Први пролетерски батаљон Хрватске

Први пролетерски батаљон Хрватске формиран је 7. маја 1942. године у тада ослобођеној Кореници од Пролетерске чете из Групе кордунашких партизанских одреда, Пролетерске чете Приморско-горанског партизанског одреда и Пролетерске чете Групе НОП одреда за Лику.

Први пролетерски батаљон Хрватске
Prvi proleterski bataljon Hrvatske u maršu, jun 1942.jpg
Први пролетерски батаљон Хрватске у маршу, јун 1942.
Постојање7. мај 1942.
Место оснивања:
Кореница
Формацијачетири чете
Јачина305 бораца
ДеоНародноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије
Команданти
КомандантАнте Банина

При формирању имао је штаб, три чете и митраљески вод. Почетком јуна нарастао је на четири чете са 305 бораца, наоружаних са 267 пушака, 19 пушкомитраљеза и 7 митраљеза. Батаљон се налазио под непосредном командом Главног штаба НОП одреда Хрватске.

Први командант батаљона био је Анте Банина, народни хероји.

Борбени пут Првог пролетерског батаљонаУреди

Одмах после формирања батаљон је ушао у састав Комбинованог партизанског одреда и упућен на тромеђу Лике, Босне и Далмације, где је учествовао до краја маја у борбама против италијанских јединица, и у разбијању и уништењу четника у селима Голубићу, Зрмањи, Ервенику, Рујишту, Врпољу и Плавну, и неколико пута рушио комуникацију Грачац-Книн, после чега је изашао из састава Одреда.

У јуну и првој половини јула, с јединицама Групе НОП одреда за Лику водио је борбе с усташама и италијанима на подручју Плитвичких језера, а затим нападао четничка упоришта у Гацкој долини. У Горском котару и Хрватском приморју батаљон се истакао у више успелих напада на италијанске, четничке и усташке снаге: са деловима Првог приморско-горанског партизанског одреда на путу Нови-Сењ напао је 18. јула италијанску моторизовану батерију из 57. артиљеријског пука дивизије Lambardia и том приликом уништена су четири топа, два камиона и један оклопни аутомобил; 24. јула напао је четничко упориште Гомирје и разоружао око 50 четника; 2. августа с Ударним батаљоном Другог приморско-горанског партизанског одреда напао је између Герова и Црног Луга велику италијанску моторизовану колону, уништио 50 моторних возила и ослободио око 500 људи, жена и деце које су италијански фашисти спроводили у интернацију; 11. и 14. августа разбио је италијански моторизовану колону између Мрзлих Водица и Јелења, а 12. августа, после осмочасовне борбе, одбио напад италијанских снага у рејону брда Травника.

Почетком септембра Први пролетерски батаљон Хрватске дошао је на Кордун и 13. септембра 1942. године са Првим и Другим ударним батаљоном Првог приморско-горанског одреда и Трећим кордунашким батаљоном ликвидирао јако усташко-домобранско упориште Благај, заробио 58 домобрана и запленио 70 пушака и другу ратну опрему. Батаљон је учествовао у ликвидацији усташко-домобранских упоришта села Сича, 19. септембра; домобранског у Босиљеву, 24/25. септембра и усташког Нетретићу, 28. септембра.

Крајем септембра Први пролетерски батаљон је имао 523 бораца. После доласка у Жумберак, крајем септембра 1942. године, од 7. до 10. октобра са батаљоном Јосип Краш Жумберачко-покупског партизанског одреда и Првим батаљоном Кршког партизанског одреда, водио је тешке борбе, водио је тешке борбе са четири бојне усташа. У тим борбама био је оборен и један усташки авион. За постигнуте успехе у борби батаљон је био похваљен од стране Главног штаба НОП одреда Хрватске 19. октобра 1942. године.

Батаљон се посебно истакао у борбама с италијанском посадом у Острижу код Кашта, близу Метлике, 24. октобра; код Радовице, 26. октобра и против јаких италијанских и усташких снага код Лешћа, Височа, Булића, Маговца, Пилатоваца и Глушиње од 28. октобра до 1. новембра када је успео да пробије обруч, савлада железничку пругу Загреб-Карловац и стигне 1. новембра у рејон Јастребарског. Затим се преко Доње Купчине пребацио на Кордун, у рејон Сјеничака, где је 10. новембра 1942. године ушао у састав Тринаесте хрватске ударне бригаде Јосип Краш.

За шест месеци постојања Први пролетерски батаљон Хрватске водио је борбе у Лици, северној Далмацији, Горском котару, Хрватском приморју, Кордуну и Жумберку.

Народни херојиУреди

Седморо бораца Првог пролетерског батаљона проглашено је за народне хероје.

ЛитератураУреди

  • Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година
  • Први пролетерски батаљон Хрватске Богдан Мамула „Хисторијски архив“ 1983. година