Википедија

Тровање каустичним средствима

Тровање каустичним средствима је озбиљан медицински проблем, посебно код деце и самоубица, широм света са разноврсном клиничком презентацијом и тешким компликацијама, који настаје након уноса у организам гутањем јаких киселине и база.[1][2] Оне доводе до сагоревања ткива горњих гастроинтестиналних путева, што понекад резултује перфорацијом једњака или желуца, и излива садржаја у грудну или трбушну шупљину.[3] Симптоми могу укључивати повраћање, дисфагију и бол у устима, грудима или желуцу; касније се могу развити стриктуре (сужења). У дијагностици често је неопходна ендоскопија. Лечење је симптоматско — пражњење желуца, и санирање насталих каустичних опекотина.[4] Примена активног угља је контраиндикована. Перфорација и сужења се лече хируршки.[5][6][7]

Тровање каустичним средствима
Специјалностиургентна медицина, хирургија

Епидемиологија уреди

Према подацима Центра за контролу тровањa Сједињених Америчких Држава, од укупно 2,3 милиона случајева тровања каустичним средствима годишње, ингестије каустицима су заступљене код деце млађе од 5 година у 49% случајева,[8] чешће код дечака (50—62%).[5][9][10][11]

Најчешћи облик тровања у дечијем узрасту је акцидентални,[12] док међу старијом децом и адолесцентима може бити и покушај суицида.[13][14][15][16][17]

Код деце су 18—46% свих каустичних ингестија праћене оштећењем једњака. Удаљене компликације се односе на честе езофагусне стриктуре и повећан ризик од карцинома једњака.[18][19][20]

Етиологија уреди

Узрочници тровања су средства за хигијену у домаћинствима, нарочито она за избељивање, затим шампони и регенератори за косу, детерџенти, средства за чишћење тоалета. Индустријски производи су обично концентрисанији од производа за домаћинство и стога могу нанети већу штету.[16][21][22]

Алкалне супстанције, које су далеко чешћи узрок тровања од киселина, изазивају оштећење усана, усне дупље, ждрела и горњих дисајних путева, а најозбиљнија су на једњаку са могућом перфорацијом и смртним исходом.[23][24]

Патологија уреди

Ингестија алкалија узрокује оштећење ткива:[25]

  • коликвационом (ликвефакционом) некрозом,[26]
  • процесом сапонификације масти,
  • денатурацијом протеина.

Најтеже последице овог тровања су на једњаку. Озбиљно оштећење настаје великом брзином на месту првог контакта са каустичним средством за само неколико минута а понекад и за 1 секунд (нпр 30% раствора натријум хидроксида).[27]

Ингестија киселине узрокује оштећење ткива коагулационом некрозом,[28] стварајући коагулум или крусту која штити ткиво од даље деструкције. Најчешће оштећен орган у ингестији киселине је желудац.

Клиничка слика уреди

Клиничка слика тровања каустичним средствима може бити асимптоматска али и са бројним видљивим опекотинама на лицу, уснама и орофарингсу.[29][30] Присуство или одсуство ових лезија није у корелацији са степеном оштећења једњака и желуца.[31]

Пацијенти са специфичним ларингеалним или епиглоточним едемом, имају симптома стридора, афоније, промуклости и диспнеје.[32]

Од осталих симптома и знакова тровања могу се јавити:[33]

  • наузеја и повраћање,
  • хематемеза,
  • дисфагија и одинофагија,[34]
  • абдоминални бол који ирадира у леђа,
  • субстернални бол, који може бити знак перфорације једњака.[35][36]

Дијагноза уреди

Физикални преглед

Први корак у дијагностици је увид у респираторну функцију. Ако дисајни пут није слободан индикована је интубација директном визуализацијом.[37] Тек након тога се врши детаљан клинички преглед и узимају подаци о догађају (идентификација агенса, време и количина ингестије).[38][39]

Имиџинг

Радиографија плућа и трбуха треба да детектује слободан ваздух у медијастимуну (перфорација једњака) или испод дијафрагме (гастрична перфорација), као и потенцијални развој пнеумоније.[40][41][42]

Лабораторијске анализе

Лабораторијским резултатима се процењује стање шока и ацидозе.

Ендоскопија

Кад је пацијент стабилан и pH ликвидног агенса добро познат, флексибилна ендоскопија унутар 12 часа након ингестији каустичног средства је метод избора за директну визуализацију насталих промена.[43] Наиме будући да присуство или одсуство интраоралних опекотина не указује поуздано да ли су једњак и желудац тешко оштећени, пажљивим извођењем ендоскопија може се утврдити присуство и озбиљност опекотина једњака и желуца, посебно код када симптоми или анамнеза наговештавају нешто више од тривијалног гутања корозивних средстава. Зависно од дубине лезије и видљивих ендоскопских промена степен оштећења се обележава степенима.[44][43][45] (види табелу).

Степен оштећења једњака каустичном ингестијом на основу ендоскопског налаза
Степен оштећење Ендоскопски налаз.[46][47]
0°
 Нормална мукоза
1°
 Едем и хиперемија мукозе
2°
 Хеморагија, ерозије, беличасте мембране, ексудат
3°
 Улцерација, некроза

Након 48 часова од тровања корозивним средствима ендоскопија је строго контраиндикована због прогресивног оштећења истањењеног зида једњака, и великог ризика од перфорације. Код асимптоматских тровања или оних који су под сумњом да су се отровали саветује се опсервација пацијента у складу са налазом, при чему ендоскопија није обавезна дијагностичка процедура.[48][49][50]

Терапија уреди

У терапији тровање каустичним средствима постоји више сличних протоколац усмерених на превенцију компликација.[51][52][53][54][55]

Опште мере.[56][57]
  • Орални унос хране и напитака се одмах прекида и замењује парентералним.
  • Идукција повраћања, због додатних оштећења, је контраиндикована.
  • Неутрализацију каустичног матерјала треба избегавати зато што може изазвати егзотермичко оштећење и погоршати постојеће.
  • Назогастрична сонда може бити пласирана током ендоскопије за оштећања 2° и 3° како би се обезбедио одговарајући ентерални унос хране и течности.
Медикаментозна терапија
  • Контрола бола је есенцијална, као и примена супресора гастричне секреција и антибиотика који помажу реепителизацију.[58]
  • Примена кортикостероида је дискутабилна, али је доказано да смањују гранулације и стриктуре.[59][60][61][62][63][64]
Хируршка терапија

Након примене баријумска пасажа једњака 4 недеље после ингестије може се установити присуства стриктура, које захтевају пласирање графта (дебелог црева или јејунума), док се блаже решавају балон дилатацијом, нарочито код деце.[14][15][65][66][67][68][69][70][71][72]

Стентирање силиконским стентом

Стентирање једњака силиконским стентом данас представља нову стратегију за избегавање вишеструких дилатација једњака због релапса стенозе. Силиконски стент побољшава покретљивост једњака, и примењује се у лечењу у стеноза једњака код педијатријских пацијената.[73][74][75]

Компликације уреди

 
Ендоскопска дилатација једњака је ефикасна техника, посебно код пептичне стриктуре једњака (види слику), без потребе за операцијом у неким случајевима.[76][77]

Перфорација једњака или желуца, једна је од најтежих компликација, која се лечи антибиотицима и хируршким захватима.[52]

Сужење једњака може се видети већ након три недеље од уноса отрова.[15][68] У 10% до 20% каустичних повреда, најчешће је локализовано на нивоу крикоидне хрскавице, у пределу аортичног лука, рачве трахеје на два бронха и хијатуса једњака, односно на местима анатомски сужавања једњака.[14][66]

Сужење може довести до тешке дисфагије, при чему око 80% стриктуре изазива опструктивне симптоме два месеца након њиховог формирања.[78]

Деца која гутају живу соду, 30% ће чешће развити опекотине једњака; од тога, 50% ће развити стриктуре.[65]

Морбидне функционалне компликације укључују назофарингеални рефлукс, хипофарингеалну и ларингеалну стенозу и фиксацију језика.[14][79]

Прогноза уреди

Смртност и морбидитет након тровање каустичним средствима јавља се у 20% случајева.[14][80][81]

Повреде и стварање стриктура (сужења и ожиљака) предиспонирају карцином једњака, са процењеним повећањем ризика и фактором 1.000, који се наставља 10 до 25 година након повреде и захтева пажљиво праћење.[14][67][66][55]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Schaffer, S. B.; Hebert, A. F. (2000). „Caustic ingestion”. J la State Med Soc. 152 (12): 590—596. PMID 11191021. .
  2. ^ „Caustic Ingestion - Injuries; Poisoning”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26. 
  3. ^ Hoffman, Robert S.; Burns, Michele M.; Gosselin, Sophie (1748). „Ingestion of Caustic Substances”. New England Journal of Medicine. 382 (18): 1739—1748. PMID 32348645. S2CID 217549452. doi:10.1056/NEJMra1810769. .
  4. ^ Fulton, J. A.; Hoffman, R. S. (2007). „Steroids in second degree caustic burns of the esophagus: a systematic pooled analysis of fifty years of human data: 1956-2006”. Clin Toxicol. 45 (4): 402—8. PMID 17486482. S2CID 44699762. doi:10.1080/15563650701285420. 
  5. ^ а б Bronstein, Alvin C.; Spyker, Daniel A.; Cantilena, Louis R.; Rumack, Barry H.; Dart, Richard C. (2012). „2011 Annual Report of the American Association of Poison Control Centers’ National Poison Data System (NPDS): 29th Annual Report”. Clinical Toxicology. 50 (10): 911—1164. ISSN 1556-3650. doi:10.3109/15563650.2012.746424. 
  6. ^ Gerald F. O’Malley, Rika O’Malley, Caustic Ingestion Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2019) На: www.msdmanuals.com
  7. ^ Kurowski, Jacob A.; Kay, Marsha (2017). „Caustic Ingestions and Foreign Bodies Ingestions in Pediatric Patients”. Pediatric Clinics of North America (на језику: енглески). 64 (3): 507—524. doi:10.1016/j.pcl.2017.01.004. 
  8. ^ Chang JM, Liu NJ, Pai BC, Liu YH, Tsai MH, Lee CS, et al. The role of age in predicting the outcome of caustic ingestion in adults: a retrospective analysis. BMC Gastroenterol. 2011 Jun 14. 11:72. [Medline]. [Full Text].
  9. ^ Atabek, C.; Surer, I.; Demirbag, S.; Caliskan, B.; Ozturk, H.; Cetinkursun, S. (2007). „Increasing tendency in caustic esophageal burns and long-term polytetrafluorethylene stenting in severe cases: 10 years experience”. J Pediatr Surg. 42 (4): 636—640. PMID 17448758. doi:10.1016/j.jpedsurg.2006.12.012. 
  10. ^ Hoffman, R. S.; Burns, M. M.; Gosselin, S. (2020). „Ingestion of Caustic Substances”. New England Journal of Medicine. 382 (18): 1739—1748. PMID 32348645. S2CID 217549452. doi:10.1056/NEJMra1810769. 
  11. ^ Elshabrawi, M.; a-Kader, H. H. (2011). „Caustic ingestion in children”. Expert Rev Gastroenterol Hepatol. 5 (5): 637—45. PMID 21910581. S2CID 207210557. doi:10.1586/egh.11.49. 
  12. ^ Arnold, M.; Numanoglu, A. (2017). „Caustic ingestion in children-A review”. Semin Pediatr Surg. 26 (2): 95—104. PMID 28550877. doi:10.1053/j.sempedsurg.2017.02.002. 
  13. ^ Denney, W.; Ahmad, N.; Dillard, B.; Nowicki, M. J. (2012). „Children will eat the strangest things: a 10-year retrospective analysis of foreign body and caustic ingestions from a single academic center”. Pediatr Emerg Care. 28 (8): 731—4. PMID 22858742. S2CID 10091656. doi:10.1097/PEC.0b013e31826248eb. 
  14. ^ а б в г д ђ Schaffer S. B., Hebert A. F. Caustic ingestion. Schaffer, S. B.; Hebert, A. F. (2000). „Caustic ingestion”. J la State Med Soc. 152 (12): 590—596. PMID 11191021. .
  15. ^ а б в Anderson K. D., Rouse T. M., Randolph J. G. A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus. Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—640. PMID 2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004. .
  16. ^ а б Arévalo-Silva, C.; Eliashar, R.; Wohlgelernter, J.; Elidan, J.; Gross, M. (2006). „Ingestion of caustic substances: a 15-year experience”. Laryngoscope. 116 (8): 1422—1426. PMID 16885747. S2CID 7647571. doi:10.1097/01.mlg.0000225376.83670.4d. 
  17. ^ Riffat, F.; Cheng, A. (2009). „Pediatric caustic ingestion: 50 consecutive cases and a review of the literature”. Dis Esophagus. 22 (1): 89—94. PMID 18847446. doi:10.1111/j.1442-2050.2008.00867.x. 
  18. ^ Gaudreault P, Parent M, McGuigan MA,; et al. (1983). „Predictability of esophageal injury from signs and symptoms: a study of caustic ingestion in 378 children”. Pediatrics. 71 (5): 767—70. PMID 6835760. S2CID 28626218. doi:10.1542/peds.71.5.767. 
  19. ^ Chou, S. H.; Chang, Y. T.; Li, H. P.; Huang, M. F.; Lee, C. H.; Lee, K. W. (2010). „Factors predicting the hospital mortality of patients with corrosive gastrointestinal injuries receiving esophagogastrectomy in the acute stage”. World J Surg. 34 (10): 2383—2388. PMID 20512491. S2CID 25749262. doi:10.1007/s00268-010-0646-6. 
  20. ^ Contini, S.; Swarray-Deen, A.; Scarpignato, C. (2009). „Oesophageal corrosive injuries in children: A forgotten social and health challenge in developing countries”. Bull World Health Organ. 87 (12): 950—954. PMC 2789358  . PMID 20454486. doi:10.2471/BLT.08.058065. 
  21. ^ Triadefilopolulos G. Caustic ingestion in adults. UpToDate. Available at: www.uptodate.com. Accessed on December 10, 2008.
  22. ^ Chirica, M.; Bonavina, L.; Kelly, M. D.; Sarfati, E.; Cattan, P. (2017). „Caustic ingestion”. Lancet. 389 (10083): 2041—2052. PMID 28045663. S2CID 3070364. doi:10.1016/S0140-6736(16)30313-0. 
  23. ^ Lupa, Michael; Magne, Jacqueline; Guarisco, J. Lindhe; Amedee, Ronald (2009). „Update on the Diagnosis and Treatment of Caustic Ingestion”. The Ochsner Journal. 9 (2): 54—59. ISSN 1524-5012. PMC 3096249  . PMID 21603414. 
  24. ^ Mattos, G. M.; Lopes, D. D.; Mamede, R. C.; Ricz, H.; Mello-Filho, F. V.; Neto, J. B. (2006). „Effects of time of contact and concentration of caustic agent on generation of injuries”. Laryngogscope. 116 (3): 456—460. PMID 16540909. S2CID 8880343. doi:10.1097/01.mlg.0000199935.74009.60. 
  25. ^ Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—640. PMID 2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004. 
  26. ^ Rollin, M.; Jaulim, A.; Vaz, F.; Sandhu, G.; Wood, S.; Birchall, M.; Dawas, K. (2015). „Caustic ingestion injury of the upper aerodigestive tract in adults”. Ann R Coll Surg Engl. 97 (4): 304—7. PMC 4473870  . PMID 26263940. doi:10.1308/003588415X14181254789286. 
  27. ^ Bertinelli, A.; Hamill, J.; Mahadevan, M.; Miles, F. (2006). „Serious injury from dishwasher powder ingestions in small children”. J Paediatr Child Health. 42 (3): 129—133. PMID 16509913. S2CID 32253416. doi:10.1111/j.1440-1754.2006.00811.x. 
  28. ^ Lefrancois, M; Gaujoux, S; Resche-Rigon, M; Chirica, M; Munoz-Bongrand, N; Sarfati, E; Cattan, P (2011-04-08). „Oesophagogastrectomy and pancreatoduodenectomy for caustic injury”. British Journal of Surgery. 98 (7): 983—990. ISSN 0007-1323. doi:10.1002/bjs.7479. 
  29. ^ Friedman E. M. Caustic ingestion and foreign bodies in the aerodigestive tract. In: Bailey B. J., Johnson J. T., Newlands S. D., editors. Head and Neck Surgery—Otolaryngology. 4th ed. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins; 2006. pp. 925–932. [Google Scholar]
  30. ^ Lerry G. D. Caustic esophageal injury in children. UpToDate. January 2008. Available at: www.uptodate.com. Accessed December 15, 2008.
  31. ^ Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Cummings C. W., Flint P. W., Haughey B. H., Robbins K. T., Thomas J. R., editors. Cummings Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 4th ed. St Louis, MO: Elsevier Mosby; 2005. pp. 4330–4341.
  32. ^ Contini, S.; Scarpignato, C. (2013). „Caustic injury of the upper gastrointestinal tract: a comprehensive review”. World J Gastroenterol. 19 (25): 3918—30. PMC 3703178  . PMID 23840136. doi:10.3748/wjg.v19.i25.3918  . 
  33. ^ Ramasamy, K.; Gumaste, V. V. (2003). „Corrosive ingestion in adults”. J Clin Gastroenterol. 37 (2): 119—124. PMID 12869880. doi:10.1097/00004836-200308000-00005. 
  34. ^ Kamijo, Y.; Kondo, I.; Watanabe, M.; Kan'o, T.; Ide, A.; Soma, K. (2007). „Gastric stenosis in severe corrosive gastritis: prognostic evaluation by endoscopic ultrasonography”. Clin Toxicol. 45 (3): 284—6. PMID 17453882. S2CID 45531503. doi:10.1080/15563650601031759. 
  35. ^ Lupa, M.; Magne, J.; Guarisco, J. L.; Amedee, R. (2009). „Update on the diagnosis and treatment of caustic ingestion”. Ochsner J. 9 (2): 54—9. PMC 3096249  . PMID 21603414. .
  36. ^ Moazam, F.; Talbert, J. L.; Miller, D.; Mollitt, D. L. (1987). „Caustic ingestion and its sequelae in children”. South Med J. 80 (2): 187—90. PMID 3810214. S2CID 25484619. doi:10.1097/00007611-198702000-00012. .
  37. ^ Espinola, T. E.; Amedee, R. G. (1993). „Caustic ingestion and esophageal injury”. J la State Med Soc. 145 (4): 121—125. PMID 8486983. 
  38. ^ Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Bluestone C. D., Stool S. E., Kenna M. A., editors. Pediatric Otolaryngology. 4th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders Co; 2003. pp. 4330–4342. [Google Scholar]
  39. ^ Tohda, G.; Sugawa, C.; Gayer, C.; Chino, A.; McGuire, T. W.; Lucas, C. E. (2008). „Clinical evaluation and management of caustic injury in the upper gastrointestinal tract in 95 adult patients in an urban medical center”. Surg Endosc. 22 (4): 1119—1125. PMID 17965918. S2CID 23635492. doi:10.1007/s00464-007-9620-2. 
  40. ^ Uygun, I.; Arslan, M. S.; Aydogdu, B.; Okur, M. H.; Otcu, S. (новембар 2013). „Fluoroscopic balloon dilatation for caustic esophageal stricture in children: an 8-year experience”. J Pediatr Surg. 48 (11): 2230—4. PMID 24210191. doi:10.1016/j.jpedsurg.2013.04.005. 
  41. ^ Lurie, Y.; Slotky, M.; Fischer, D.; Shreter, R.; Bentur, Y. (2013-09-13). „The role of chest and abdominal computed tomography in assessing the severity of acute corrosive ingestion”. Clinical Toxicology. 51 (9): 834—837. ISSN 1556-3650. doi:10.3109/15563650.2013.837171. 
  42. ^ Bruzzi M, Chirica M, Resche-Rigon M, Corte H, Voron T, Sarfati E, et al. „Emergency Computed Tomography Predicts Caustic Esophageal Stricture Formation”. Ann Surg. 22 (10): 1659—1664. 2018. . [Medline].
  43. ^ а б Lupa M, Magne J, Guarisco JL, Amedee R. (2009). „Update on the diagnosis and treatment of caustic ingestion”. Ochsner J. 9 (2): 54—9. PMC 3096249  . PMID 21603414. .
  44. ^ Gaudreault P, Parent M, McGuigan MA,; et al. (1983). „Predictability of esophageal injury from signs and symptoms: a study of caustic ingestion in 378 children”. Pediatrics. 71 (5): 767—70. PMID 6835760. S2CID 28626218. doi:10.1542/peds.71.5.767. .
  45. ^ Tringali, A.; Thomson, M.; Dumonceau, J. M.; Tavares, M.; Tabbers, M. M.; Furlano, R.; Spaander, M.; Hassan, C.; Tzvinikos, C.; Ijsselstijn, H.; Viala, J.; Dall'Oglio, L.; Benninga, M.; Orel, R.; Vandenplas, Y.; Keil, R.; Romano, C.; Brownstone, E.; Gerner, P.; Dolak, W.; Landi, R.; Huber, W. D.; Everett, S.; Vecsei, A.; Aabakken, L.; Amil-Dias, J.; Zambelli, A. (2017). „Pediatric gastrointestinal endoscopy: European Society of Gastrointestinal Endoscopy (ESGE) and European Society for Paediatric Gastroenterology Hepatology and Nutrition (ESPGHAN) Guideline Executive summary”. Endoscopy. 49 (1): 83—91. PMID 27617420. S2CID 33677870. doi:10.1055/s-0042-111002. 
  46. ^ Ryan, F.; Witherow, H.; Mirza, J.; Ayliffe, P. (2006). „The oral implications of caustic soda ingestion in children”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod. 101 (1): 29—34. PMID 16360605. doi:10.1016/j.tripleo.2005.04.025. 
  47. ^ Cheng HT Cheng CL Lin CH et al. Caustic ingestion in adults: the role of endoscopic classification in predicting outcome. BMC Gastroenterol. 2008; 8: 31
  48. ^ Betalli P, Falchetti D, Giuliani S, et al; Caustic Ingestion Italian Study Group. (2008). „Caustic ingestion in children: is endoscopy always indicated? The results of an Italian multicenter observational study”. Gastrointest Endosc. 68 (3): 434—9. PMID 18448103. doi:10.1016/j.gie.2008.02.016. .
  49. ^ Poley, Jan-Werner; Steyerberg, Ewout W.; Kuipers, Ernst J.; Dees, Jan; Hartmans, Rober; Tilanus, Hugo W.; Siersema, Peter D. (2004). „Ingestion of acid and alkaline agents: outcome and prognostic value of early upper endoscopy”. Gastrointestinal Endoscopy. 60 (3): 372—377. ISSN 0016-5107. doi:10.1016/s0016-5107(04)01722-5. 
  50. ^ Lamireau, Thierry; Rebouissoux, Laurent; Denis, Delphine; Lancelin, Frantz; Vergnes, Pierre; Fayon, Michael (2001). „Accidental Caustic Ingestion in Children: Is Endoscopy Always Mandatory?”. Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition. 33 (1): 81—84. ISSN 0277-2116. doi:10.1097/00005176-200107000-00014. 
  51. ^ Salzman, M.; O'Malley, R. N. (2007). „Updates on the evaluation and management of caustic exposures”. Emerg Med Clin North Am. 25 (2): 459—476. PMID 17482028. doi:10.1016/j.emc.2007.02.007. 
  52. ^ а б Bird JH, Kumar S, Paul C, Ramsden JD. Bird, J. H.; Kumar, S.; Paul, C.; Ramsden, J. D. (2017). „Controversies in the management of caustic ingestion injury: an evidence-based review”. Clin Otolaryngol. 42 (3): 701—708. PMID 28032947. S2CID 29518053. doi:10.1111/coa.12819. . [Medline].
  53. ^ Chirica M Resche-Rigon M Bongrand NM et al. Surgery for caustic injuries of the upper gastrointestinal tract. Ann Surg. . 256. 2012: 994—1001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  54. ^ „Corrosive ingestion and the surgeon, by Thomas B Hugh, FRCS, FRACS, Michael D Kelly, FRCS, FRACS, J Am Coll Surg 1999;189:508–522”. Journal of the American College of Surgeons. 190 (1): 102. 2000. ISSN 1072-7515. doi:10.1016/s1072-7515(99)00280-x. 
  55. ^ а б Han Y Cheng QS Li XF Wang XP Surgical management of esophageal strictures after caustic burns: a 30 years of experience. Han, Y.; Cheng, Q. S.; Li, X. F.; Wang, X. P. (2004). „Surgical management of esophageal strictures after caustic burns: A 30 years of experience”. World J Gastroenterol. 10 (19): 2846—2849. PMC 4572115  . PMID 15334683. doi:10.3748/wjg.v10.i19.2846  . 
  56. ^ Mowry, James B.; Spyker, Daniel A.; Cantilena, Louis R.; McMillan, Naya; Ford, Marsha (2014). „2013 Annual Report of the American Association of Poison Control Centers’ National Poison Data System (NPDS): 31st Annual Report”. Clinical Toxicology. 52 (10): 1032—1283. ISSN 1556-3650. doi:10.3109/15563650.2014.987397. 
  57. ^ Zerbib, Philippe; Voisin, Benoît; Truant, Stéphanie; Saulnier, Fabienne; Vinet, Alexis; Chambon, Jean Pierre; Onimus, Thierry; Pruvot, François René (2011). „The Conservative Management of Severe Caustic Gastric Injuries”. Annals of Surgery. 253 (4): 684—688. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/sla.0b013e31821110e8. 
  58. ^ Berger, Michael; Ure, Benno; Lacher, Martin (2012). „Mitomycin C in the Therapy of Recurrent Esophageal Strictures: Hype or Hope?”. European Journal of Pediatric Surgery. 22 (02): 109—116. ISSN 0939-7248. doi:10.1055/s-0032-1311695. 
  59. ^ Gün, F.; Abbasoğlu, L.; Celik, A.; Salman, E. T. (2007). „Early and late term management in caustic ingestion in children: A 16-year experience”. Acta Chir Belg. 107 (1): 49—52. PMID 17405598. S2CID 27347658. doi:10.1080/00015458.2007.11680010. .
  60. ^ Pelclova D., Navratil T. Do corticosteroids prevent oesophageal stricture after corrosive ingestion? Toxicol Rev. . 24 (2). 2005: 125—129.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Google Scholar]
  61. ^ Katibe, R.; Abdelgadir, I.; McGrogan, P.; Akobeng, A. K. (јун 2018). „Corticosteroids for Preventing Caustic Esophageal Strictures: Systematic Review and Meta-analysis”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 66 (6): 898—902. PMID 29216023. S2CID 19562401. doi:10.1097/MPG.0000000000001852. 
  62. ^ Usta M, et al. High doses of methylprednisolone in the management of caustic esophageal burns. Pediatrics. 2014 Jun. 133(6):E1518-24. [Medline].
  63. ^ Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990-09-06). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—40. PMID 2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004. 
  64. ^ Anderson KD Rouse TM Randolph JG A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus.N Engl J Med. . 323. 1990: 637—640.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  65. ^ а б Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Bluestone C. D., Stool S. E., Kenna M. A., editors. Pediatric Otolaryngology. 4th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders Co; 2003. pp. 4330–4342.
  66. ^ а б в Espinola T., Amedee R. Espinola, T. E.; Amedee, R. G. (1993). „Caustic ingestion and esophageal injury”. J la State Med Soc. 145 (4): 121—125. PMID 8486983. .
  67. ^ а б Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Cummings C. W., Flint P. W., Haughey B. H., Robbins K. T., Thomas J. R., editors. Cummings Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 4th ed. St Louis, MO:Elsevier Mosby; 2005. pp. 4330–4341.
  68. ^ а б Pelclov??, Daniela; Navr??til, Tom???? (2005). „Do Corticosteroids Prevent Oesophageal Stricture After Corrosive Ingestion?”. Toxicological Reviews. 24 (2): 125—129. ISSN 1176-2551. doi:10.2165/00139709-200524020-00006. 
  69. ^ Pauli, E. M.; Schomisch, S. J.; Furlan, J. P.; Marks, A. S.; Chak, A.; Lash, R. H.; Ponsky, J. L.; Marks, J. M. (2012). „Biodegradable esophageal stent placement does not prevent high-grade stricture formation after circumferential mucosal resection in a porcine model”. Surg Endosc. 26 (12): 3500—3508. PMC 4562670  . PMID 22684976. doi:10.1007/s00464-012-2373-6. 
  70. ^ Gupta, V.; Wig, J. D.; Kochhar, R.; Sinha, S. K.; Nagi, B.; Doley, R. P.; Gupta, R.; Yadav, T. D. (2009). „Surgical management of gastric cicatrisation resulting from corrosive ingestion”. Int J Surg. 7 (3): 257—261. PMID 19401241. doi:10.1016/j.ijsu.2009.04.009. 
  71. ^ Chirica, M.; Brette, M. D.; Faron, M.; Munoz Bongrand, N.; Halimi, B.; Laborde, C.; Sarfati, E.; Cattan, P. (2015). „Upper digestive tract reconstruction for caustic injuries”. Ann Surg. 261 (5): 894—901. PMID 24850062. S2CID 29608808. doi:10.1097/SLA.0000000000000718. 
  72. ^ Peters, J. H.; Kronson, J. W.; Katz, M.; Demeester, T. R. (1995). „Arterial anatomic considerations in colon interposition for esophageal replacement”. Arch Surg. 130 (8): 858—862. PMID 7632146. doi:10.1001/archsurg.1995.01430080060009. 
  73. ^ De Peppo, F; Zaccara, A; Dall'Oglio, L; Federici di Abriola, G; Ponticelli, A; Marchetti, P; Lucchetti, M.C; Rivosecchi, M (1998). „Stenting for caustic strictures: Esophageal replacement replaced”. Journal of Pediatric Surgery. 33 (1): 54—57. ISSN 0022-3468. doi:10.1016/s0022-3468(98)90361-x. 
  74. ^ Foschia, Francesca; Angelis, Paola De; Torroni, Filippo; Romeo, Erminia; Caldaro, Tamara; Abriola, Giovanni Federici di; Pane, Alessandro; Fiorenza, Maria Stella; Peppo, Francesco De (2011-05-01). „Custom dynamic stent for esophageal strictures in children”. Journal of Pediatric Surgery (на језику: енглески). 46 (5): 848—853. ISSN 0022-3468. PMID 21616239. doi:10.1016/j.jpedsurg.2011.02.014. 
  75. ^ ASGE Technology Committee; Tokar, J. L.; Banerjee, S.; Barth, B. A.; Desilets, D. J.; Kaul, V.; Kethi, S. R.; Pedrosa, M. C.; Pfau, P. R.; Pleskow, D. K.; Varadarajulu, S.; Wang, A.; Song, L. M.; Rodriguez, S. A. (2011). „Drug-eluting/Biodegradable stents”. Gastrointest Endosc. 74 (5): 954—958. PMID 21944310. doi:10.1016/j.gie.2011.07.028. 
  76. ^ Cattan, P.; Munoz-Bongrand, N.; Berney, T.; Halimi, B.; Sarfati, E.; Celerier, M. (2000). „Extensive abdominal surgery after caustic ingestion”. Ann Surg. 231 (4): 519—523. PMC 1421027  . PMID 10749612. doi:10.1097/00000658-200004000-00010. 
  77. ^ Lakhdar-Idrissi, M.; Khabbache, K.; Hida, M. (2012). „Esophageal endoscopic dilations”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 54 (6): 744—747. PMID 22270040. S2CID 3305587. doi:10.1097/MPG.0b013e31824b16b2. 
  78. ^ Ferry G. D. Caustic esophageal injury in children. UpToDate. January 2008. Available at: www.uptodate.com. Accessed December 15, 2008.
  79. ^ Turner, A.; Robinson, P. (2005). „Respiratory and gastrointestinal complications of caustic ingestion in children”. Emerg Med J. 22 (5): 359—361. PMC 1726769  . PMID 15843706. doi:10.1136/emj.2004.015610. 
  80. ^ Friedman E. M. Caustic ingestion and foreign bodies in the aerodigestive tract. In: Bailey B. J., Johnson J. T., Newlands S. D., editors. Head and Neck Surgery—Otolaryngology. 4th ed. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins; 2006. pp. 925–932.
  81. ^ Ertekin, C.; Alimoglu, O.; Akyildiz, H.; Guloglu, R.; Taviloglu, K. (2004). „The results of caustic ingestions”. Hepatogastroenterology. 51 (59): 1397—1400. PMID 15362762. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тровање_каустичним_средствима&oldid=27700056”