Херта Оберхојзер
Херта Оберхојзер (нем. Herta Oberheuser; Келн, 15. мај 1911 — 24. јануар 1978, Линц на Рајни, Западна Немачка) је била ратни злочинац и нацистичка лекарка која је радила у концентрационим логорима Аушвиц и Равензбрик од 1940. године до 1943. године.
Херта Оберхојзер | |
|---|---|
 Херта Оберхојзер 1946. или 1947. | |
| Датум рођења | 15. мај 1911. |
| Место рођења | Келн, Немачко царство |
| Датум смрти | 24. јануар 1978. (66 год.) |
| Место смрти | Линц на Рајни, Западна Немачка |
| Народност | Немица |
| Занимање | лекар |
Образовање и чланство у Нацистичкој партији уреди
Оберхојзер је 1937. године стекла медицинску диплому у Бону, и специјализовала је дерматологију.[1] Убрзо потом је ступила у Нацистичку партију као практикант медицине, а касније је служила као лекар у Савезу немачких девојака.[1] Оберхојзер је, 1940. године, постављена за асистента Карла Гебхарда, тадашњег главног лекара СС, и личног лекара Хајнриха Химлера.[1]
Ратни злочини уреди
Оберхојзер и Гебхард су дошли у Равензбрик 1942. како би спроводили експерименте над затвореницима, са нагласком на покушајима да се пронађу бољи методи за лечење инфекција.[1] Спроводили су експерименте који су укључивали наношење сулфаниламида на намерно инфициране ране, експерименте који су се тицали регенерације и трансплантације костију, мишића и нерава над 86 жена, од којих су 74 биле пољске политичке затворенице у логору.[2] Убијала је здраву децу инјекцијама уља и евипана, а затим уклањала њихове екстремитете и виталне органе. Период од давања инјекције до смрти је трајао од три до пет минута, а особа би до самог краја била полусвесна. Спроводила је неке од најјезивијих и болнијих медицинских експеримената, са нагласком на намерно наношење рана логорашима. Како би симулирала ране које су немачки војници трпели у борби, Оберхојзер је утрљавала стране објекте као што су дрво, зарђали ексери, комадићи стакла, прашина или пиљевина у посекотине.
Суђење уреди
Херта Оберхојзер је била једина жена оптужени на нирнбершком „Докторском суђењу“, ком приликом је осуђена на 20 година затвора. Казна јој је касније скраћена на пет година.
Каснији живот уреди
Оберхојзер је пуштена у априлу 1952. године због доброг владања и постала је породични лекар у Западној Немачкој. Изгубила је посао 1956. године када ју је преживели логораш из Равензбрика препознао, а медицинска лиценца јој је поништена 1958. године. Међутим, жалила се, и поново добила право да се бави медицином у априлу 1961. године, након чега је радила у лабораторији у Институту Боделшвинг.[3] Умрла је у јануару 1978. године.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г д Mikaberidze 2013
- ^ Dawson, Mackenzie (08. 05. 2016). „After Hitler’s pal died, Nazis recreated his injuries in a sick experiment”. New York Post. Приступљено 19. 06. 2017.
- ^ Cymes, Michel (2015). Hippocrate aux enfers - Chapitre 13 - "Elle n'était pas mauvaise" - Herta Oberheuser (на језику: француски). Éditions Stock. ISBN 9782234078413.
Литература уреди
- Mikaberidze, Alexander (2013). Atrocities, Massacres, and War Crimes: An Encyclopedia [2 Volumes]: An Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9781598849264.
