Тројан Гундулић
Тројан Гундулић (итал. Troiano Gondola; Дубровник, око 1500 — око 1555) био је српски трговац и штампар пореклом из Дубровачке републике. Познат је по томе што је учествовао у штампању прве књиге у Београду, Четверојеванђеље[1].
Тројан Гундулић | |
|---|---|
| Друга имена | Тројан Гондола |
| Датум рођења | око 1500 |
| Место рођења | Дубровник, Дубровачка република |
| Датум смрти | око 1555 |
| Занимање | трговац и берберин |
| Деловање | Финансирао објављивање једних од најраније штампаних србиља |
Биографија
уредиТројан Гундулић рођен је у Дубровнику око 1500. године. Једно је од ванбрачне деце Федерика Гундулића, дубровачког племића и пучанке, вероватно служавке у његовој кући, Томуше. Иако званично признат од оца, никада није стекао племићку титулу. У Дубровнику је завршио берберски занат, којим је почео да се бави у родном граду а наставио и по доласку у Београд. Касније се бавио трговином, што му је омогућило да се упусти у штампарске послове и финансира штампање књига. Као и већина Дубровчана у Београду био је становник Дубровачке колоније.[2]
Велика штампарија основана је у Гундулићевој кући, након што је учио о штампању од стране свог ментора Радише Дмитровића. Гундулић је наставио рад на Четверојеванђељу, који је започео Дмитровић, али убрзо преминуо.[3] За узврат, Гундулић је Четвреојеванђеље пренео јеромонаху Мардарију, који је основао штампарију у манастиру Мркшина црква и био искусан штампар.[4] Према неким извора, јеромонах Мардарије инспирисао је прво Дмитровића, а потом и Гундулића, да инвестира у штампарију и организовао све активности током оснивања штампарије у Београду.[5][6]
Гундулић је преминуо око 1555. године, а након тога 121 књига пронађена је у његовој кући, укључујући 59 копија Јеванђеља.
Референце
уреди- ^ Sakcinski, Ivan Kukuljević (1858). Slaovnik umjetnikah jugoslavenskih (на језику: Croatian). Tiskom narode tiskarne Ljudevita Gaja. стр. 112.
- ^ „Beogradsko Četvorojevanđelje”. elektronske knjige. Antikvarneknjige.com. Приступљено 17. 8. 2021.
- ^ Srđ. Dubrovnik. 1902.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. јун 1942. године
- ^ "Застава", Београд 1883. године
- ^ Srpsko geografsko društvo (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. стр. 189. „Сва три, пак, записа утврђују : да је јеромонах Мардарије, оснивач штампарије, био један од калуђера велике главе и истрајне ...”
Литература
уреди- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
- Мирослав Пантић Новопазарски записи Дубровчанина Сима Будманија из 1734. године
Спољашње везе
уреди
