Фелтијев синдром

Фелтијев синдром је стање кога карактерише тријас обољења - реуматоидни артритис, спленомегалија (увећана слезина) и гранулоцитопенија (смањен број гранулоцита).[1]

Фелтијев синдром
ЛатинскиSyndroma Felty
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностреуматологија
МКБ-10M05.0
МКБ-9-CM714.1
OMIM134750
DiseasesDB11506
MedlinePlus000445
eMedicinemed/782
Patient UKФелтијев синдром
MeSHD005258

Ризични фактори за настанак овог стања су: позитиван реуматоидни фактор, дуготрајни артритис, агресивни ерозивни синовитис, позитиван HLA-DR4, ванзглобне манифестације реуматоидног артритиса и сл.[2]

Болест је први описао амерички лекар Аугустус Рој Фелти (енгл. Augustus Roi Felty) 1924. године у Балтимору,[3] а 1932. године је почела употреба назива Фелтијев синдром када је у журналу Америчке медицинске асоцијације описан још један случај оваквог обољења.[4]

Клиничка сликаУреди

Почетку Фелтијевог синдрома претходи дугогодишњи агресивни реуматоидни артритис са упалама зглобова и ванзглобним манифестацијама: реуматоидни чворови, плеуроперикардитис (истовремена упала плућне и срчане марамице), васкулитис (упала и некроза крвних судова), периферна неуропатија (обољење периферног нервног система), еписклеритис (бенигна инфламаторма афекција ткива испод вежњаче ока), Сјогренов синдром, аденопатија (увећање лимфних чворова) итд.

У левом горњем квадранту трбуха се може напипати увећана слезина, што је праћено интензивним болом. Бол је узрокован инфарктима слезине и дистензијом капсуле. Јавља се и лимфаденопатија (увећање лимфних жлезда), губитак телесне тежине, деформитети зглобова, синовитис, улцерације (чиреви) на доњим екстремитетима, знаци системског васкулитиса и друге ванзглобне манифестација артритиса.

Мада многи пацијенти не осећају симптоме, код неких се развијају веома тешке инфекције услед смањеног броја гранулоцита. То су најчешће бактеријске инфекције коже и респираторног тракта. Као компликације могу да се јаве и анемија, тромбоцитопенија, хиперпигментација коже и сл.[2]

Дијагноза и лечењеУреди

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, лабораторијских налаза (крвна слика, леукоцитарна формула, реуматоидни фактор, антинуклеарна антитела и др).

Терапија је првенствено усмерена на артритис, а имуносупресивна терапија добро делује и на сленомегалију и гранулоцитопенију. Лек избора је метотрексат, а користе се и циклофосфамид, пенициламин, соли злата итд. Код упорно понављаних стања се врши спленектомија (уклањање слезине).[2]

ИзвориУреди

  1. ^ Degowin, Elmer. Bedside Diagnositc Examiniation. New York: MacMillan Publishing.1981. ISBN 978-0-02-328030-6. стр. 894.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Фелтијев синдром”. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2008. Приступљено 26. 3. 2008. 
  3. ^ A. R. Felty: Chronic arthritis in the adult, associated with splenomegaly and leucopenia. A report of 5 cases of an unusual clinical syndrome. Bulletin of the Johns Hopkins Hospital, Baltimore, 1924, 35: 16.
  4. ^ „Augustus Roi Felty”. Приступљено 26. 3. 2008. 
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).