Отворите главни мени

Манастир Ждребаоник

Манастир Ждребаоник налази се у Секулићима, надомак Даниловграда и 17 km од манастира Острог. Храм из 1818. године посвећен Светом Архангелу Михаилу,[1] изграђен је на темељима старијег немањићког храма, метоха Манастира Мораче.[2]

Манастир Ждребаоник
Манастир Ждребаоник.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. вијек
ОснивачСтефан Вукановић
МестоСекулићи (Даниловград)
Држава Црна Гора

ИсторијаУреди

Манастир Ждребаоник налази се на лијевој обали ријеке Зете, у питомој Бјелопавлићкој равници на домаку Даниловграда. Налазио се на живописном узвишењу, окружен старинским гробљем и бедемом.

Подигнут је изгледа између 1252-1255. године од стране Стефана Вукановог Немањића.[3] Током постојања је више пута претрпео рушења и пустошења. Новијег датума - 1818. године, је зид који су подигли Бјелопавлићи. А модерни звоник је око 1930. године изградио настојатељ манастира протопрезвитер ставрофор Срдан Поповић.

Писаних докумената о његовом настанку нема, нити су вршена детаљнија археолошка испитивања. Истраживања која су вршена од стране Завода за заштиту споменика културе Црне Горе указују на постојање старијег и знатно већег црквеног објекта, и да је садашњи подигнут на темељима храма с краја 16. или почетка 17. вијека, од кога су сачувани зидови у висини од 50 см.

Игуман и управитељ манастира био је око 1835. године Исаија Бајковић из Цуца.[4]

Обнављан је и 1885. године. О његовој градњи постоје многа народна предања која се преносе са кољена на кољено и сва су везана за име славних Немањића. Неки савремени историчари тврде да не постоје писани извори који та предања могу потврдити, па стога сматрају да у то не треба много вјеровати. Њихова сумња не би имала основе да поратни „просвјетитељи“ нијесу спалили богату библиотеку манастира Мораче. Руски научник Коваљевски тврди у својим списима да је у Морачи 1841. године у својим рукама држао повељу у којој је писало да је Ждребаонички храм грађен као метох манастира Мораче у исто вријеме кад и Морача, и да им је ктитор Стефан Вукановић. То је засигурно знао и прота Срдан Поповић кад је изнад улазних врата храма поставио камену плочу која и данас стоји, а на којој пише:

То је женски манастир у коме се од 1920. године чувају мошти другог архиепископа српског Арсенија Сремца,[2] наследника Светог Саве, као и део моштију Свете Преподобномученице Февроније.

Свете мошти су биле склоњене из манастира Довоље и годинама и чуване у Кучима, у кући поп Спаха Поповића. Велики војвода црногорски Мирко наредио је 1856. године да се мошти дају Бјелопавлићима и пренесу у манастир Ждребаоник. Ту су остале до 1884. године када по налогу кнеза Николе однете у манастир Косијерово.[5] Тек након Првог светског рата враћене су у Ждребаоник.

Почевши од 1878. године, манастир је припадао новоствореној Захумско-рашкој епархији у чијем саставу је остао све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској. [6]Манастир је 1933. године имао 30 хектара плодне земље. На челу манастира налазио се стари прота Срдан Попоповић, којем је помагао јеромонах Павле Павићевић.

РеференцеУреди

  1. ^ Доброчинство: Скривено богатство Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 22, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 12. 2. 2013.
  2. 2,0 2,1 Православна митрополија Црногорско-приморска: Манастир Ждребаоник[мртва веза], Приступљено 12. 2. 2013.
  3. ^ "Правда", Београд 1. новембар 1933.
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 25. фебруар 1891.
  5. ^ "Правда", Београд 23. септембар 1933.
  6. ^ [1]

Спољашње везеУреди