Хамза Хумо (Мостар, Аустроугарска, 30. децембар 1895Сарајево, СФРЈ, 19. јануар 1970) је био српски, југословенски и босанскохерцеговачки писац, новинар и историчар уметности.

Хамза Хумо
Датум рођења(1895-12-30)30. децембар 1895.
Место рођењаМостар, Аустроугарска
Датум смрти19. јануар 1970.(1970-01-19) (74 год.)
Место смртиСарајево, СФРЈ

Гимназију је завршио у Мостару. С почетка Првог светског рата био је ухапшен и интерниран у Мађарску. Године 1915. мобилисан као тумач и писар у болници у Ђеру.

По завршетку рата студирао је историју уметности (1918—23) у Загребу, Бечу и Београду. Од 1922. године био је професионални новинар београдских листова „Новости“, „Реч“ и „Политике“ и активни члан Групе сарајевских књижевника.

Након капитулације Југославује 1941. одлази у село Цим код Мостара где остаје све време окупације. После рата живи у Сарајеву, уређује лист Ново вријеме, а затим ради као уредник Радио Сарајева и директор Умјетничке галерије.

По роману Адем Чабрић снимљена је ТВ серија „Коже“.

Био је стриц Авда Хума, високог државног и партијског функционера у СФР Југославији.

БиблиографијаУреди

  • Нутарњи живот, песме, 1919.
  • Страсти, приповетке, 1923.
  • Град рима и ритмова, песме, 1924.
  • Са плоча источних, песме, 1925.
  • Грозданин кикот, 1927
  • Под жрвњем времена, приповетке, 1928.
  • Случај Раба сликара, новеле, 1930.
  • Приповијетке, 1932.
  • Љубав на периферији, приповетке, 1936.
  • Зграда на рушевинама, роман, 1939.[1]
  • За Тита, 1946.
  • Пјесме, 1946.
  • Хасан опанчар, приповетке, 1947.
  • Адем Чабрић, роман, 1947; 1951.
  • Поема о Мостару, 1949.
  • Три свијета, драма, 1951.
  • Перишићева љубав, приповетке, 1952.
  • Изабране пјесме, 1954; 1968.
  • Хаџијин мач, приповетке, 1955; 1964; 1967.
  • Сабрана дела I—VI, Сарајево 1976.

ЛитератураУреди

  • Р. Костантиновић, Џенет и језик Хамзе Хуме, Трећи програм Радио-Београда 1977.
  1. ^ "Политика", 26. јан. 1939