Ференц Шаш (мађ. Ferenc Sas, изворно Ferenc Sohn, шп. Francisco "Sas" Sohn, Будимпешта, 16. август 1915[1]Буенос Ајрес, 3. септембар 1988) био је професионални фудбалер који играо на позицијама везног играча за мађарски прволигашки клуб клуб МТК Хунгарија, аргентински Бока јуниорс и фудбалску репрезентацију Мађарске. Са репрезентацијом Мађарске је играо у финалу Светског првенства 1938. Са Хунгариа МТК и Бока јуниорсима освојио је државна првенства.[2]

Ференц Шаш
(Ferenc Sas)
Шаш 1936/38.
Лични подаци
Датум рођења (1915-08-16)16. август 1915.
Место рођења Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти 3. септембар 1988.(1988-09-03) (73 год.)
Место смрти Буенос Ајрес, Аргентина
Држављанство Мађарска мађарско
Аргентина аргентинско
Позиција Везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1934—1938. МТК Хунгариа 334 (56)
1939—1940. Бока јуниорс 28 (9)
1943—1945. Аргентинос јуниорс 74 (12)
1945—1948. Макаби Буенос Ајрес
Репрезентативна каријера
1936—1938. Мађарска 17 (2)
Тренерска каријера
1953. Макаби Буенос Ајрес
Награде
Представљајући  Мађарска
Светско првенство
Другопласирани Француска 1938.

Породица

уреди
 
Репрезентација Мађарске, са Ференцом Шашом (десно)
(слика из његове колекције)
 
Бока Јуниорс, шампиони 1940. Франциско Шон „Шаш” други с десне стране у средњем реду

Ференц Шаш је рођен као син Леополда, који је погинуо у Првом светском рату, и Розе Шон. Његови родитељи су били Јевреји.[2] Касније је помађарио своје име, одабравши име Шаш, мађарску реч за „орао”.

Фудбалска каријера

уреди

Као десно крило је дебитовао 1934. године са прволигашем Хунгаријом, данашњим МТК Будимпешта. Импресионирао је брзином и техничким способностима, један на један му нису били јача страна. Играо је у првом реду заједно са Палом Титкошом и Аустријанцем Хајнрихом „Вудијем“ Милером у тиму који је тренирао Алфред Шафер који је освојио првенство Мађарске 1936. и 1937. године.[2]

У априлу 1936. Шаш је први пут играо за репрезентацију Мађарске, заједно са Јене Винцеом на десној страни терена, савладавши Аустрију са 5 : 3. Неколико дана касније у утакмици против Ирске постиже свој први гол за Мађаре. Шаш је остао део мађарске стандардне формације наредне две године.

Године 1937. био је део централноевропске селекције која је играла у Амстердаму против селекције западне Европе. У овој утакмици, коју је организовала ФИФА, он је асистенцијама Ђерђа Шарошија и Италијана Силвија Пјоле допринео са два гола победи своје селекције од 3 : 1.[2]

Са Мађарском је 1938. учествовао на Светском првенству у Француској. После победа од 6 : 0 и 2 : 0 против Холандске Источне Индије (данашња Индонезија) и Швајцарске, Мађарска, коју је тренирао Алфред Шафер, победила је Шведску у полуфиналу са 5 : 1. Упркос подршци већине публике, у финалу Мађарска је имала мале шансе против Италије, коју су предводили Ђузепе Меаца и Силвио Пјола, вероватно два најбоља играча тог времена, и изгубила је са 2 : 4.

После Светског првенства Шаш је емигрирао у Аргентину. У децембру 1938. дебитовао је у пријатељској утакмици за ЦА Бока јуниорс. У сезони која је уследила одиграо је 24 утакмице за боку, постигао 9 голова, поделивши почасти за најбољег стрелца клуба са још два играча. Следеће сезоне освојио је првенство Аргентине. Шаш, кога су у Аргентини звалие Франциско Шон, суочио се са јаком конкуренцијом унутар тима и одиграо је само четири првенствене утакмице у тој сезони. Пријатељска утакмица у марту 1941. била је његова последња утакмица за Боку јуниорс.[2]

Од почетка 1943. године играо је три сезоне у другој лиги за Аргентинос јуниорс. Тамо је постигао 12 голова на 72 меча. Наставио је да игра на аматерском нивоу са Макабијем из Буенос Ајреса, где је уједно био и тренер.[2]

У Аргентини се оженио својом вереницом која га је пратила из Мађарске са којом је имао сина.

Достигнућа

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди