Улица Истиклал

Улица Истиклал или Авенија Истиклал (тур. İstiklal Caddesi ; грч. Μεγάλη Οδός του Πέραν ; франц. Grande Rue de Péra ; енгл. Independence Avenue) је једна од најпознатијих улица у Истанбулу (Турска). Викендом, током једног дана, ову улицу посети скоро 3 милиона људи (изузетак је био током пандемије Ковид 19). Смештена је у историјској четврти Бејоглу. Авенија Истиклал је лепо уређена пешачка улица, дуга 1,4 километра, у којој се налазе различити бутици, музичке продавнице, књижаре, уметничке галерије, биоскопи, позоришта, библиотеке, кафићи, пабови, ноћни клубови са живом музиком, историјске посластичарнице, продавнице чоколаде и ресторани.[1]

Улица Истиклал
(İstiklal Caddesi - Авенија Независност)
Istiklal str. Istanbul - panoramio.jpg
Улица Истиклал у истанбулској четврти Бејоглу
Бивша именаCadde-i Kebir (Велика авенија)
Названа потријумфу Турске у рату за независност
Типпешачка зона
Одчетврт Галата
Дотрг Таксим
Друго
Позната поТуристички трамвај "Носталгија",
такође популарно место за одржавања свих врста парада, маршева, окупљања, али и протеста и демонстрација

Назив улицеУреди

Током отоманског периода авенија се звала Cadde-i Kebir (Велика авенија или Grande Rue de Péra на француском). Проглашењем Републике, 29. октобра 1923. године, назив авеније промењен је у Истиклал (Независност) у знак сећања на тријумф Турске у рату за независност.

Изглед улуцеУреди

У Авенији Истиклал углавном се налазе грађевине из периода касног отоманског царства (19. и почетак 20. века), које су грађене у стилу Неокласицизма, Неоготике, Неоренесансе, Beaux-Arts, Сецесије и у турском националном стилу овог времена. Такође се може видети и неколико зграда грађених у стилу Арт декоа, из раних година Турске Републике, као и низ новијих примера модерне архитектуре.[2]

ЛокацијаУреди

 
Çiçek Pasajı или Цветни пасаж, познат и под француским именом Cité de Péra, једна је од многих историјских зграда које красе авенију.

Улица Истиклал почиње на северном крају историјске четврти Галатасредњем веку позната као Ђеновљанска четврт) и завршава се на Тргу Таксим. Приближно на средини авеније налази се Трг Галатасарај, на ком је смештена најстарија средња школа у Турској, Гимназија Галатасарај (Galatasaray Lisesi).[3]

У историјској четврти Каракој (некадашња Галата), према јужном крају авеније, могуће је видети другу најстарију станицу подземне железнице на свету, опште познату као Тунел (Tünel), која је ушла у употребу 1875. године. У њеној близини налази се једна од најбољих образовних институција основаних у Турској, немачка средња школа у Истанбулу (Deutsche Schule Istanbul, или на турском Özel Alman Lisesi).

Ова космополитска авенија окружена је низом историјских и политички значајних зграда, као што су Çiçek Pasajı (Цветни пасаж) у коме се налазе мали, интимни ресторани и таверне, Balık Pazarı (Рибља пијаца), џамија Hüseyin Ağa Camii, римокатоличка црква Света Марија Драперис и Свети Антон падовански, грчка православна црква Свете Тројице (Haghia Triada), јерменска Üç Horan, неколико синагога и џамија. Осим верских објеката ту се налазе и академске институције које су током 19. века основале разне европске нације, попут Аустрије, Француске, Немачке и Италије. У Авенији Истиклал налазе се и неколико држава, укључујући Француску, Грчку, Холандију, Русију, Шпанију, Шведску и Уједињено Краљевство .

 
Поглед низ Авенију Истиклал

ИсторијаУреди

Током отоманског периода авенија је била популарно место окупљања интелектуалаца, како локалних, тако и Европљана, као и за италијанске и француске Левантине (припаднике римокатоличке цркве на Средњем истоку). Путописци 19. века тадашњи Константинопољ (данас, Истанбул ) називали су "Паризом Истока", а описујући Авенију Истиклал истицали су њен полу-европски, полу-азијски дух.

 
Гужва на Авенији Истиклал

Током 70-их и 80-их авенија је накратко изгубила на популарности, када су се њени стари становници преселили у друге четврти Истанбула, а њене споредне улице (тада стереотипне, са баровима и ноћним клубовима са живом музиком, зване pavyon, изведено од речи павиљон ) населили су мигранти из руралних подручја Анадолије.

Авенија Истиклал данасУреди

 
Туристичка атракција, стари трамвај, који саобраћа Авенијом Истиклал

Током касних 80-их и раних 90-их, под патронатом Градске општине Истанбула и Општине Бејоглу извршена је рестаурација улице. Обновљене су зграде, поплочана је новим застором, а враћена је и трамвајска линија, позната као туристичка атракција - Истанбулски трамвај "Носталгија",[3] што је авенији вратило стари шарм и популарност. Авенија Истиклал поново је постала центар уметности и разоноде у Истанбулу, што је резултирало растом цена некретнина. Отворене су бројне нове уметничке галерије, књижаре, кафићи, пабови, ресторани, продавнице и хотели.[4] Простори око авеније постали су домаћини многих међународних уметничких фестивала, попут годишњег Истамбулског филмског фестивала.

Авенија Истиклал је такође популарно место одржавања свих врста парада, маршева, окупљања и протеста (попут познатих демонстрација 2013.) У септембру 1955. године, током антигрчког истанбулског погрома, Авенија је током једне ноћи опљачкана. После тог инцидента била прекривена комадима стакла, спаљеним аутомобилима, одећом, разбијеном белом техником и другом робом изнешеном из обијених продавница.[5] Године 2016, 19. марта, на раскрсници улица Истиклал и Бало, током самоубилачког бомбашког напада живот је изгубило петоро људи.[6][7][8]

Панорамски поглед са трга Галатасарај на Авенију Истиклал и главни улаз у Гимназију Галатасарај

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Ultimativni vodič kroz Istanbul – top 16 stvari koje treba videti”. Zajedno oko sveta. Приступљено 20. 10. 2020. 
  2. ^ „Istiklal - šetnja glavnom ulicom Istanbula. Ulica Istiklal - najprometnija u Istanbulu Kako doći iz Sultanahmeta do Istiklala”. Zizu Hotel. Приступљено 20. 10. 2020. 
  3. ^ а б Brosnahan, Tom. „İstiklal Caddesi, Beyoğlu-Istanbul”. Turkey Treavel Planner. Приступљено 20. 10. 2020. 
  4. ^ „ISTANBUL U STAMBOLU NA BOSFORU 2.deo”. JASMIN&JASMIN PUTOVANJA. Приступљено 20. 10. 2020. 
  5. ^ Binnaz Tugba Sasanlar.A Historical Panorama of an Istanbul Neighborhood: Cihangir from the Late Nineteenth Century to the 2000s Bogaziçi University. 2006
  6. ^ „Istanbul shopping area hit by suicide bomber”. BBC. 19. 3. 2016. Приступљено 20. 10. 2020. 
  7. ^ Tuysuz, Gul; Karimi, Faith; Botelho, Greg (20. 3. 2016). „Istanbul explosion: Suicide bomber had ISIS links, says Turkey's interior minister”. CNN. Приступљено 20. 10. 2020. 
  8. ^ Dearden, Lizzie (19. 3. 2016). „Istanbul explosion: At least five dead as tourist shopping area Istiklal Street hit by suicide bombing in Turkey”. Independent. Приступљено 20. 10. 2020. 

Спољашње везеУреди