Топономастика
Топономастика или топонимика је област ономастике која се бави лингвистичким проучавањем топонима, односно географских назива. Назив потиче од грчких речи: topos - место и onoma - име, назив. Као научна дисциплина, топономастика се бави значењем, пореклом, структуром и фреквенцијом топонима. Топономастика се проучавањем топонима бави у три равни, од којих се прва односи на анализу сваког појединачног топонима, друга се односи на компаративну анализу сродних топонима, док се трећа односи на општу анализу топонимије (топонимског корпуса) на одређеном подручју или у одређеном историјском извору. По предмету истраживања, топономастика је блиско повезана са семантиком, етимологијом, историјском географијом, историјском демографијом, етнологијом, картографијом и другим научним дисциплинама које се из својих углова баве географским називима.[1]
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Лома, Александар (2013). Топонимија Бањске хрисовуље: Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца. Београд: САНУ.
- Лома, Александар (2013). „Старосрпска топономастичка грађа у Миклошичеву нацрту словенске ономастике”. Miklosichiana bicentennalia: Зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича. Београд: САНУ. стр. 185—225.
- Лома, Александар (2015). „Језичка и етничка прошлост Старе Србије у светлу топономастике”. Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Београд: САНУ. стр. 259—273.
- Skračić, Vladimir (2011). Toponomastička početnica: Osnovni pojmovi i metoda terenskih istraživanja. Zadar: Centar za jadranska onomastička istraživanja.
