Фернанду од Визеуа

Принц Фернанду (Алмеирим, 17. новембар 1433 — Сетубал, 18. септембар 1470) био је португалски принц из династије Авиз. Носио је титуле првог војводе Беже, другог војводе Визеуа, другог господара Ковиља, Серте и Мора. У периоду од 1466. до 1470. године био је констабл португалијског краљевства. Принц Фернанду је био и десети Велики мајстор витешког реда Христа.

Фернанду од Визеуа
Infante D. Fernando (1678) - Escola Portuguesa (Museu Regional de Beja).png
Портрет војводе Фернандуа (1678), Регионални музеј у Бежи.
Датум рођења(1433-11-17)17. новембар 1433.
Место рођењаАлмеирим
Краљевина Португалија
Датум смрти18. септембар 1470.(1470-09-18) (36 год.)
Место смртиСетубал
Краљевина Португалија
ГробБежа
ДинастијаАвиз
ОтацДуарте I
МајкаЕлеонора Арагонска
СупружникБеатрис
ПотомствоЖоао од Визеуа, Диого од Визеуа, Елеонора од од Визеуа, Изабела од од Визеуа, Мануел I.
Војвода Визеуа
Период1460—1470
ПретходникЕнрике Морепловац
НаследникЖоао
Војвода Беже
Период1453—1470
ПретходникТитула установљена 1453.
НаследникЖоао

БиографијаУреди

Рођен је у Алмеириму 17. новембра 1433. године као треће дете краља Дуартеа I и краљице Елеоноре Арагонске. Принц Фернанду је два пута носио титулу Принца престолонаследника. Први пут у периоду од 1438. до 1451. године, када је његов брат Афонсо постао краљ Португалије. И други пут у периоду од 1451. до 1452. године.[1]

Незадовољан својим положајем на двору и у потрази за авантуром, без краљевог одобрења, Фернанду напушта двор и краљевство 1452. године. Према неким изворима кренуо је на север Африке док други сматрају да је кренуо да се придружи свом ујаку, краљу Алфонсу од Арагона, у походима на југ Италије. Имајући у виду да краљ Афлонсо од Арагона није имао деце Фернанду је себе видео као будућег краља Арагона. Међутим по наређену краља Афонса V принц Фернанду је враћен на двор.

 
Грб војводе Фернандуа од Визеуа.

Године 1453. и краљ Алфонсо V ствара војводство Беже и проглашава Фернандуа за првог војводу од Беже. Након смрти Енрикеа Навигатора 1460. године Фернанду постаје и војвода Визеуа и Велики мајстор витешког реда Христа.

Војвода Афонсо учествује у ратним походима краља Афонса V против Марока. Године 1468. командује флотом која осваја и разара тврђаву и луку Аланафе, у близини данашње Казабланке. Аланафе је била утврђење берберских пирата. У сталној потрази за авантуром Фернанду је био и вођа неколико поморских експедиција.[2][3].

Умро је у Сетубалу 18. септембра 1470. године сахрањен је у манастиру у Бежи.[4]

Брак и потомствоУреди

Принц Фернанду се оженио 1447. године са Беатрис, ћерком принца Жоаоа. Имали су деветоро деце:[4]

  • Жоао (1448—1472);
  • Диого (1450—1484);
  • Елеонора (1458—1525);
  • Изабела (1459—1521);
  • Дуарте (1462—умро у детињству);
  • Динис (1464—умро у детињству);
  • Симон ( 1467—умро у детињству);
  • Мануел I, краљ Португалије од 1495. до 1521. године;
  • Катарина.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Афонсо IV од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
8. Педро I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беатрис од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
4. Жоао I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лоуренцо Мартинс
 
 
 
 
 
 
 
9. Тереза Лоуренцо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Санча Мартинс
 
 
 
 
 
 
 
2. Дуарте I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Едвард III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
10. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Филипа од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
5. Филипа од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
11. Бланш од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела Бомон
 
 
 
 
 
 
 
1. Фернанду од Визеуа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Енрике II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
12. Хуан I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Хуана Мануел
 
 
 
 
 
 
 
6. Фернандо I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Пере IV од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
13. Елеонора Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елеонора од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
3. Елеонора Арагонска, краљица Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Алфонсо XI од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
14. Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елеонора од Гузмана
 
 
 
 
 
 
 
7. Елеонора од Албукерка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Педро I од Португалије (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
15. Беатрис од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Инес од Кастра
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ GeneAll.net — D. Fernando, infante de Portugal, 2º duque de Viseu
  2. ^ Primeiro descobridor da América, Os irmãos Pinzon e a descoberta da América, colombo.do.sapo.pt (dados recolhidos na obra «Colón y Pinzón - Informe Relativo à Los Pormenores de Descubrimiento del Nuevo Mundo, Cesáreo Fernandéz Duro. Real Academia de la Historia. Madrid. 1883; Pleitos colombinos, edição de Antonio Muro Orejón, con la colaboración de Florentino Pérez-Embid, et al. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2012), 1964 -1989, Escuela de Estudios Hispanoamericanos, Sevilha, pág.s 253, 254 e 260».
  3. ^ «Nobreza de Portugal e do Brasil» — Vol. I, pages 311 and 312. Published by Zairol Lda., Lisbon 1989.
  4. ^ а б Sousa, António Caetano de (1736). História Genealógica da Casa Real Portugueza (en portugués) II. Lisboa: Occidental, Officina de Joseph Antonio da Sylva, Impressor da Academia Real. OCLC 66538592.

ЛитератураУреди

  • Sousa, António Caetano de (1736). História Genealógica da Casa Real Portugueza (en portugués) II. Lisboa: Occidental, Officina de Joseph Antonio da Sylva, Impressor da Academia Real. OCLC 66538592.
  • Rodrigues Oliveira, Ana. Rainhas medievais de Portugal. Dezassete mulheres, duas dinastias, quatro séculos de História (en portugués). Lisboa: A esfera dos livros. 2010. ISBN 978-989-626-261-7..
  • Edgar Prestage, Il Portogallo nel medioevo, in Cambridge University Press - Storia del mondo medievale, vol. VII, pp. 576–610, Garzanti, 1999
  • ”Nobreza de Portugal e do Brasil” – Vol. I, pages 311 and 312. Published by Zairol Lda., Lisbon 1989.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фернанду_од_Визеуа&oldid=23352708”