Википедија

Фосфен

Фосфен (од грчких речи phos - светлост и phainein - показати) је феномен гледања светлости у виду различитих шара (тачке, мрље, шипке или хаотичне структуре безбојне или обојене светлости) или бљескова, без уласка светлости у око. Настају када затворимо очи или их отворимо у веома мрачној просторији.

Уметнички приказ како неки људи могу да виде фосфене стимулацијом мрежњаче

Фосфени се могу индуковати механичком, електричном или магнетном стимулацијом мрежњаче ока, визуелног кортекса, или насумичним активирањем ћелија у визуелном систему. Фосфени који су индуковани покретом или звуком могу бити повезани са оптичким неуритисом.[1][2]

Фосфени се могу јавити и код медитаната (када су звани nimitta),[3] односно особа које су проводили дуге периоде без визуелне стимулације (затвореников биоскоп) или код оних који су користили психоделичне дроге.[4]

Индукција фосфена се потенцијално може користити у помоћним уређајима за слепе.

Анализа фосфена може бити корисна из практичних разлога, као што је подешавање фреквенције и интензитета стимулације транскранијалном наизменичном струјом (tACS) да би се елиминисала перцепција фосфена (нпр. tACS студије које користе tACS групу и лажну групу) или, напротив, да би се максимизирала перцепција фосфена како би се што боље проучавала њихова динамика.[5] На основу резултата истраживања ретинални надражаји изазвани tACS јављали су се на фреквенцијама од 6, 10, 20 и 40 Хз као веома ефикасан (92%) окидач фосфена. Испитаници су пријавили 41 врсту фосфена, који су зависили од фреквенције и интензитета tACS, док је значајан скуп атрибута фосфена (до 9 различитих атрибута) варирао са променом интензитета интензитета стимулације транскранијалном наизменичном струјом (tACS).[5]

Историја

уреди

Фосфени су били предмет бројних истраживања и експериментисања  многих познатих научника, уметника и филозофа, вековима уназад. На пример, Рене Декарт (француски филозоф, математичар и научник) описао је фосфене као део својих медитативних пракси, док је Леонардо да Винчи експериментисао са изазивањем фосфена притиском на очи.

Опште информације

уреди
 
Када затворимо очи, свет око нас нестаје, али наш ум, не престаје да ствара слике из спољашњег света, јер мозак преузима контролу и започиње фасцинантан процес који резултује појавом разних тачкица, облика и боја.

Када затворимо очи, свет око нас нестаје, али наш ум, као људска способност мишљења, поимања, разумевања и умећа, не престаје да ствара слике из спољашњег света, јер мозак преузима контролу и започиње фасцинантан процес који резултује појавом разних тачкица, облика и боја.

Готово да нема особе која није с времена на време видела плутајуће облике када затвори очи или доживљавала безопасне визуелне халуцинације затворених очију, које су резултат нормалног функционисања органа вида. Ове сентације које су назване фосфени су светлосни осећаји које људи доживљавају када заправо нема светлости или са затвореним очима.

Око човека када је у мраку, ствара веома слабе унутрашње сигнале који опонашају светлост. Њих генеришу промене у ћелијама у задњем делу очију. Мрље могу бити обојене јер ћелије у очима које детектују боју такође показују ову активност. Ови сигнали се преносе у мозак, а мозак их тумачи насумично - односно не зна да их није произвела стварна светлост, па у нама ствара заблуду да видимо обојена светла и шаре којих нема. То је нека врста илузије.

Фосфени могу настати спонтано[6] или се могу индуковати вештачки:.[7]

  • Фосфени који се спонтано појављују могу се јавити у ситуацијама као што су мигрене,[8] дубока медитација[9] и интензивно емоционално искуство.[9]
  • Вештачки индуковани фосфени су резултат механичке стимулације,[6] хемијске стимулације[10] и електромагнетне стимулације мозга.[11][12]

Нови биопсихофизички концепт феномена фосфена

уреди

Према новијим сазнањима визуелни осећај фосфена је последица унутрашње перцепције ултраслабе биолуминисцентне емисије фотона ћелија у визуелном систему. Другим речима, фосфени су биолуминисцентни биофотони у визуелном систему изазвани различитим стимулусима:[13]

  • механичким надражајем,

Ова биофотонска емисија може постати свесна ако индукована или спонтана емисија биофотона ћелија у визуелном систему пређе одређени праг. Неуронска биофотонска комуникација може се десити и помоћу невизуелних неуронских опсина и природних фотосензитивних биомолекула. Према тумачењу ових истраживања у фосфени су у директној вези са функционалним улогама слободних радикала и ексцитираних биомолекула у живим ћелијама.[13]

Патологија

уреди

Иако се фосвени јављају претежно код здравих особа, они такође могу бити знак проблема са мрежњачом или последица јаког механичког трљања очију, или јачег притискања очних јабучица. Према томе иако су фосфени физиолошка појава, важно је напоменути да се у неким случајевима могу појавити и као симптом одређених здравствених проблема, изазваних мигреном или повредом главе. У тим случајевима обрасци светлости могу да постану много уочљивији или се значајно дуже задржавају.[14]

Фосфени такође могу бити повезани са:[14]

Извори

уреди
  1. ^ Davis, F. A.; Bergen, D.; Schauf, C.; McDonald, I.; Deutsch, W. „Movement phosphenes in optic neuritis: A new clinical sign”. Neurology. 26 (11): 1100—1104. 1. 11. 1976. doi:10.1212/wnl.26.11.1100. .{{PMID|988518}}. S2CID 32511771
  2. ^ Page, N.; Bolger, J.; Sanders, M. (1982-01-01). „Auditory evoked phosphenes in optic nerve disease”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 45 (1): 7—12. ISSN 0022-3050. doi:10.1136/jnnp.45.1.7. 
  3. ^ Nicholson, Philip T. (2016-10-11). „The Soma Code, Part III: Visions, Myths, and Drugs”. Electronic Journal of Vedic Studies (на језику: енглески): 70—92 Seiten. doi:10.11588/EJVS.2002.3.942. 
  4. ^ Brenner, Joseph H. (1969). „Mescal and Mechanisms of Hallucinations”. Psychosomatic Medicine. 31 (4): 347—348. ISSN 0033-3174. doi:10.1097/00006842-196907000-00011. 
  5. ^ а б KVAŠŇÁK, Eugen; ORENDÁČOVÁ, Mária; VRÁNOVÁ, Jana (2022-06-30). „Phosphene Attributes Depend on Frequency and Intensity of Retinal tACS”. Physiological Research. 71 (4): 561—571. ISSN 0862-8408. PMC 9616582  . PMID 35770470. doi:10.33549/physiolres.934887. 
  6. ^ а б Ashtari, Manzar; Cyckowski, Laura; Yazdi, Alborz; Viands, Amanda; Marshall, Kathleen; Bókkon, István; Maguire, Albert; Bennett, Jean (2014-01-21). „fMRI of Retina-Originated Phosphenes Experienced by Patients with Leber Congenital Amaurosis”. PLoS ONE. 9 (1): e86068. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0086068. 
  7. ^ Salari, Vahid; Scholkmann, Felix; Vimal, Ram Lakhan Pandey; Császár, Noémi; Aslani, Mehdi; Bókkon, István (2017). „Phosphenes, retinal discrete dark noise, negative afterimages and retinogeniculate projections: A new explanatory framework based on endogenous ocular luminescence”. Progress in Retinal and Eye Research. 60: 101—119. ISSN 1350-9462. doi:10.1016/j.preteyeres.2017.07.001. 
  8. ^ Aurora, SK; Welch, KMA; Al-Sayed, F (2003). „The Threshold for Phosphenes is Lower in Migraine”. Cephalalgia. 23 (4): 258—263. ISSN 0333-1024. doi:10.1046/j.1468-2982.2003.00471.x. 
  9. ^ а б Oster, Gerald (1970). „Phosphenes”. Scientific American. 222 (2): 82—87. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican0270-82. 
  10. ^ Pai, Anuradha V.; Bellare, Jayesh; Gandhi, Tapan K. (2016). „Chemoretina: An alternate approach to retinal prosthesis: Visual stimulation strategy using chemicals”. IEEE Annual India Conference (INDICON). IEEE. doi:10.1109/indicon.2016.7839036. 
  11. ^ Schutter, Dennis J.L.G.; Hortensius, Ruud (2010). „Retinal origin of phosphenes to transcranial alternating current stimulation”. Clinical Neurophysiology. 121 (7): 1080—1084. ISSN 1388-2457. doi:10.1016/j.clinph.2009.10.038. 
  12. ^ Evans, Ian D.; Palmisano, Stephen; Croft, Rodney J. (2021-01-13). „Retinal and Cortical Contributions to Phosphenes During Transcranial Electrical Current Stimulation”. Bioelectromagnetics. 42 (2): 146—158. ISSN 0197-8462. doi:10.1002/bem.22317. 
  13. ^ а б Bókkon, István (2008). „Phosphene phenomenon: A new concept”. Biosystems. 92 (2): 168—174. ISSN 0303-2647. doi:10.1016/j.biosystems.2008.02.002. 
  14. ^ а б в Cervetto, L; Demontis, G C; Gargini, C (2007). „Cellular mechanisms underlying the pharmacological induction of phosphenes”. British Journal of Pharmacology. 150 (4): 383—390. ISSN 0007-1188. doi:10.1038/sj.bjp.0706998. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фосфен&oldid=28384996”