласмана до 300 т (британски тип Стрела из 1871) и већа, депласмана 300-600 т (француска Крокодил из 1874).[1]
У 20. веку, за дејства на рекама граде се, зависно од намене и подручја дејства, речне топовњаче различитих величина, конструкција и наоружања - британска Афис (1915), руска Сибирски (рус. Сибиряк, 1907), кинеска Чу-Таи (1906).
Оклопне топовњаче
уредиЗа дејства у обалском подручју развиле су се оклопне топовњаче, повећаног калибра артиљерије и заштићене оклопом (мање депласмана 1.100 т и веће око 1.600 т). Њихова главна артиљерија, калибра 270-305 мм, била је смештена у једноцевној оклопној кули или барбети на прамцу, помоћна, калибра 87-100 мм, на крми, а 2-3 малокалибарска брзометна топа 37 мм на платформама главног јарбола. Неке су имале и 1-3 торпедне цеви - руска Претња (рус. Грозящий, 1890),[2] норвешка Фритхјоф (1895). Оклопни појас, дебљине до 280 мм, протезао се по целој дужини брода, а оклопна палуба, дебљине 70-40 мм, у висини горњег руба оклопног појаса - немачка топовњача Хумел (1881).[1]
Због све веће тенденције јачања артиљеријског наоружања и проширивања оклопне заштите, крајем 19. века веће оклопне топовњаче прерастају у обалску оклопњачу.[1]
Колонијалне топовњаче
уредиУ 20. веку колонијалне државе развиле су посебан тип топовњаче, депласмана 700-2.000 т, за службу у колонијама. Пошто су биле предвиђене и за дејства на отвореном мору, имале су велики радијус дејства (5.000-10.000 М), а брзину 12-15 чворова. Ту спадају британски Спероу (1889), француски Ревносни (фр. Zélée,1899), амерички Тулса (1922), холандски Флорес (1925) и португалски Бартоломео Дијаз (1934).[1]
Други светски рат
уредиЗа борбу против немачких подморница и торпедних чамаца у Ламаншу и британским обалским водама, Bританци су у Другом светском рату развили брод назван моторна топовњача (енгл. motor gunboat - MGB), поред старијих, парних топовњача (енгл. steam gunboat - SGB). Сличне топовњаче за исту намену граде и САД (тип ПГМ). Крајем рата, Немци развијају моторну топовњачу С 208, која се, по потреби, постављањем торпедних цеви пренаоружава у торпедни чамац и обрнуто - тзв. конвертибилна моторна топовњача.[1]
Карактеристике
уреди-
Модел британске топовњаче Стрела (1871).
-
Британска топовњача Спероу (1889).
-
Руска оклопна топовњача Претња (1890).
-
Француска речна топовњача Ревносни (1899).
-
Америчка топовњача Тулса (1922).
-
Британска топовњача Фермил-Ц (1942).
-
Америчка ракетна топовњача Ешвил (1966).