Улчи
Улчи (рус. Ульчи, енгл. Ulch) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Староседеоци су руског далеког истока (источни Сибир) и то Улчијског рејона Хабаровског краја.
 Графички приказ унутрашњости улчијске куће у 19. веку | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 2.913 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Русија | 2.765[1] |
 Украјина | 76 |
| Језици | |
| улчијски, руски | |
| Религија | |
| шаманизам, анимизам, православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали тунгуско-манџурски народи | |
Територија уреди
_locator_map_(blank).svg){kind=spacer}
Традиционална територија Улча се налази око доњег тока реке Амур у Улчијском рејону Хабаровског краја Руске Федерације. Више од 90% Улча живи у Улчијском рејону,[2] у коме чине мањински део становништва.
Популација уреди
Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Улча је 2010. било 2.765.[1]
Језик уреди
Улчијски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је нанајском језику. Улчијски језик је толико сличан нанајском да је дуго сматран његовим дијалектом.[2] Почетком 21. века већина Улча говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника улчијског је у непрестаном опадању.
Вера уреди
Улчи су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам, велики део је православне вероисповести.