Туризам у Јужноафричкој Републици

Јужноафричка Република је туристичка дестинација, а туризам ствара значајне приходе. Према Савету за путовања и туризам, туристичка индустрија је директно допринела 102 милијарде БДП 2012. године и 10,3% радних места у земљи.[1]

Поглед на Стону планину у смирај дана

Јужна Африка нуди и домаћим и страним туристима широк спектар могућности, између осталог и сликовитог природног пејзажа и резервата дивљачи, разноликог културног наслеђа и високо цењених вина. Неке од најпопуларнијих дестинација обухватају неколико националних паркова, попут експанзивног Националног парка Кругер на северу земље, обале и плажа провинција Квазулу-Натал и Западни Кејп и градова попут Кејптауна, Јоханезбурга и Дурбана.

Према најновијој анкети о туризму и миграцији у Јужној Африци, скоро 3,5 милиона путника прошло је кроз улазне луке у августу 2017. године.[2]
Првих пет земаља у са највећим бројем туриста у Јужној Африци биле су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Немачка, Холандија и Француска. Зимбабве се налази на листи са 31% туриста, а следе Лесото, Мозамбик, Есватини и Боцвана. Поред тога, Нигерија је земља са скоро 30% туриста који долазе у Јужну Африку.[3]

Туристичке атракције

уреди

Биодиверзитет и екотуризам

уреди

Јужноафричка Република налази се на шестом од седамнаест места мегадиверских земаља света. На простору државе налази се велики број биљних и животињских врста. Међу великима сисарима у земљи у северним деловима пописани су лавови, леопарди, гепарди, бели носорози, обични гну, куду, импале, хијене, нилски коњи и жирафе.[4]
Значајан део регије Бушвелд налази се на североистику, укључујући Национални парк Кругер, један од највећиј резерви дивљачи у Африци и Саби Санд резерват. Национални парк Круге роснован је 1926. године и један је од најпосећенијих националних паркова у земљи, са укупно 1.659.793 посетилаца у периоду између 2014—2015. године.[5]
Земља је такође нарочито богата биљном разноликошћу, са широким спектром биома широм земље. Ово укључује травњаке у Хајвелду у централном делу Јужноафричке Републике. Ова ретка венетација заштићена је као део Националног парка Стона планина, који укључује читав предео Стоне планине, а тај парк био је најпосећенију у Јужноафричкој Републици са укупно 2.677.767 посетицала у периоду од 2014—2015. године.[5]

Екотуризам

уреди

Тешко је знати да ли постоји регулација термина 'екотуризам' као основе за еко-путовања. Међутим, постоји непрофитно удружење које представља приватни сектор Јужноафричке асоцијације за туристичке услуге (САТСА), који се назива "посвећена туристичка индустрија у Јужној Африци. САТСА је фокусирана на одговорност, интегритет и контролу квалитета туристичке индустрије у Јужној Африци. Поред САТСА, веб-сајт responsibletravel.com је заједно са компанијама Метро, Светско путовање Путовање магазином успоставио награде Светског одговорног туризма. Циљ награде је препознати појединце, организације и организације у туристичкој индустрији који се значајно посвећују култури и економији локалних заједница и пружају позитиван допринос очувању биодиверзитета.[6]

Национални паркови

уреди

Јужноафрички национални паркови (САНПаркс) је тело одговорно за управљање националним парковима Јужне Африке.[7] САНПаркс је основан 1926. године, а тренутно у држави постоји 21 парк, а они заузимају површину од 40.000 km², што је око 3% укупне површине Јужне Африке.[8][9]

Име Форографија Локација Основање Подручје
Адо национални парк за слонове   Источни Кејп
33° 16′ Ј; 25° 26′ И / 33.26° Ј; 25.44° И / -33.26; 25.44
1931. 1642 km²
Нацонални парк Агулхас   Западни Кејп
34° 30′ Ј; 20° 00′ И / 34.50° Ј; 20.00° И / -34.50; 20.00
14. септембар 1998. 56,9 km2 (22,0 sq mi)
Национални парк Ричсвелд   Северни Кејп
28° 03′ 14″ Ј; 17° 02′ 05″ И / 28.053889° Ј; 17.034722° И / -28.053889; 17.034722
2003.
1991.
1968.
5920 km²[10]
1624 km²[7]
4611 km²[11]
Национални парк Ауграбијеви водопади   Северни Кејп
28° 35′ 28″ Ј; 20° 20′ 18″ И / 28.591111° Ј; 20.338333° И / -28.591111; 20.338333
1966. 417 km²
Национални парк Бонтебук   Западни Кејп
34° 04′ 00″ Ј; 20° 27′ 00″ И / 34.066667° Ј; 20.45° И / -34.066667; 20.45
1931. 27.9 km²
Национални парк Камдебу   Источни Кејп
32° 15′ Ј; 24° 30′ И / 32.25° Ј; 24.5° И / -32.25; 24.5
30. октобар 2005.
1979 (Karoo Nature Reserve)
194 km²
Национални парк Гарден Рут   Западни Кејп
34° 00′ Ј; 23° 15′ И / 34° Ј; 23.25° И / -34; 23.25
6. март 2009.
1985 (Језерско подручје Книсна)
1964 (Национални парк Цицикама)
1985 (Национални парк Дивљина)
1570 km²
(150 km²)
(639 km²)
(106 km²)
Национални парк Златна капија   Фри Стејт
28° 30′ 22″ Ј; 28° 37′ 00″ И / 28.506111° Ј; 28.616667° И / -28.506111; 28.616667
1963. 116 km²
Национални парк Кару   Западни Кејп
32° 21′ 00″ Ј; 22° 35′ 00″ И / 32.35° Ј; 22.583333° И / -32.35; 22.583333
1979. 831 km²
Национални парк Калахари   Северни Кејп
25° 46′ 00″ Ј; 20° 23′ 00″ И / 25.766667° Ј; 20.383333° И / -25.766667; 20.383333
12. мај 2000.
31. јул 1931.
(непознато)
33551 km²[12]
9591 km²[7]
28000 km²(est.)
Национални парк Кругер   Limpopo and Mpumalanga
24° 00′ 41″ Ј; 31° 29′ 07″ И / 24.011389° Ј; 31.485278° И / -24.011389; 31.485278
31. мај 1926.[13][14] 19623 km²
Национални парк Мапунгумбве   Limpopo
25° 46′ 00″ Ј; 20° 23′ 00″ И / 25.766667° Ј; 20.383333° И / -25.766667; 20.383333
1995. 53.6 km²
Национални парк Маракеле   Limpopo
22° 15′ Ј; 29° 12′ И / 22.25° Ј; 29.2° И / -22.25; 29.2
1994. 507 km²
Национални парк Мокала   Северни Кејп
29° 10′ 00″ Ј; 24° 21′ 00″ И / 29.166667° Ј; 24.35° И / -29.166667; 24.35
19. јун 2007. 196 km²
Национални парк Планина Зебра   Источни Кејп
32° 11′ 00″ Ј; 25° 37′ 00″ И / 32.183333° Ј; 25.616667° И / -32.183333; 25.616667
1937. 284 km²
Национални парк Намаква   Северни Кејп
30° 02′ 36″ Ј; 17° 35′ 10″ И / 30.043333° Ј; 17.586111° И / -30.043333; 17.586111
1999. 1350 km²
Национални парк Стона планина   Западни Кејп
33° 58′ 00″ Ј; 18° 25′ 30″ И / 33.966667° Ј; 18.425° И / -33.966667; 18.425
19. мај 1998. 243 km²
Национални парк Танка Кару   Северни Кејп
32° 15′ Ј; 19° 45′ И / 32.25° Ј; 19.75° И / -32.25; 19.75
19. мај 1986. 1216 km²
Национални парк Западна обала   Западни Кејп
33° 07′ 15″ Ј; 18° 04′ 00″ И / 33.120833° Ј; 18.066667° И / -33.120833; 18.066667
1985. 363 km²

Културне атракције

уреди

Поред својих бројних природних атракција, Јужноафричка Република се такође може похвалити бројним атракцијама од културног значаја. Ово укључује фосилне пећине које чине део Колевке човечанства у Гаутенгу, остаци предколонијалног краљества Мапунгубве у северном делу покрајине Лимпопо, винске регионе у Западном Кејпу и велики број других историјских знаменитости у Кејптауну и Јоханезбургу, као што је острво Робен, замак Добре Наде и Совето.

Предели под Унеско баштином

уреди

Осам јужноафричких локација уписано је на листу Унеско Светске баштине, укључујући и Исиманглалисо и Укаламба подручја у Квазулу-Натал покрајини.

 
 
Колевка човечанства
 
Мапангубве
 
Ричсвелд
 
Оство Робер
 
Исимангалисо
 
Вредефорт
 
Укаламба
Дракенсберг
Локација Светске баштине у Јужноафричкој Републици.[15]

Виза

уреди
 
  South Africa
  Visa-free access to South Africa for 90 days
  Visa-free access to South Africa for 30 days
  Visa-free access to South Africa for diplomatic, official and service passports
  Visa required to enter South Africa and for landside/airside transit

Посетиоци Јужноафричке Републике морају добити визе из једне од дипломатских мисија у Јужној Африци, осим ако не долазе из земаља које су изузете за визу. Посетиоци којима је потреба виза морајус е пријавити лично и оставити биометријске податке.[16]

Статистике

уреди
 
Интернационални аеродром Тамбо у Јоханезбургу

Године 2014. Јужноафричку Републику посетило је 9.549.236 туриста, што указује на повећање од 0,1% од 9.536.568 туриста забележених 2013. године. Највећи број забележених доласка је у био у јануару 2013. године, док је најмање туриста у држави било у јуну. Већина односно 76,2% туриста који су долазили у земљу били су држављани Сједињених Држава, 1,9% су из других афричких земаља, 23,6% су били прекоморски туристи.

Доласи по години

уреди
Foreign traveller arrivals (2000-2015)[17]
Година Страни туристи

(у хиљадама)

Година Страни туристи

(у хиљадама)

2000 6 001 000 2008 9 729 000
2001 5 908 000 2009 10 098 000
2002 6 550 000 2010 11 575 000
2003 6 640 000 2011 12 496 000
2004 6 815 000 2012 13 796 000
2005 7 518 000 2013 15 155 000
2006 8 509 000 2014 15 092 000
2007 9 208 000 2015 15 052 000

Туристи по државама

уреди
Државе из којих туристи највише долазе[18] Државе из којих туристи највише долазе[18]
Ранг Држава Број посетилаца

2015

% Процентуално Ранг Држава Број посетилаца

2015

% Процентуално
1   Зимбабве 1 900 791 28.9 1   Уједињено Краљевство 407 486 19.0
2   Лесото 1 394 913 21.2 2   САД 297 226 13.9
3   Мозамбик 1 200 335 18.3 3   Немачка 256 646 12.0
4   Свазиленд 838 006 12.7 4   Француска 128 438 6.0
5   Боцвана 593 514 9.0 5   Холандија 121 883 5.7
6   Намибија 212 514 3.2 6   Аустралија 99 205 4.6
7   Замбија 161 259 2.5 7   Кина 84 691 3.9
8   Малави 135 260 2.1 8   Индија 78 385 3.7
9   Ангола 48 416 0.7 9   Канада 56 224 2.6
10   Танзанија 35 817 0.5 10   Италија 52 377 2.4

Референце

уреди
  1. ^ „Travel & Tourism Economic Impact 2013 South Africa” (PDF). WTTC. март 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2013. 
  2. ^ „Tourism and Migration, August 2017”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  3. ^ „3,5 million travellers to South Africa”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  4. ^ „Biodiversity of the world by countries”. Institutoaqualung.com.br. Архивирано из оригинала 1. 11. 2010. г. Приступљено 30. 5. 2010. 
  5. ^ а б „SANParks Annual Report - 2014/15” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2017. г. 
  6. ^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 125. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017. 
  7. ^ а б в „About Us: Nature's Best!”. South African National Parks. Приступљено 22. 8. 2017. 
  8. ^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 6. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 26. 8. 2017. 
  9. ^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 140. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017. 
  10. ^ „/Ai /Ais-Richtersveld Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 21. 4. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 22. 8. 2017. 
  11. ^ „/Ai-/Ais Hot Springs Game Park”. Ministry of Environment and Tourism Namibia. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017. 
  12. ^ „Kgalagadi Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 10. 7. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017. 
  13. ^ House of Assembly Debates, cols 4366-81, 31 May 1926.
  14. ^ Stevenson-Hamilton, James (1993). South African Eden: The Kruger National Park 1902-1946. Struik Publishers. ISBN 978-1-86825-343-2. 
  15. ^ „South Africa - Properties inscribed on the World Heritage List”. UNESCO. Приступљено 2. 6. 2011. 
  16. ^ New visa rules will hurt tourism: DA
  17. ^ Tourism 2015. statssa.gov.za (4 April 2016)
  18. ^ а б „Statistics SA: Tourism 2015” (PDF). 

Спољашње везе

уреди