Фемке Бол

Femke Bol (2000), холандска атлетичарка, светска рекордерка у трци на 400 метара у дворани

Фемке Бол (хол. Femke Bol; Амерсфорт, 23. фебруар 2000) је холандска атлетичарка која се такмичи у препонама и спринту. Специјализована је за трку на 400 метара са препонама, где је светска шампионка за 2023. годину, и за трку на 400 метара, где је светска рекордерка у дворани. У штафети 4 × 400 метара, Бол је светска шампионка за 2023.

Фемке Бол
Фемке Бол са златном медаљом у Будимпешти 2023.
Лични подаци
Пуно имеFemke Bol
Датум рођења(2000-02-23)23. фебруар 2000.(24 год.)
Место рођењаАмерсфорт, Холандија
Држављанство Холандија
Висина1.84 м
Маса65 кг
Спортске информације
Спорт400 м препоне
400 м
4 × 400 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди51,45 на 400 м препоне (ЕР)
44,87 на 400 м
49,26 на 400 м у дворани (СР)

Бол држи светски рекорд на 400 метара у дворани са временом 49,26 секунди постављеним 19. фебруара 2023. Такође држи европски рекорд на 400 метара с препонама са временом 51,45 секунди што је чини другом најбржом женом свих времена у овој атлетској дисциплини. Такође има најбоље светске резултате (незваничне светске рекорде) у тркама на 300 метара са препонама на отвореном и на 500 метара у дворани.

Освојила је две златне медаље на Светском првенству 2023, била је шампионка у Дијамантској лиги 2021., 202.2 и 2023. Освојила је бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију 2020. Такође је четворострука сребрна на светским првенствима (на отвореном и у дворани), седмострука златна на европским првенствима (на отвореном и у дворани).

Била је Европска атлетска звезда године у успону 2021. и Европска атлетичарка године 2022. и 2023.

Одрастање и почетак бављења атлетиком

уреди

Фемке Бол је рођена у Амерсфорту, у Холандији.[1] [2]

Отприлике 2008. године почела је да се бави атлетиком у локалном клубу, пратећи свог брата који је тамо већ био члан.[3] [4] Године 2014. прешла је у други локални клуб, АВ Алтис, где је нови тренер открио њен таленат за продужени спринт.[5] Године 2016. почела је да тренира са тренером Бремом Петерсом у Арнему, где су је родитељи возили на тренинг скоро свакодневно.[6] Од новембра 2019. тренира у Холандском националном спортском центру Папендал код Арнема, под стручним надзором Швајцарца Лорана Меулија (Laurent Meuwly) и свог претходног тренера Брама Петерса као помоћног тренера.[6]

Бол је похађала средњу школу у Амерсфорту,[5] након чега је постала студент комуникологије на Универзитету Вагенинген.[3] Од 2023. године је у вези са белгијским скакачем с мотком Беном Бродерсом.[7]

 
19-годишња Бол на Светском првенству у Дохи 2019.

Међународни успеси

уреди

2021.: Освајачица бронзане медаље на Олимпијским играма у Токију

уреди

Бол је своју непоражену дворанску сезону започела 30. јануара, победивши са новим холандским рекордом у времену од 50,96 с. Новим рекордом од 50,63 с Бол је победила на Европском првенству у дворани у Торуњу у Пољској.[8] [9] Тамо је освојила и другу златну медаљу, предводећи холандску штафету 4 × 400 метара до победе и новог рекорда шампионата.[10] [11]

Почетак сезоне на отвореном обележио је њен нови национални рекорд на 400 м од 50,56 секунди.

 
Фемке Бол, током јаке кише, напада препоне у полуфиналу Олимпијских игара у Токију 2021.

4. јула у Стокхолму Бол је победила новим рекордом Дијамантске лиге у времену од 52,37 с. Ова трка је била тек друга у историји, на којој су три жене трчале брже од 53 секунди.[12] Бол је овом трком постала четврта најбржа жена свих времена, приближивши се европском рекорду на само 3 стотинке (0,03 с).[13] [14]

На одложеним Олимпијским играма у Токију 2020., Бол је у финалу на 400 м препоне стигла трећа, иза Сидни Меклохлин (51,46 с – светски рекорд) и Далиле Мухамед (51,58 с – такопђе брже од претходног светског рекорда).[15] Бол је резултатом од 52.03 с оборила европски рекорд и постала трећа најбржа жена свих времена.[15] [13] [16]

2022: Светско сребро у дворани и на отвореном и троструко европско злато

уреди
 
Бол (друга с лева) на Светском првенству у дворани 2022. у Београду, где је трку на 400 метара завршила као друга.

На Светском првенству у дворани у Београду Бол је освојила сребрну медаљу у времену 50,57 с, иза Милер-Уибо која је трчала 50,31 с.[17] Бол је водила Холанђанке у штафети 4 × 400 м до сребрне медаље. У последњој измени штафетне трке, Фемке се са четврте позиције пробила на друго, истрчавши најбржу деоницу од свих учесница финала штафета (50,26 с).[18] [19]

Сезону на отвореном почела је 31. маја на митингу у Острави, где је истрчала незванични светски рекорд у трци на 300 м препоне. Остварила је време од 36,86 с, што је било 1,3 секунди бржи од претходног најбољег резултата којег је од 2013. држала Зузана Хејнова.[20] Наставила је са победама у Дијамантској лиги у Риму, Ослу и Стокхолму, пре него што је победила у Стокхолму са новим рекордом Дијамантске лиге од 52,27 с.[21] [22] [23]

На Светском првенству у Јуџину, Бол је истрчала последњу деоницу мешовите штафете 4 × 400 м за 48,95 с, и тако донела Холандији сребрну медаљу.[24] На 400 м препоне, изједначила је свој најбољи резултат у сезони (52,27 с) стигавши друга иза Меклохлин (која је спустила светски рекорд на 50,68).[25]

После шампионата у августу, први пут је пробила границу од 50 секунди на 400 м без препона, истрчавши нови национални рекорд од 49,75 с на митингу Дијамантске лиге у Шлеској.[26]

Истог месеца је остварила златни хет-трик на Европском првенству у Минхену, поставши прва спринтерка која је победила на 400 метара (са и без препона), као и у штафети 4 × 400 м. Њено победничко време на 400 м од 49,44 с било је најбрже време на Европским првенствима још од Штутгарта 1986. У трци на 400 м са препонама Бол је истрчала нови рекорд Европских првенстава.[27] [28] Своју минхенску кампању заокружила је истрчавши последњу деоницу штафете 4 × 400 м за 48,52 с, за победу Холандије и нови национални рекорд.[29] Бол је постао тек друга холандска атлетичарка после Фани Бланкерс-Кун која је 1950. освојила три златне медаље на Европском првенству у Бриселу.[30]

2023: Светски рекорд у дворани и двострука светска титула на отвореном

уреди
 
19. фебруара 2023. Бол је истрчала светски дворански рекорд на 400 метара.

Дана 4. фебруара, Бол је за скоро 0,7 с надмашила је најбољи светски учинак (незванични светски рекорд) у дворани на дистанци од 500 метара. На Великој награди Њу Баланс (New Balance) у Бостону, Фемке је ову дистанцу, која се ређе трчи, претрчала за 1:05,63 мин. Овај резултат је бољи од рекорда на отвореном (1:05,9 мин).[31] Недуго потом, у Мецу у Француској, истрчала је нове холандске рекорде у дворани на 200 м (22.87 с) и на 400 м (49,96 с). Бол је тако постала четврта жена у историји која је пробила границу од 50 секунди у трци на 400 метара у дворани.[32]

19. фебруара на првенству Холандије у дворани у Апелдорну, истрчала је 400 метара за 49,26 с, и тиме оборила најстари светски рекорд у тркама на атлетској стази. Стари дворански рекорд од 49.59 с држала је Јармила Кратохвилова од 1982. године.[33] [34]

 
Бол побеђује на 400 метара на Првенству Европе у дворани у Истанбулу 2023.

Своју рекордну кампању у дворани завршила је успешном одбраном своје европске титуле на 400 м у Истанбулу. Своју седму европску титулу освојила је са штафетом Холандије 4 × 400 м која је победила са новим холандским и рекордом Европских првенстава у дворани.[35] [36]

Припремајући се за сезону на отвореном, Бол је вежбала другачији ритам корака за трку на 400 м са препонама. Претходно је током трке трчала петнаест корака између препона, што је значило да је нападала сваку препону истом ногом. Сада је испробала четрнаест корака између првих неколико препона, због чега је наизменично мењала ногу којом би нападала препону.[37]

 
Бол са златном медаљом, поред сребрне Шамир Литл (десно) и бронзане Рашел Клејтон (лево), након финала трке на 400 м препоне на Светском првенству у 2023. у Будимпешти.

23. јула, Бол је победила у Лондону на митингу Дијамантске лиге у времену 51.45 с, чиме је за 0,58 побољшала свој европски рекорд у трци на 400 м препоне.[38] Својим наступом у Лондону, Бол је постала трећа жена у историји која је трчала 400 метара са препонама испод 52 секунди. Њено време 51.45 с је било треће најбрже време икада и учинило ју је другом најбржом женом свих времена, пошто је једино светска рекордерка Меклохлин-Леврон трчала брже.

24. августа Бол је освојила своју прву светску титулу када је победила у финалу 400 м препоне у времену 51,70 с.[39] Нови подвиг остварила је 27. августа трчећи последњу измену холандске штафете 4 × 400 метара. Заједно са чланицама холандске шптафете Евелин Салберг, Лике Клавер и Кетелин Питерс, Фемке Бол је победила и освојила златну медаљу.[40]

Лични рекорди

уреди

Информације са профила Фемке Бол на сајту Светске атлетике.[1]

Лични рекорди
Стаза Дисциплина Време

(минути:секунде.стотинке)

Место Датум
На отвореном 200 метара 22,88 Бреда, Холандија 29. јул 2023.
400 метара 49,44 Минхен, Немачка 17. август 2022.
300 метара са препонама 36,86 Острава, Чешка Република 31. мај 2022.
400 метара са препонама 51,45 Лондон, Велика Британија 23. јул 2023.
У дворани 200 метара 22,87 Мец, Француска 11. фебруар 2023.
400 метара 49,26 Апелдорн, Холандија 19. фебруар 2023.
500 метара 1:05,63 Бостон, САД 4. фебруар 2023.

Пласмани и резултати на највећим међународним такмичењима

уреди
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
2015. ЕЈОФ Тбилиси, Грузија 11. 400 м 57,41
2017. Европско првенство за јуниоре Гросето, Италија 12. 400 м 54,74
2019. Светско првенство у штафетама Јокохама, Јапан 7. 4 × 400 м 3:29,03
Европско првенство за јуниоре Борос, Шведска 1. 400 м препоне 56,25
Европско екипно првенство, Прва лига Санднес, Норвешка 2. 400 м препоне 56,97
Светско првенство Доха, Катар 22. 400 м препоне 56,37
7. 4 × 400 м 3:27,89
2021. Европско првенство у дворани Торуњ, Пољска 1. 400 м 50,63
1. 4 × 400 м 3:27,15
Светско првенство у штафетама Хожов, Пољска 4. 4 × 400 м 3:30,12
8. 4 × 400 м микс 3:18,04
Европско екипно првенство, Прва лига Клуж-Напока, Румунија 1. 400 м 50,37
Олимпијске игре Токио, Јапан 4. 4 × 400 м микс 3:10,36
3. 400 м препоне 52,03 ЕР, НР
6. 4 × 400 м 3:23,74
2022. Светско првенство у дворани Београд, Србија 2. 400 м 50,57
2. 4 × 400 м 3:28,57
Светско првенство Јуџин, САД 2. 4 × 400 м микс 3:09,90
2. 400 м препоне 52,27
Полуфинале 4 × 400 м Дисквалификоване
Европско првенство Минхен, Немачка 1. 400 м 49,44
1. 400 м препоне 52,67
1. 4 × 400 м 3:20,87
2023 Европско првенство у дворани Истанбул, Турска 1. 400 м 49,85
1. 4 × 400 м 3:25,66
Европско екипно првенство Хожов, Пољска 1. 400 м 49,82
Светско првенство Будимпешта, Мађарска Финале 4 × 400 м микс Дисквалификовани
1. 400 м препоне 51,70
1. 4 × 400 м 3:20,72

Извори

уреди
  1. ^ а б „Femke BOL – Athlete Profile”. World Athletics. Архивирано из оригинала 22. 7. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2021. 
  2. ^ Liselot Bouman, "Lees hier alles over atlete Femke Bol" (in Dutch), Runners World, 9 August 2023.
  3. ^ а б Vreeswijk, Bert. „Femke Bol: Wat goed is komt snel”. baan-atletiek.nl (на језику: Dutch). Архивирано из оригинала 11. 3. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2021. 
  4. ^ "Beste vriendin Femke Bol was tot haar 14de sneller: 'Ineens liep ze voor me'" (in Dutch), RTL Nieuws, 5 August 2021.
  5. ^ а б van den Boom, Iris (26. 2. 2023). „Femke Bol was slungelig pubermeisje, nu een atlete van wereldformaat: 'Klagen doet ze nooit<span style="padding-right:0.2em;">' . Brabants Dagblad (на језику: Dutch). Архивирано из оригинала 3. 3. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2023. 
  6. ^ а б Schoonderwoert, Richard (2021-08-03). „De pijlsnelle ontwikkeling van Femke Bol”. Wayback Machine (на језику: Dutch). TeamNL.org. Архивирано из оригинала 11. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-11. 
  7. ^ „Femke Bol: So tickt der neue Superstar der Leichtathletik”. RTL News (на језику: German). 20. 2. 2023. Архивирано из оригинала 20. 2. 2023. г. Приступљено 20. 2. 2023. 
  8. ^ „Metz Moselle Athlelor – Les Records Femmes 01/02/2022”. Wayback Machine. meeting-metz-moselle-athlelor.fr. 2022-02-01. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-01. 
  9. ^ „Copernicus Cup – Rekordy 01/02/2022”. Wayback Machine. Copernicus Cup. 2022-02-01. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-01. 
  10. ^ Henderson, Jason (6. 3. 2021). „Femke Bol delivers in style”. AW. Архивирано из оригинала 6. 3. 2021. г. Приступљено 6. 3. 2021. 
  11. ^ „No barriers for record-breaker Bol”. World Athletics. 2021-07-14. Архивирано из оригинала 14. 7. 2021. г. Приступљено 14. 7. 2021. 
  12. ^ „Video – L'incredibile 52.37 di Femke Bol e il 52.39 di Shamier Little”. AtleticaLive.it (на језику: италијански). 2021-07-04. Архивирано из оригинала 5. 2. 2022. г. Приступљено 2021-08-04. 
  13. ^ а б „All time Top lists – 400 m hurdles Women – World Outdoors | until 2021-08-04”. World Athletics. Архивирано из оригинала 4. 8. 2021. г. Приступљено 4. 8. 2021. 
  14. ^ „Duplantis, Bol and Mahuchikh shine at the Stockholm Diamond League”. European Athletics. 2021-07-04. Архивирано из оригинала 5. 2. 2022. г. Приступљено 2021-07-05. 
  15. ^ а б Henderson, Jason (2021-08-04). „Sydney McLaughlin wins 400m hurdles showdown in world record”. AW. Архивирано из оригинала 31. 1. 2022. г. Приступљено 2021-08-04. 
  16. ^ „Bol shatters European record to win 400m hurdles bronze”. European Athletics. 2021-08-04. Архивирано из оригинала 15. 1. 2022. г. Приступљено 2021-08-04. 
  17. ^ Rowbottom, Mike (2022-03-19). „Jacobs beats Coleman in World Athletics Indoor Championships 60 metres showdown as Crouser suffers shock defeat”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 26. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-19. 
  18. ^ Crumley, Euan (2022-03-21). „Tefera turns the tables on Ingebrigtsen”. AW. Архивирано из оригинала 21. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-21. 
  19. ^ "Results 4 x 400 Metres Relay Women - Final", World Athletics, 20 March 2022.
  20. ^ „Bol blazes to world 300m hurdles best of 36.86 in Ostrava”. European Athletics. 2022-05-31. Архивирано из оригинала 1. 6. 2022. г. Приступљено 2022-05-31. 
  21. ^ Whittington, Jess (2022-06-09). „Jackson wins sprint showdown, Kimeli reigns in Rome”. World Athletics. Архивирано из оригинала 29. 6. 2022. г. Приступљено 2022-06-09. 
  22. ^ Mulkeen, Jon (2022-06-16). „Ingebrigtsen, Bol and Duplantis in record-breaking form in Oslo”. World Athletics. Архивирано из оригинала 29. 6. 2022. г. Приступљено 2022-06-16. 
  23. ^ Turnbull, Simon (2022-06-30). „Duplantis scales 6.16m in Stockholm for highest ever outdoor vault”. World Athletics. Архивирано из оригинала 18. 7. 2022. г. Приступљено 2022-06-30. 
  24. ^ „Bol runs sizzling anchor to secure mixed 4x400m silver for the Netherlands in Oregon”. European Athletics. 2022-07-16. Архивирано из оригинала 1. 9. 2022. г. Приступљено 2022-07-16. 
  25. ^ Whittington, Jess (2022-07-23). „McLaughlin obliterates world 400m hurdles record with 50.68 in Oregon”. World Athletics. Архивирано из оригинала 11. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-21. 
  26. ^ Smythe, Steve (2022-08-06). „Jamaican sprint women in form in Silesia”. AW. Архивирано из оригинала 10. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-21. 
  27. ^ „Multi-talented Bol storms to European 400m title in 49.44”. European Athletics. 2022-08-17. Архивирано из оригинала 21. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-21. 
  28. ^ „Warholm and Bol provide a 400m hurdles masterclass in Munich”. European Athletics. 2022-08-19. Архивирано из оригинала 20. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-21. 
  29. ^ Smythe, Steve (2022-08-20). „British men bounce back with 4x400m gold as Bol completes hat-trick”. AW. Архивирано из оригинала 21. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-21. 
  30. ^ „Bol emulates Blankers-Koen with third gold medal of the championships in Munich”. European Athletics. 2022-08-20. Архивирано из оригинала 22. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-21. 
  31. ^ Dickinson, Marley (4. 2. 2023). „Femke Bol runs indoor 500m world best at New Balance Grand Prix”. Canadian Running Magazine. Архивирано из оригинала 5. 2. 2023. г. Приступљено 4. 2. 2023. 
  32. ^ „Bol clocks 49.96 and 22.87 in Metz, Bromell breezes to 6.42 in Clemson”. World Athletics. 11. 2. 2023. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  33. ^ Howorth, Alasdair (20. 2. 2023). „Femke Bol breaks 41-year world record in the women's indoor 400 meters”. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 2. 2023. г. Приступљено 20. 2. 2023. 
  34. ^ „Femke Bol breaks oldest world record in track”. NBC Sports (на језику: енглески). 19. 2. 2023. Архивирано из оригинала 19. 2. 2023. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  35. ^ Adams, Tim (4. 3. 2023). „Double Dutch as Bol and Klaver shine in 400m”. AW (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 3. 2023. г. Приступљено 5. 3. 2023. 
  36. ^ „Femke Bol snelt met Nederlands sprintkwartet overtuigend naar EK-goud op estafette”. Algemeen Dagblad (на језику: Dutch). 5. 3. 2023. Архивирано из оригинала 5. 3. 2023. г. Приступљено 5. 3. 2023. 
  37. ^ "With Istanbul approaching, Bol is primed for another barrier-breaking season", European Athletics, 9 February 2023.
  38. ^ Mulkeen, John (23. 7. 2023). „Bol blazes to 51.45 Diamond League record in London”. World Athletics. Приступљено 14. 8. 2023. 
  39. ^ McAlister, Sean. „World Athletics Championships 2023: Femke Bol bounces back from relay heartbreak to dominate women's 400m hurdles final”. olympics.com. Приступљено 2023-08-27. 
  40. ^ Mitch Phillips, "Amazing Bol finish takes Dutch to 4x400m gold", Reuters, 27 August 2023.

Спољашње везе

уреди