Филип III од Наваре
Филип Д'Евре или Филип III од Наваре (фр. Philippe d'Evreux [1] [2]; 27. март 1306 - 19. септембар 1343, Херез де ла Фронтера) је био jure uxoris краљ Наваре (1328—1343) и гроф Евреа[3][4] (1319—1343) из династије Евре (огранак династије Капета).
Филип III од Наваре | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. март 1306. |
Место рођења | Краљевство Француска |
Датум смрти | 16. септембар 1343.37 год.) ( |
Место смрти | Херез де ла Фронтера, Круна Кастиље |
Гроб | Катедрала у Памплони |
Породица | |
Супружник | Хуана II од Наваре |
Потомство | Maria of Navarre, Бланка од Наваре, Карло II од Наваре, Philip, Count of Longueville, Louis, Duke of Durazzo, Jeanne de Navarre, Agnès de Navarre, Giovanna di Navarra |
Родитељи | Луј од Евреа Маргарета од Артоа |
Династија | Евре, (огранак династије Капета) |
краљ Наваре | |
Период | 1328 - 1343. |
Претходник | Шарл IV |
Наследник | Хуана II од Наваре |
гроф Евреа | |
Период | 1319 - 1343. |
Претходник | Луј од Евреа |
Наследник | Шарл Д'Евре |
Биографија
уредиБио је син Луја, грофа Евреа и унук француског краља Филипа III.[4]
Отац му је као млађи син краља Филипа III добио грофовију Евре, који је после очеве смрти Филип и наследио.[5][4]
Оженио се својом рођаком Хуаном [3] [4], која је после смрти [3] свог оца француско-наварског краља Луја X добила краљевину Навару,[3][4] коју је њен деда, а Филипов стриц[3][4] стекао правом брака.[3] Овом женидбом Филип је постао краљ Наваре. Са Хуаном је имао сина Карла.[3][4]
Био је учесник Стогодишњег рата и Реконквисте. Године 1339. енглески краљ Едвард III се с војском спустио у Француску, па је француски краљ Филип VI Валоа окупио своје снаге, међу којима су биле и снаге Филипа Д'Евре. Обе војске крстариле су земљом тамо-амо, али ниједна се није осећала довољно снажном да се упусти у отворену битку, па су француски и енглески краљ задовољавали своју сујету изазивајући један другог на битку под немогућим условима.[6] Те године војске се уопште нису сукобиле.[7]
Рат је убрзо постао срећан по Енглезе.[8] Године 1340.[9][8] Енглези су однели[9][8] велику[9] поморску победу код Слеиса[9][8] (Еклиза), града који лежи на ушћу Шелде. Том су победом Енглези постали господари на мору. Што се тиче ратних операција на суву, које су сада биле пренете на француску територију, оне су вођене споро и нису доводиле до одлучних резултата. Али се затим показало да је премоћ потпуно на страни Енглеза.[9]
Што се тиче Реконквисте, Филип је као савезник краља Кастиље Алфонса XI учествовао у опсади Алхесираса где је смртно рањен. Његови људи су га потом однели у Херез де ла Фронтеру, где је подлегао ранама. На Наварском престолу га је наследила супруга Хуана, а на положају грофа Евреа, син Карло.
Породично стабло
уреди16. Луј VIII | ||||||||||||||||
8. Луј IX Свети | ||||||||||||||||
17. Бланка од Кастиље | ||||||||||||||||
4. Филип III | ||||||||||||||||
18. Рамон Беренгар IV од Провансе | ||||||||||||||||
9. Маргарета од Провансе | ||||||||||||||||
19. Беатриче Савојска | ||||||||||||||||
2. Луј од Евреа | ||||||||||||||||
20. Хенри II, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
10. Хенри III, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
21. Марија од Швапске | ||||||||||||||||
5. Марија од Брабанта | ||||||||||||||||
22. Иго IV од Бургундије | ||||||||||||||||
11. Аделаида од Бургундије | ||||||||||||||||
23. Јоланда од Дреа | ||||||||||||||||
1. Филип III од Наваре | ||||||||||||||||
24. Роберт I од Артоа | ||||||||||||||||
12. Роберт II од Артоа | ||||||||||||||||
25. Матилда од Брабанта | ||||||||||||||||
6. Филип од Артоа | ||||||||||||||||
26. Pierre de Courtenay | ||||||||||||||||
13. Amicie de Courtenay | ||||||||||||||||
27. Perenelle de Joigny | ||||||||||||||||
3. Маргарета од Артоа | ||||||||||||||||
28. Жан I, војвода Бретање | ||||||||||||||||
14. Жан II, војвода Бретање | ||||||||||||||||
29. Бланка од Наваре | ||||||||||||||||
7. Бланш од Бретање | ||||||||||||||||
30. Хенри III Плантагенет | ||||||||||||||||
15. Beatrice of England | ||||||||||||||||
31. Елеонора од Провансе | ||||||||||||||||
Извори
уреди- ^ Пејнтер 1997, стр. 578.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 568.
- ^ а б в г д ђ е Пејнтер 1997, стр. 374.
- ^ а б в г д ђ е Пејнтер 1997, стр. 552.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 293.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 380.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 380-382.
- ^ а б в г Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 270.
- ^ а б в г д Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 243.
Литература
уреди- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.