Фредерик Бартер

Фредерик Бартер (енгл. Frederic Crosby Bartte, Манила, 10. септембар 19145. мај 1983, Сан Антонио) био је амерички лекар, ендокринолог познат по првим описима синдрома неодговарајућег излучивања антидиуретског хормона (СИАДХ),[1][2] и Бартеровог синдрома.[3][4]

Фредерик Бартер
Рођење(1914-09-10)10. септембар 1914.
Манила,  Филипини
Смрт5. мај 1983.(1983-05-05) (66 год.)
Сан Антонио,  САД
ПољеЕндокринологија
Познат поБартеров синдром

ЕпонимиУреди

Бартеров синдром (енгл. Bartter's syndrome)

Болест која се карактерише; ниским нивоом калијума у крви (хипокалијемијом која настаје због губитка калијума преко тубуларног система бубрега), повишеном ренинском активношћу плазме, излучивањем алдостерона и нормалним артеријским крвним притиском.[5]

Гителманов синдром (енгл. Gitelman's syndrome)

Аутозомно рецесивно обољење бубрега које се карактерише хипокалемијом метаболичком алкалозом са хипокалциуријом и хипомагнезијемиом.[6] Синдром је узрокован мутацијама гена за тиазидсензитивни натријум-хлоридни симпортер (такође познат као Na+-Cl− котранспортер, скраћено NCC или NCCT, или као тиазид-сензитивни На+-Cl− котранспортер, ТSC), који се налази у дисталном завијеном бубрежном каналићу бубрега.[7]

Шварц—Бартеров синдром (енгл. Schwarts-Bartter syndrome (William Benjamin Schwartz))

Болест која се карактерише непримереним лучењем хормона задњег режња хипофизе ADH (антидиуретски хормон).[8]

Живот и каријераУреди

Рођен је на Филипинима у граду Манила 10. септембра 1914. Са 13 година отпутовао је у САД на школовање. Након што се привремено (на годину дана) вратио на Филипине, поново је отишао у САД на студије медицине у Харварду где је дипломирао 1940.

Од 1951. радио је на америчком институту „National Institutes of Health” у коме је 1957. први је описао узрок неодговарајућег излучивања антидиуретског хормона, а 1967. описао је синдром који ће касније бити назван по њему Бартеров синдром.

Године 1978. преселио се у Сан Антонио, где је радио у „Health Science Center” Универзитета у Тексасу све до своје смрти.

ПризнањаУреди

  • 1986. У знак признања за Бартеров допринос науци, Америчко друштво за истраживање кости и минерала (American Society for Bone and Mineral Research) установило је награду са његовим именом, Frederic C. Bartter Award, која се додељује за изванредна достигнућа у клиничком истраживању.

БиблиографијаУреди

  • P. Pronove, R. C. MacCardle, F. C. Bartter: Aldosteronism, hypokalemia, and a unique renal lesion in a five year old boy. Acta Endocrinologica. Supplement 6, Copenhagen, 1960, 51: 167-168.
  • F. C. Bartter, P. Pronove, J. R. Gill Jr, R. C. MacCardle: Hyperplasia of the juxtaglomerular complex with hyperaldosteronism and hypokalemic alkalosis: a new syndrome. American Journal of Medicine, New York, 1962, 33: 811-828.

ИзвориУреди

  1. ^ „Syndrome of Inappropriate Antidiuretic Hormone Information on Healthline”. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2011. Приступљено 11. 4. 2011. 
  2. ^ „Syndrome of Inappropriate Antidiuretic Hormone Secretion (SIADH) - My Child Has - Children's Hospital Boston”. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2010. Приступљено 11. 4. 2011. 
  3. ^ Bartter FC, Pronove P, Gill JR Jr, MacCardle RC (1962). „Hyperplasia of the juxtaglomerular complex with hyperaldosteronism and hypokalemic alkalosis. A new syndrome”. Am J Med. 33 (6): 811—28. PMID 13969763. doi:10.1016/0002-9343(62)90214-0.  Reproduced in Bartter FC, Pronove P, Gill JR, MacCardle RC (1998). „Hyperplasia of the juxtaglomerular complex with hyperaldosteronism and hypokalemic alkalosis. A new syndrome. 1962”. J. Am. Soc. Nephrol. 9 (3): 516—28. PMID 9513916. 
  4. ^ Wilson & Delea 1990, стр. 2–25
  5. ^ Clive DM. Bartter’s syndrome: the unsolved puzzle. Am J Kidney Dis 1985;25:813-23.
  6. ^ Simon DB, Nelson-Williams C, Bia MJ, Ellison D, Karet FE, Molina AM, Vaara I, Iwata F, Cushner HM, Koolen M, Gainza FJ, Gitleman HJ, Lifton RP (јануар 1996). „Gitelman's variant of Bartter's syndrome, inherited hypokalaemic alkalosis, is caused by mutations in the thiazide-sensitive Na-Cl cotransporter.”. Nat. Genet. 12 (1): 24—30. PMID 8528245. doi:10.1038/ng0196-24. 
  7. ^ Mastroianni N, De Fusco M, Zollo M, Arrigo G, Zuffardi O, Bettinelli A, Ballabio A, Casari G (August 1996). „Molecular cloning, expression pattern, and chromosomal localization of the human Na-Cl thiazide-sensitive cotransporter (SLC12A3)”. Genomics. 35 (3): 486—93.
  8. ^ F. C. Bartter, W. B. Schwartz: The syndrome of inappropriate secretion of antidiuretic hormone. American Journal of Medicine, New York, 1967, 42: 790-806.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди