Штампарија у манастиру Мркшина црква
Штампарија Мркшина црква је била штампарска кућа основана 1562. године у манастиру Мркшина црква у Косјерићу.[1] Штампарија је почела са радом непосредно након гашења Београдске штампарије и издала је две књиге — Четворојеванђеље (1562) и Триод Цветни (1566).[2] Постојала је све до 1567. године, док је Османлије нису срушили заједно са манастиром.
 страница књиге Београдско четворојеванђеље, штампане 1562 | |
| Статус | Неактивна |
|---|---|
| Оснивач | јеромонах Мардарије |
| Матична држава |  Османско царство |
| Седиште | Косјерић |
| Кључни људи | јеромонах Мардарије |
Локација уреди
Данас нема података о тачном месту где се налазила штампарија. Постоји неколико теорија о локацији манастира и штампарија, али долазано је да су се они налазили у Косјерићу.[3] Једне од могућих локација су изнад седишта општине Косјерић и код ушћа река Скрапеж и реке Кладоробе.[4]
Штампање уреди
Књиге које су прављене у штампарији Мркшина црква је штампао и дорађивао јеромонах Мардарије.[5] По изворима, Мардарије је био инспирисан кнезом Радишом Дмитровићем и Тројаном Гундулућем, који су радили у Београдској штампарији.[6] Јеванђеље великог формата као минеј (са "предисловљем Теофилакта бугарског архиепископа") из Богородичине цркве у Сарајеву, настало је "трудом и подвигом" кнеза Радише Дмитровића, а штампао је јеромонах Мардарије (из Мркшиног манастира) 4. августа 1552. године у Београду. Било је то за време великог Амур султана Сулејмана.[7] Након затварања Београдске штампарије, Мардарије је преместио штампарију из Београда, у манастир Мркшина црква, а у њој су штампане две књиге :
- Четворојеванђеље, 1562. године и
- Триод Цветни, 1566. године.
Књига Триод Цветни је била препознатвљива јер је у њој Мардарије фигуралне мотиве преставио орнаментима. Ова књига је одштампана 1. септембра 1566. године од стране Мардарија, свештеника Живка и ђака Радула.[8] Ово је била уједно и последња штампана књига у штампарији Мркшина црква.[9]
Уништење штампарија уреди
Османлије су 1567. године запалили цркву и штампарску кућу, а монаси су одатле отишли у манастир Рача, баш као и монаси из штампарске куће Ружно, који су од Османлија тамо побегли 1537. године. Од тада све до 1831. године у Србији нису постојале штампарије.[10]
Сачувани списи уреди
Два примерка Четворојеванђеља која су штампана у манастиру Мркшина црква су сачувана у манастиру Света Тројица у Пљевљима, један примерак у манастиру Ждребаоник у Даниловграду и два у Цетињском манастиру.[11]
Референце уреди
- ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. стр. 126. „ШТАМПАРИЈА МАНАСТИРА МРКШИНА ЦРКВА”
- ^ Proceedings in history. Odeljenje za društvene nauke, Matica srpska. 1979. стр. 221. „Мркшина Црква 1562–1566”
- ^ Uzicki zbornik. 1989. стр. 114. „Сви који су до сада о томе писали слажу се само у једном, да је Мркшина црква била негде око Косјерића.”
- ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1991. стр. 513.
- ^ Uzicki zbornik. 1989. стр. 114.
- ^ Srpsko geografsko društvo (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. стр. 189. „Сва три, пак, записа утврђују : да је јеромонах Мардарије, оснивач штампарије, био један од калуђера велике главе и истрајне ...”
- ^ "Застава", Нови Сад 1883. године
- ^ Archivum philologicum et linguisticum. Matica srpska. 1968. стр. 273.
- ^ Medaković, Dejan. Izabrane srpske teme: studije i prilozi. Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 119. „Нешто доцније, 1562-65, срећемо још једном његово име у штампарији Мркшине цркве.”
- ^ Brastvo. Društvo sv. Save. 1930. стр. 77. „Да су калуђери манастира Рујна, после 1537, а Мркшине Цркве после 1566 год. напустили своје манастире, ...”
- ^ Starine Crne Gore. Obod. 1963. стр. 10. „Из штампарије Мркшине цркве из 1562. године сачувана су два Четворојеванђеља у манастиру Св. Тројице код Пљеваља, једно у манастиру Ждребаонику и два у Цетињском ...”
Литература уреди
- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
- Ђорђе Вуковић: „Први београдски штампар: Монах Мардарије из Мркшине цркве”, стр. 57-58, Православни мисионар, свеска 364, новембар/децембар 2018, ISSN 0555-0122.