Анте Банина
Анте Банина (Вели Иж, код Задра, 6. април 1915 — Београд, 15. април 1977), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
анте банина | ||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Анте Банина | ||||||||||||||
Датум рођења | 6. април 1915. | |||||||||||||
Место рођења | Вели Иж, код Задра Аустроугарска | |||||||||||||
Датум смрти | 15. април 1977.62 год.) ( | |||||||||||||
Место смрти | Београд, СР Србија СФР Југославија | |||||||||||||
Супруга | Мира Банина | |||||||||||||
Професија | војно лице | |||||||||||||
Члан КПЈ од | 1939. | |||||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије и Југословенска народна армија 1941 — 1975. | |||||||||||||
Чин | генерал-пуковник | |||||||||||||
Народни херој од | 20. децембра 1951. | |||||||||||||
Одликовања |
|
БиографијаУреди
Рођен је 6. априла 1915. године у селу Велом Ижу, код Задра. Потиче из сиромашне сељачке породице. У родном селу је завршио шест разреда основне школа, а потом одлази у Чаковец, где изучава молерски занат.[1]
Године 1932. се запослио у Загребу, а до 1936. је радио у Сплиту и Шибенику, када одлази на одслужење војног рока. Као млади радник, Анте, се још у Чаковцу упознао с радничким покретом. Члан Комунистичке партије Југославије је постао 1939. године, а 1940. секретар Обласног комитета КПЈ за Преко.[1]
Активно је учествовао је у организовању устанка, против окупатора, 1941. године на подручју Задра и Шибеника. По налогу ОК КПХ за северну Далмацију, основао је прву партијску ћелију у Задру и био њен секретар.[1]
Анте је, 7. децембра 1941. године, повео групу од 30 бораца, са подручја Задра и Шибеника, и успео да их доведе у Лику. Ови борци су ушли у састав Далматинске партизанске чете батаљона „Марко Орешковић“, а Анте је био политички комесар чете.[1]
Када је 7. маја 1942. године у ослобођеној Кореници формиран Први пролетерски батаљон Хрватске, Анте је постао командант батаљона и са њим учествовао у великом броју борби на територији Лике, Далмације, Горског котара и Кордуна. Посебно се истакао у борби код Голубића, маја 1942. године, када је иако рањен наставио да командује батаљоном. Такође се истакао у борбама на Жумберку, октобра исте године, када је поново тешко рањен, наставио да командује батаљоном, до пробоја из окружења. За ове успехе Анте Банина и Први пролетерски батаљон похваљени су од Главног штаба НОП одреда Хрватске.[1]
Када је, 7. новембра 1942. године, формирана Тринаеста хрватска бригада „Јосип Краш“ (од децембра 1942. Тринаеста пролетерска ударна бригада „Раде Кончар“) Први пролетерски батаљон Хрватске ушао је у њен састав Анте Банина је именован за команданта бригаде, али је због рањавања, команду над бригадом је преузео Милан Жежељ, а Банина је упућен на лечење.[1]
Фебруара 1943. године постављен је за заменика команданта Девете далматинске дивизије. Са дивизијом је, током Четврте нерпријатељске офанзиве, учествовао у свим борбама које је водила од Имотског до преласка Неретве. Уз непрестане борбе, борци Девете дивизије су учествовали у преносу рањеника, преко Прења и обезбеђењу Централне болнице.[1]
После битке на Неретви, Анте је именован за команданта Шеснаесте банијске бригаде, с којом је учествовао у Петој непријатељкој офанзиви. Јуна 1943. постављен је за команданта Седме банијске ударне бригаде, а по наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ, крајем августа 1943. године, из источне Босне се вратио у Далмацију.[1]
За команданта Девете далматинске дивизије, постављен је 8. септембра 1943. године. Ова дивизија се, под његовим руководством, борила у непрестаним двадесетодневним борбама, када је спречила продор немачких снага у ослобођени Сплит. До краја 1943. године, дивизија је одбила честе нападе немачких и усташких снага из Сиња, Имотског и Посушја ка Дувну и Ливну; водила борбе код Аржана и на Пељешцу. Од 9. до 17. децембра 1943. учествовала је у нападу на Ливно.[1]
У првој половини 1944. године Девета дивизија је водила тешке борбе с немачким и четничким јединицама код Босанског Грахова, а посебно у време десанта на Дрвар, од 25. маја до 6. јуна 1944. године. У децембру 1944. године Анте Банина је упућен на школовање у Совјетски Савез, где је завршио Војну академију „Ворошилов“.[1]
После ослобођења Југославије, обављао је разне дужности у Југословенској народној армији. Био је командант дивизије, командант армије и комндант армијске области.[1]
Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Хрватске, посланик Сабора СР Хрватске и Скупштине СФРЈ, а једно време је обављао функцију секретара Опуномоћства ЦК СКЈ за организацију Савеза комуниста у ЈНА.[1]
Умро је 15. априла 1977. године, у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.[1]
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Војна енциклопедија том I. Београд. 1970.
- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.