Тројан Гундулић (итал. Troiano Gondola; Дубровник, око 1500 — око 1555) био је српски трговац и штампар пореклом из Дубровачке републике. Познат је по томе што је учествовао у штампању прве књиге у Београду, Четверојеванђеље.[1]

Тројан Гундулић
Друга именаТројан Гондола
Датум рођењаоко 1500
Место рођењаДубровник
 Дубровачка република
Датум смртиоко 1555
Занимањетрговац и берберин
ДеловањеФинансирао објављивање једних од најраније штампаних србиља

Биографија уреди

Тројан Гундулић рођен је у Дубровнику око 1500. године. Једно је од ванбрачне деце Федерика Гундулића, дубровачког племића и пучанке, вероватно служавке у његовој кући, Томуше. Иако званично признат од оца, никада није стекао племићку титулу. У Дубровнику је завршио берберски занат, којим је почео да се бави у родном граду а наставио и по доласку у Београд. Касније се бавио трговином, што му је омогућило да се упусти у штампарске послове и финансира штампање књига. Као и већина Дубровчана у Београду био је становник Дубровачке колоније.[2]

Велика штампарија основана је у Гундулићевој кући, након што је учио о штампању од стране свог ментора Радише Дмитровића. Гундулић је наставио рад на Четверојеванђељу, који је започео Дмитровић, али убрзо преминуо.[3] За узврат, Гундулић је Четвреојеванђеље пренео јеромонаху Мардарију, који је основао штампарију у манастиру Мркшина црква и био искусан штампар.[4] Према неким извора, јеромонах Мардарије инспирисао је прво Дмитровића, а потом и Гундулића, да инвестира у штампарију и организовао све активности током оснивања штампарије у Београду.[5][6]

Гундулић је преминуо око 1555. године, а након тога 121 књига пронађена је у његовој кући, укључујући 59 копија Јеванђеља.

Референце уреди

  1. ^ Sakcinski, Ivan Kukuljević (1858). Slaovnik umjetnikah jugoslavenskih (на језику: Croatian). Tiskom narode tiskarne Ljudevita Gaja. стр. 112. 
  2. ^ „Beogradsko Četvorojevanđelje”. elektronske knjige. Antikvarneknjige.com. Приступљено 17. 8. 2021. 
  3. ^ Srđ. Dubrovnik. 1902. 
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1. јун 1942. године
  5. ^ "Застава", Београд 1883. године
  6. ^ Srpsko geografsko društvo (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. стр. 189. „Сва три, пак, записа утврђују : да је јеромонах Мардарије, оснивач штампарије, био један од калуђера велике главе и истрајне ... 

Литература уреди

Спољашње везе уреди