Утемељење система знања у педагогији
Утемељење система знања у педагогији је научна монографија редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду и управника Одељења за педагогију и андрагогију Радована Антонијевића,[1] објављена 2014. године.[2] Представља резултат рада на пројекту Модели процењивања и стратегије унапређивања квалитета образовања у Србији, број 179060 (2011—2014) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[2]
| Утемељење система знања у педагогији | |
|---|---|
 Предње корице књиге из 2014. године | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | др Радован Антонијевић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Институт за педагогију и андрагогију |
| Број страница | 187 |
| Превод | |
| Датум издавања | 2014. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-82019-80-0 |
О аутору уреди
Радован Антонијевић је редовни професор и управник Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1] Професор је на предметима из области опште педагогије на основним, мастер и докторским студијама.[1] Аутор је књига Систем знања у настави 2006, Основе процеса васпитања 2012, уџбеника Општа педагогија 2013. и монографије Облици и својства педагошког знања 2019.[2] Један је од приређивача тематских зборника TIMSS 2003. у Србији 2005. и Квалитет у образовању 2011, као и један од приређивача зборника са националног научног скупа Идентитет професије педагог у савременом образовању 2014.[2] Аутор је више од 120 научних радова објављених у научним часописима, тематским зборницима и зборницима радова са међународних научних скупова.[3] Бави се проблемима опште педагогије, интелектуалног васпитања и евалуацијом у области васпитања и образовања.[2]
О књизи уреди
У предговору аутор истиче да су теоријска, епистемолошка и методолошка питања кроз историју развоја педагогије као науке заокупљала пажњу педагога, филозофа, социолога и других експерата чија су разматрања представљала допринос развоју педагогије као науке.[2] У првом поглављу монографије, под насловом Општа питања педагогије као науке, заступљена су разматрања о васпитању као предмету педагогије, питања која се тичу основних епистемолошких карактеристика васпитања, затим општа питања која припадају области епистемологије као филозофске дисциплине, као и питања установљавања епистемологије педагогије као филозофске и педагошке научне дисциплине.[2] У другом поглављу, под насловом Облици, природа и основна својства педагошких знања, разматрају се природа и кључне карактеристике научних знања која чине део система знања у оквиру педагогије.[2] Обухваћено је разматрање различитих врста научних знања која се јављају у педагогији као што су искуствено знање, знање вештина, научно објашњење, научни закони и законитости као врста научних знања у педагогији и друга.[2] У трећем поглављу, под насловом Интеграција научних знања у педагогији, предмет разматрања су карактеристике педагогије као интегралне науке о васпитању, као и питања односа педагогије према другим научним областима.[2] Посебна пажња у разматрању је посвећена односу педагогије према филозофији, социологији, психологији и антропологији.[2] Завршни одељак је посвећен питањима организације система научних дисциплина у области педагогије.[2]