Хаџибегова кућа
Хаџибегова кућа позната и као кућа Љубовић Хасанбега је национални споменик Босне и Херцеговине. Саграђена је у Зворнику у Републици Српској у првој половини 19. века.[1]
| Хаџибегова кућа | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Зворник |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Врста споменика | Национални споменик |
Локација добра уреди
Хаџибегова кућа налази се у улици Филипа Кљајића број 214 у зворничком насељу Хрид. Не постоје прецизни подаци о настанку куће. Завод за заштиту и коришћење културно-историјског и природног наслеђа Тузланског кантона проценио је да кућа датира из прве половине 18. века. Међутим, према изгледу и коришћеном материјалу за изградњу вероватније је да је кућа саграђена почетком 19. века.
Опис добра уреди
Породична кућа саграђена је на стрмом терену на плацу на којем се поред куће налазе помоћни објекти, башта и воћњак. Правоугаоне је основе и представља примерак спратна кућа с препустом. Улази у кућу налази се са јужне стране. У приземљу куће налази се четири просторије од којих се две намењене за оставу а остале за кухињу и трпезарију. Дебљина зидова у приземљу креће се од 66 до 91 центиметара. На спрат куће води дрвено степениште. На горњој етажи налазе се четири собе намењене за спавање, а просторије са источне стране имале су хамам (купатило). Приликом изградње куће коришћени су природни материјали. Темељ и зидови изграђени су од ломљеног камена и ћерпича, а међуспратина конструкција од дрвета. Кров је био од дрвене конструкције покривен бибер црепом. Због неодржавања, скоро цео кров се урушио. Са западне стране куће налази се шљивњак а иза је стрма шумовита падина кроз коју пролази мањи шумски пут који води до Старог града Зворник.
Заштита добра уреди
Године 1991. Завод за заштиту и коришћење културно-историјског и природног наслеђа Тузле је у свом елаборату „Културно-историјско и природно насљеђе општине Зворник“ уврстио Хаџибегову кућу у регистар објеката III категорије са потенцијалном културно-историјском вредношћу. У 2011. години утврђена су знатна оштећења на кући која се делимично урушила. Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, прогласила је септембра 2011. године Хаџибегову кућу за национални споменик.
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Крешевљаковић, Хамдија. Прилози повијести босанских градова под турском управом, Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином ИИ/1951. Сарајево: 1952, 119-184.
- Крешевљаковић, Хамдија. „Стари босански градови”, Наше старине И. Сарајево: 1953, 7-45.
- Динић, Михаило. За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, I део. Београд: 1955.
- Мазалић, Ђоко. „Зворник (Звоник) стари град на Дрини”, Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине X. Сарајево: 1955, 73-116.
- Мазалић, Ђоко. „Зворник (Звоник) стари град на Дрини (Крај)”, Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине XI. Сарајево: 1956, 97-118.
- Ковачевић-Којић, Десанка. „Зворник у средњем вијеку”, Годишњак Друштва историчара БиХ XВИ. Сарајево: 1961, 19-35.
- Ханџић, Адем. „Зворник у другој половини XV и XVI вијека”, Годишњак Друштва историчара БиХ XVIII. Сарајево: 1970, 141-196.
- Ковачевић-Којић, Десанка. Градска насеља средњовјековне босанске државе. Сарајево: 1978.
- Челеби, Евлија. Путопис, приредио Хазим Шабановић. Сарајево: ИРО „Веселин Маслеша”, 1979.
- Крешевљаковић, Хамдија. Капетаније у Босни и Херцеговини, Изабрана дела И. Сарајево: „Веселин Маслеша”, 1991.
