Отворите главни мени

Хенрик Ловмјањски (пољ. Henryk Łowmiański; 22 августа 1898, Даугудза код Вилкомира, губернија Виљнус, Руско царство (данас рајон Укмерге, Литванија) — 4. септембра 1984, Познањ) био је пољски научник, историчар-медиевиста, слависта, професор, доктор наука, академик Пољске академије наука (од 1952). Аутор је монументалног шестотомног дела „Почеци Пољске”.

Хенрик Ловмјањски
Henryk Łowmiański Poznań.jpg
Хенрик Ловмјањски
Датум рођења(1898-08-22)22. август 1898.
Место рођењаДаугудза код Вилкомира
Руско царство
Датум смрти4. септембар 1984.(1984-09-04) (86 год.)
Место смртиПознањ
Народна Република Пољска

БиографијаУреди

Средње образовање стекао је Вилњусу и Чернигову. Године 1916. уписао је Универзитет у Кијеву Св. Владимир. Затим прелази на Универзитет у Вилњусу Стефан Батори, где је студирао историју. Након што је завршио Универзитет, остао је на њему с намером да настави научни рад.

Године 1924. одбранио је докторску дисертацију на тему историја литванских градова XVI века (Wschody miast litewskich w XVI wieku). Постао је први доктор историје у обновљеном Универзитету у Вилњусу. Хабилитовао се 1932 године с двотомним делом «Студија о почецима литванског друштва и државе» (Studia nad początkami społeczeństwa i państwa litewskiego).

За проучавање историје велике кнежевине Литве 1932. добио је звање почасног доктора.

Од 1933. до 1939. године био је шеф катедре за историју Источне Европе на Универзитету у Вилњусу.

Године 1938. постао је члан Пољске академије знања.

У време Другог светског радио је у Архиву у Вилњусу. Године 1945. прешао је у Пољску, неко време живео и радио у Лођу. Затим је прешао у Познањ.

Радио је као професор на катедри за историју Источне Европе (касније назване катедра за историју народа СССР) Универзитета у Познањ Адам Мицкијевич.

Године 1963. постао је руководилац одсека за историју средњег века Института за историју Пољске академије наука.

Од 1951. до 1957. био је шеф историјских кадедри Универзитета У Познању, а од 1957. до 1968. године директор института историје при том универзитету.

Због лошег вида трагично је погинуо под трамвајем у Познању. Сахрањен је у Жгову.

Одабрани научни радовиУреди

  • Wschody miast litewskich (1923—1924)
  • Witold wielki książę litewski (1930)
  • Studia nad początkami społeczeństwa i państwa litewskiego (1931-32)
  • Uwagi o sprawie podłoża społecznego i gospodarczego Unii Jagiellońskiej (1934)
  • The Ancient Prussians (1936)
  • Wcielenie Litwy do Polski w 1386 roku (1937)
  • Handel Mohylewa w XVI w. (1938)
  • Struktura gospodarcza Mohylewa w czasach pomiary włócznej (1939)
  • Imię chrzestne Mieszka I (1948)
  • Podstawy gospodarcze formowania się państw słowiańskich (1953)
  • Zagadnienia roli Normanów w genezie państw słowiańskich (1957)
  • Historia Polski do roku 1764 (1957—1958)
  • Geneza państwa ruskiego jako wynik procesu wewnętrznego (1962)
  • Początki Polski t. I—VI (1963—1985)
  • Religia Słowian i jej upadek (w. VI—XII) (1979) (преведена на српски)
  • Studia nad dziejami Wielkiego Księstwa Litewskiego (1983)
  • Studia nad dziejami Słowiańszczyzny, Polski i Rusi w wiekach średnich (1986)
  • Prusy — Litwa — Krzyżacy (1989)
  • Zaludnienie państwa litewskiego w wieku XVI: zaludnienie w roku 1528 (1998)
  • Polityka Jagiellonów (1999)