Трећи сталеж

вишезначна одредница на Викимедији
На карикатури је приказано да трећи сталеж на својим леђима носи друга два сталежа

Трећи сталеж је био један од три слоја француског друштва у доба краљевине. Процењује се да је, непосредно пред избијање Француске револуције, 27.000.000 грађана Француске било у трећем сталежу што је чинило укупно 97% целокупног становништва.

Садржај

ПоложајУреди

Трећи сталеж окупљао је ниже свештенство, сељаке, градско становништво, трговце, банкаре, професоре, занатлије, учитеље... Опат Жозеф Сијес је у својој брошури "Шта је трећи сталеж" изнео идеју да трећи сталеж чини француску нацију. Француска револуција понеће се за тим начелом. Док су остала два сталежа (свештенство и племство) чинила аристократски део друштва без икаквих финансијских обавеза према држави, сав порез је разрезиван на трећи сталеж. Најтеже је било сељацима. Неки су чак били и у кметском положају па су их феудалци угњетавали на различите начине. Разлике између прва два и трећег сталежа биле су непремостиве и водиле су Француску у револуцију какву до тада човечанство није доживело.

Покретање револуцијеУреди

Губитак колонија у време владавине Луја XV означио је почетак кризе у Француској. Она се продубила у време владавине Луја XVI (1774—1792). Раскошан живот краља и краљице Марије Антоанете коју је друштво прозвало "Краљица Дефицит" довело је до економске кризе. Након извештаја банкара Некера, краљ је приморан да сазове Скупштину сталежа која није заседала пуних 175 година. Скупштина сталежа је заказана за 5. мај 1789. године. Сваки од сталежа имао је право на по један глас што је значило да ће све одлуке трећег сталежа бити надгласане одлукама друга два сталежа. Због тога су посланици трећег сталежа захтевали измене у начину гласања. Краљево одбијање да се изјасни о томе довело је до формирања Народне скупштине која је предводила француски народ у борби за Бастиљу. Декларацијом права човека и грађанина проглашена је једнакост свих Француза.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  • Историја за трећи разред гимназије, општи и друштвено-језички смер - Радош Љушић (134)