Историјска географија

Историјска географија је гранична дисциплина географије, која је тесно повезана са историјом. Бави се проучавањем, истраживањем и објашњавањем друштвеноисторијских и друштвеногеографских појава и процеса везаних за поједине територије у прошлости (размештај становништва, његов живот, положај, функције насеља, привреду и др). За своја истраживања служи се историјским изворима, писаним споменицима, археолошким налазима и слично.

Резултати истраживања историјске географије су од веома великог значаја за разумевање неких савремених географских појава и процеса (развој неке државе, разлози њеног данашњег положаја и статуса и сл).

Види још

• Историја
• Археологија

Литература

• Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126. 
• Благојевић, Милош (2010). „Историјска географија у делима Љубомира Ковачевића: Брсково и Област Бранковића”. Глас САНУ. 414 (15): 29—41. 
• Ивановић, Радомир; Синдик, Илија (1951). „Историско-географски значај Дечанске хрисовуље из 1330 год.”. Историски часопис. 2 (1949-1950): 183—189. 
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес. 
• Мишић, Синиша (2017). Моравска Србија: Историја и историјска географија (PDF). Београд: Еволута. 
• Синдик, Илија (1930). „Физиогеографски елементи на старим картама југословенских земаља”. Гласник Географског друштва. 16: 122—139. 
• Синдик, Илија (1932). „Задатак и значај историске картографије”. Гласник Географског друштва. 18: 36—45. 
• Синдик, Илија (1951). „О задацима историске географије”. Историски часопис. 2 (1949-1950): 175—182. 
• Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.