Хенри (пушка)
Хенријева пушка (енгл. Henry repeating rifle), једна од најранијих пушака репетирки, са магацином за 15 метака, произведена у САД и први пут коришћена у Америчком грађанском рату (1861-1865). Магацин у облику цеви се налазио испод цеви пушке.[3] Усавршавањем ове пушке настале су веома популарне Винчестерке.[2]
| Хенри пушка модел 1860 | |
|---|---|
 | |
| Врста | пушка репетирка |
| Порекло |  САД |
| Употреба | |
| Употреба у | САД |
| Бојно деловање | 1860-1866. |
| Производња | |
| Произвођач | компанија Њу Хејвен Оружје |
| Цена | око 40 долара (1861)[1] |
| Произведено | око 14.000[1] комада |
| Спецификације | |
| Маса | 4.2 kg |
| Дужина | 1.150 mm |
| Дужина цеви | 585 mm |
| Калибар | 0.44 инча/11.2 mm |
| Врста операције | репетирка |
| Начин дејства | масивни затварач са полугом |
| Брзина паљбе | 20[1] до 50[2] мет/мин |
| Брзина зрна | 400 m/s |
| Макс. еф. домет | 400 m |
| Магацин | 15 метака |
Историја уреди
Карактеристике уреди
Изум сједињеног метка у металној чахури са ивичним паљењем, који је патентирала 1857. године америчка компанија Смит и Весон (за своје револвере), омогућио је пушкарима да конструишу прве пушке са магацином за више метака, са механизмом за механичко убацивање метка у цев.[2] Бенџамин Тајлер Хенри (1821-1898), амерички инжињер и пушкар, који је од 1857. радио као главни инжињер за компанију Њу Хејвен Оружје (претечу компаније Винчестер), је 16. октобра[4] 1860. патентирао другу пушку репетирку у САД, шест месеци после прве америчке репетирке, пушке Спенсер. Упоредо са развојем нове пушке, Хенри је развио ефикасну нову муницију у металној чахури са ивичним паљењем, калибра 0,44 инча (11,2 мм).[1]
Хенријева пушка била је острагуша са падајућим масивним затварачем са ударном иглом, који се обарао наниже обарањем полуге испод сандука која је уједно служила као штитник обарача, и цевастим магацином са 15 метака испод цеви пушке, који се пружао целом дужином цеви. Магацин је имао спиралну опругу за гурање метака на предњем крају: предњи део магацина могао се притиском на опругу (која се могла гурати напред полугом кроз жлеб на доњој страни магацина) ротирати у страну око цеви, отварајући тако магацин за пуњење са предње стране. Повлачење полуге затварача наниже избацивало је празну чахуру и напињало ороз, а повлачење навише убацивало је нови метак у цев, чиме је пушка била спремна за паљбу. Ударац ороза активирао је двокраку ударну иглу у затварачу. Ове пушке користиле су метак калибра 0,44 инча (11,2 мм) са ивичним паљењем. Додатни метак могао се сместити директно у барутну комору, па су пушке Хенри рекламиране као пушке са 16 метака. Поред пушака, Хенри је конструисао и краће карабине са магацином за 12 метака.[2][1]
Амерички грађански рат уреди
Иако је била нешто спорија (због ручног натезања ороза) и мањег магацина (7 према 15 метака), Спенсерова пушка била је знатно једноставнија (Хенријева пушка имала је чак 46 покретних делова) и јефтинија за производњу. Тако је по избијању Америчког грађанског рата 1861, војска Уније одбила Хенријеву пушку за наоружање војника као сувише скупу (35—40 долара у време када војничка плата није прелазила 13-15 долара месечно) и компликовану, док је Спенсер добио подршку самог председника Абрахама Линколна. Иако је конзервативизам у Комисији за наоружање, коју је предводио генерал Џемс Волф Рипли, одбио набавку новог оружја о државном трошку, ипак су многи војници Уније купили нове пушке о свом трошку. Рипли је као и већина виших официра САД сматрао пушке каписларе (спредњаче) типа Спрингфилд последњом речју војне технике, мада је до Аустријско-пруског рата 1866. слично становиште преовладавало и у свим европским војскама осим Пруске. Основне замерке Хенријевој пушци биле су потреба за специјалном муницијом (меци са металном чахуром по цени од 2,5 цента по комаду) уместо дотадашњег барута и олова у фишецима, и велика потрошња муниције (20—50 метака у минуту, у време када су војници носили свега 25-100 метака у фишеклијама). До краја рата војска Уније купила је свега 1.731 Хенријеву пушку, и оне нису коришћене на бојишту до пред сам крај рата.[2][1]
Извори уреди
- ^ а б в г д ђ Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. стр. 38—52. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.
- ^ а б в г д Westwood, David (2005). Rifles : an illustrated history of their impact. ABC-Clio Information Services. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 71—75. ISBN 1-85109-406-7. OCLC 60395019.
- ^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550
- ^ W.H.B. Smith, Joseph E. Smith (1965). THE BOOK OF RIFLES. The Stackpole Company. стр. 45. ISBN 978-9993618140.
Литература уреди
- W.H.B. Smith, Joseph E. Smith (1965). THE BOOK OF RIFLES. The Stackpole Company. стр. 45. ISBN 978-9993618140.