Ускршња офанзива
Ускршња офанзива (вијетнамски: Chiến dịch Xuân hè 1972) је била војна операција коју су за време Вијетнамског рата у пролеће 1972. године предузеле снаге Северног Вијетнама и паравојне формације Вијетконга како би војно поразиле тј. срушиле владу Јужног Вијетнама. Представљала је највећу до тада офанзивну операцију, односно други покушај такве врсте после извођења Тет офанзиве четири године раније; за разлику од Тет офанзиве, сада су главнину снага чиниле регуларне снаге Народне армије Вијетнама уместо Вијетконгових герилаца, а стратегија се заснивала на конвенционалним нападима оклопних јединица уместо герилских препада. Један од мотива северновијетнамаца био је да се искористи прелазни период ”вијетнамизације” рата на којој је инсистирао амерички председник Ричард Никсон, који из политичких разлога није више могао непосредно да користи америчке копнене снаге у војним операцијама. Време почетка офанзиве такође је одабрано како би се поклопило са америчким председничким изборима, при чему су вијетнамци рачунали да Никсон због председничке трке неће вући агресивне потезе којима би сукоб још више ескалирао. С друге стране, северновијетнамска офанзива је, за разлику од Тет офанзиве, била очекивана, па су Американци пре њеног почетка уложили огромна финансијска, логистичка средства и труд како би Јужни Вијетнам снабдели најсавременијим наоружањем и подвргли најбољој обуци, јер су сматрали да ће бити способнии да се супротставе северновијетнамским снагама. Недостатак америчких копнених снага је требало надокнадити интензивним коришћењем америчких ваздушних снага, односно ескалацијом стратешког бомбардовања циљева у Северном Вијетнаму.
| Ускршња офанзива | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Северновијетнамски тенк Тип 59 заробљен од припадника јужновијетнамске 20. тенковске дивизије јужно од града Донг Ха. | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Јужни Вијетнам Сједињене Државе |
 Северни Вијетнам Вијетконг | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
I корпус: Хоанг Ксиуан Лам (заменио га Нго Куанг Троунг) II корпус: Нго Ду (заменио га Нгујен Ван Тоан)III корпус: Нгујен Ван Минх |
Регија Три-Тхиен-Хуе: Ван Тјен Дунг Фронт Б-2: Тран Ван ТраФронт Б-3: Хоанг Мин Тхао | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 742.000 | 200.000-300.000[1] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| непознато | непознато | ||||||||
Ток офанзиве уреди
Током првих месец дана, офанзива Северног Вијетнама дала је најбоље резултате, међу којима је и заузимање стратешки важног града Куанг Три на северу. Међутим, нешто касније је напредовање снага Северног Вијетнама успорило, највише због великих губитака у људству и техници услед непрекидног дејства америчких ваздушних снага. Током јуна и јула започела је офанзива јужновијетнамских снага која ће се завршити заузимањем града Куанг Три. Упоредо са тим, Северни Вијетнам био је изложен до тада незапамћеној кампањи бомбардовања, познатој као операција Лајнбекер.
Када је наступило затишје, америчка и јужновијетнамска страна су прогласиле Ускршњу офанзиву својом великом победом, са чиме се данас слаже само један део историчара, с обзиром да Северни Вијетнам њоме није успео да оконча рат. Међу америчким јавним мњењем владало је мишљење да је успешан отпор јужновијетнамске војске потврда Никсонове стратегије ”вијетнамизације”. С друге стране, током трајања затишја северновијетнамске трупе и снаге Вијетконга држале су под својом контролом 50% територије Јужног Вијетнама, тј. далеко више него пре почетка офанзиве. Тиме је Јужни Вијетнам стекао повољан положај пре почетка Прашке мировне конференције којом је почетком наредне године сукоб био привремено обустављен. Овај предах је касније помогао у прегруписавању северновијетнамских снага и реализацији завршне офанзиве која је омогућила обарање јужновијетнамског режима и коначни завршетак рата.
Референце уреди
Литература уреди
- David Fulghum & Terrance Maitland, et al, South Vietnam on Trial. Boston: Boston Publishing Company, 1984, tr.183
- kopnena vojska: 410.000 zrakoplovstvo: 50.000 marinaca: 14.000 RF: 284.000 ukupno: 742.000. Brigadier General James Lawton Collins, Jr., The Development and Training of the South Viet Namese Army (Washington, D.C.: Department of the Army, 1975). стр. 151
- Leepson and Hannaford. стр. 115
- Sorley. стр. 339
- Bách khoa tri thức quốc phòng toàn dân. NXB Chính trị quốc gia. Hà Nội.2003. các trang 280–284 và 1734–1745.
- Za usporedbe brojki o gubicima, v. Sorley, Chapter. 20, fn. 49. Although North Vietnamese casualties were very high, the figure of 100,000 dead, often quoted in historical sources, is only an approximation. Andrade. стр. 531
- web site (1997). "North Vietnamese Army’s 1972 Eastertide Offensive". web site. pristupljeno 1. II 2010.