Франсиско Суарез
Франсиско Суарез (шп. Francisco Suarez; Гранада, 5. јануар 1548 — Лисабон, 25. септембар 1617) био је шпански језуитски свештеник, филозоф и теолог. Сматра се за једног од најзачајнијих мислилаца школе из Саламанке и највећег схоластичког мислиоца после Томе Аквинског.[1] Његово дело је вододелница такозваног сребрног доба схоластике и представља прелазну фазу ка раној модерној, односно ренесансној филозофији.
Франсиско Суарез | |
---|---|
Датум рођења | 5. јануар 1548. |
Место рођења | Гранада |
Датум смрти | 25. септембар 1617.69 год.) ( |
Место смрти | Лисабон |
Суарез је стварао под утицајем схоластичке мисли, посебно Томе Аквинског и Дунса Скота али и под утицајем Аристотела и Авицене. Његови кључни радови односе се на области метафизике, теологије и филозофије права. Суарезова дела утицала су на филозофску мисао Декарта, Лајбница, Кристијана Волфа, Хуга Гроцијуса, Артура Шопенхауера и Мартина Хајдегера.[2]
Галерија
уреди-
Commentariorum ac disputationum in tertiam partem divi Thomae (1590).
-
Operis de religione (1625).
-
De incarnatione, pars prima (1745).
-
De incarnatione, pars secunda (1746).
-
Prima pars Summae theologiae de Deo vno et trino
Референце
уреди- ^ Suárez's De Unitate Formali et Universali James Francis Ross (Translator) On Formal and Universal Unity: De Unitate Formali et Universali by Francis Suarez,(Milwaukee: Marquette University Press, 1964)
- ^ Shields, Christopher; Schwartz, Daniel (2019), Zalta, Edward N., ур., Francisco Suárez (Winter 2019 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2021-01-18