Устиколина је насељено мјесто у Босни и Херцеговини и припада ентитету Федерација Босне и Херцеговине. Сједиште је општине Фоча-Устиколина. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 974 становника.

Устиколина
Drina River Ustikolina.JPG
Дрина код Устиколине
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Босанско-подрињски кантон
ОпштинаФоча-Устиколина
Становништво
 — 2013.Пад 974
Географске карактеристике
Координате43°35′01″ СГШ; 18°47′24″ ИГД / 43.5836° СГШ; 18.790° ИГД / 43.5836; 18.790Координате: 43°35′01″ СГШ; 18°47′24″ ИГД / 43.5836° СГШ; 18.790° ИГД / 43.5836; 18.790
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Устиколина на мапи Босне и Херцеговине
Устиколина
Устиколина
Устиколина на мапи Босне и Херцеговине

Овде се налази Храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Устиколини.

ГеографијаУреди

Устиколина се налази на путу између Фоче и Горажда, у уској равници, на ушћу реке Колуне[1] у Дрину. Варошица је изникла 12 километара далеко од Фоче, на левој страни реке Дрине.

ИсторијаУреди

У турско време Устиколина је била велика трговачка варош са лепим положајем на важном друму. Њено име би значило кованицу од две речи "Ушће Колуне". Српски великаш Павле Раденовић (умро 1415.) син Радина Јаблановића између других поседа у Подрињу, господарио је и Устиколином.[2] Према старом запису у месту је око 1634. године[3] живео извесни Павле Кујунџија. Код домаћина су свраћали скупљачи прилога, па тако и поп Дионизије Хиландарац.

По Гилфердингу, некад знатна варош (град) Устиколина је страдала под Турцима. Наводно је од њега (становника) настала оближња Фоча, а у близини старе обновљено је ново село Устиколина.[4] Џамија у Устиколини се сматра за најстарију у Босни и Херцеговини.[5] Њу је подигао 1466-1469. године Турхани Емин-Емир један од команданата султанове војске. Поред џамије су темељи старе православне цркве (црквина), око које су пронађени гробови неколико калуђера.

Крајем 1933. године основано је Соколско друштво у Устиколини. За старешину је изабран Јеврем Беговац учитељ, за његовог заменика Мехмед Омербашић председник општине Устиколина а за начелника Данило Ташовић војни регерент.[6] Октобра 1939. године отворена је жељезничка станица на новој прузи Устипрача-Фоча.[7]

Устиколина се до рата у БиХ налазила у саставу Општине Фоча, чији је већи део остао у Републици Српској.

У Устиколини је 2. августа 1990. године основана прва муслиманска паравојна јединица.[8]

СтановништвоУреди

Националност[9] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 894 (63,04%) 694 (61,52%) 604 (60,27%)
Срби 470 (33,14%) 401 (35,54%) 372 (37,12%)
Хрвати 0 0 0
Југословени 7 (0,49%) 0 6 (0,59%)
остали и непознато 47 (3,31%) 33 (2,92%) 20 (1,99%)
Укупно 1.418 1.128 1.002

ИзвориУреди

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

ИзвориУреди

  1. ^ "Босанско-херцеговачки источник", сарајево 1. јун 1892.
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1. мај 1881.
  3. ^ "Босанско-херцеговачки гласник", Сарајево 1892.
  4. ^ Gilʹferding, Aleksandr Fedorovič: "Sobranie sočinenij A. Gil'ferdinga", S.-Peterburg 1873.
  5. ^ "Време", Београд 1933.
  6. ^ "Време", Београд 1933.
  7. ^ "Службени војни лист", Београд 1939.
  8. ^ http://www.plbih.info/cms/Osudenici-na-smrt.1197.0.html[мртва веза] Патриотска лига: Осуђеници на смрт
  9. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди