Тринаеста пролетерска ударна бригада

Тринаеста пролетерска народно-ослободилачка ударна бригада „Раде Кончар“ је формирана 7. новембра 1942. године у селу Горњем Сјеничаку, код Вргинмоста, од Првог батаљона Хрватске и Жумберско-покупског НОП одреда. Имала је три батаљона, чету за везу и митраљеску чету, с око 684 борца. 8. октобра 1943. бригада је бројала 1240, 9. октобра 1944. око 1800 бораца, а 13. маја 1945. око 2.500.

Тринаеста пролетерска ударна бригада
Борци 13. пролетерске бригаде на настави гађања митраљезом у Ливну, новембра 1943.
Постојање7. новембар 1942мај 1945.
Место формирања:
Горњи Сјеничак, код Вргинмоста
Формацијачетири батаљона
Јачина684 војника и официра[тражи се извор]
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања
Орден народног хероја Орден партизанске звезде са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем
Команданти
КомандантРаде Булат
Политички комесарБожо Спачек

Од формирања 7. новембра 1942. до 11. децембра 1942. године звала се Тринаеста хрватска бригада „Јосип Краш, када је, на предлог ЦК КПХ и по одобрењу ЦК КПЈ и Врховног штаба, наредбом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске, проглашена пролетерском и добила назив „Раде Кончар“.

Први командант бригаде био је Раде Булат, народни херој, а политички комесар Божо Спачек.

Бригада је, на свом ратном путу, прешла око 17.000 километара. У њеним јединицама борило се више од 9.000 бораца (око 4.300 из Хрватске, 3.000 из Србије, 600 из Словеније, око 360 из Босне и Херцеговине). Током рата погинуло је око 2.100 њених бораца.

Одликована је Орденом народног хероја Југославије, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде и Орденом братства и јединства.

Борбени пут бригаде

уреди

Одмах после формирања, извела је напад на усташко упориште Св. Јану. Дана 14/15. новембра, када је заробила 34 усташе и жандарма, а протерала их је из Новог Села, Стојдраге и Горње Васи. Садејствовала је 5. словеначкој бригади „Иван Цанкар” у заузимању Сухора, када је убијено и заробљено 120 Италијана и припадника Беле гарде. Заједно с 4. кордунашком бригадом, ослободила је, 1—2. јануара 1943, Крашић; више од 500 усташа и домобрана избачено је из строја, од којих 192 мртва и 314 рањених и заробљених. После разарања пруге ЗагребКарловац и Карловац—Метлика, у првој половини јануара, учествовала је, заједно с 4. кордунашком и словеначким бригадама Првом „Тоне Томшич", Четвртом „Матија Губец” и Петом „Иван Цанкар", од 30. јануара до 2. фебруара, у разбијању италијанско-усташке офанзиве на Жумберку. У периоду март-јул успешно је водила борбе против италијанских и усташко-домобранских снага, које су настојале да окупирају ослобођене територије у Жумберку. Повремено је прелазила на територију Словеније, у Белу крајину и Долењску, где се посебно истакла у борбама против италијанско-белогардистичких снага. После повратка на територију Жумберка, формиран је, 26. маја, и њен 4. батаљон, чиме је бригада повећала ударну снагу. Два дана касније, 28/29. маја, извршила је напад на Једриличарску школу у Св. Недељи код Загреба, и заробила 130 домобрана, питомаца и официра, уништила 2 авиона, 4 једрилице, све разоружала је домобранске посаде у Печеници, Брезовици и Одри, а месец касније, 7. јула, разбила је и разоружала домобранско-жандармеријску посаду јачине више од 100 војника у Лекенику, разорила део пруге и уништила складишта и велики број вагона и локомотива. У борби код Дубранеца разбила је јаке немачке снаге и нанела им губитке; 18/19. августа разбила је домобранску посаду у Реметинцу, и немачку у Бузину, недалеко од Загреба. Веома тешке борбе водила је 27. септембра против јаких немачких и усташко-домобранских јединица, које су тенковима, оклопним колима и уз подршку авијације напале њене положаје. И поред осетних губитака бригада је успела да одбаци непријатељске снаге према Крашићу. Током септембра попуњена је новим борцима, међу којима је било и 200 бораца из 13. дивизије, што је омогућило формирање њеног 5. батаљона. После тешких борби у другој половини октобра, с немачким снагама у Жумберку, ушла је, почетком новембра, по наређењу ВШ, у састав 1. пролетерске дивизије. У врло тешким условима извела је марш од Карловца до Травника (око 700 километара), где је дејствовала од краја новембра. У тешким борбама које је успешно водила против 13. пука 7. СС-дивизије „Принц Еуген” код Пакларева и делова 1. брдске немачке дивизије код Мудрика и Гостиља, нанела је немачким снагама велике губитке, али је и бригада имала око 115 погинулих, рањених и несталих бораца.

 
Борци бригаде у Товарнику децембра 1944.

Током зиме и пролећа 1944, водила је борбе против 7. СС-дивизије, усташких, домобранских и четничких јединица на терену Јајца, Травника, Мркоњић Града и Теслића. У време десанта на Дрвар, заједно с 1. и 3. пролетерском (крајишком), затварала је правац према Јајцу и Мркоњић Граду, а у јуну је водила борбе с немачким снагама на терену Виторога, Радуше, Радована и Враниће. У току лета 1944. учествовала је у борбама око Фоче, у Санџаку, на Палисаду, у ослобођењу Лајковца и Лазаревца, 18. септембра, и у Београдској операцији. Од краја новембра до почетка априла 1945. године борила се на Сремском фронту, у рејону Илок-Товарник; учествовала је у пробоју Сремског фронта и гоњењу непријатеља према северозападу земље. Крај рата је дочекала у Загребу.

Народни хероји Тринаесте пролетерске бригаде

уреди
 
Штаб бригаде у рововима током борби на Сремском фронту.

Орденом народног хероја одликовано је 13 бораца Тринаесте пролетерске бригада, од чега њих петоро постхумно.

Литература

уреди