Хуго Теорел (швед. Hugo Theorell; 6. јул 190315. август 1982) био је шведски научник[1] и добитник Нобелове награде[2][3][4][5][6][7] за медицину.[8][9]

Хуго Теорел
Хуго Теорел
Лични подаци
Датум рођења(1903-07-06)6. јул 1903.
Место рођењаЛинћепинг, Шведска
Датум смрти15. август 1982.(1982-08-15) (79 год.)
Место смртиСтокхолм, Шведска
Научни рад
ПољеБиохемија
ИнституцијаИнститут Каролинска
Нобелов медицински институт
АкадемијаИнститут Каролинска
Пастеров институт
Познат поОксидоредуктаза
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину (1955)

Биографија

уреди

Рођен је 6. јула 1903. у Линћепингу као син Тура Теорела и Армиде Бил. Студирао је медицину на Институту Каролинска, 1924. је дипломирао. Провео је три месеца обучавајући се на Пастеровом институту у Паризу, из бактериологије код професора Албера Калмета. Године 1930. је магистрирао радом о липидима крвне плазме и био је постављен за професора физиолошке хемије на Институту Каролинска.

Целу своју каријеру је посветио истраживању ензима, добио је Нобелову награду за медицину 1955. за откривање оксидоредуктаза и њихових ефеката. Његов допринос се такође састојао од теорије токсичних ефеката натријум флуорида на кофакторе кључних људских ензима. Године 1936. је постављен за директора новооснованог биохемијског одељења Нобеловог медицинског института.[10] Његов рад је довео до напретка алкохола дехидрогеназа, ензимима који разлаже алкохол у јетри и другим ткивима. Добио је почасна признања на универзитетима у Француској, Белгији, Бразилу и Сједињеним Америчким Државама.

Преминуо је 15. августа 1982. у Стокхолму, сахрањен је на Северном гробљу заједно са супругом, Елин Маргит Елизабет Теорел, истакнутом пијанисткињом и чембалисткињом која је преминула 2002.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б Dalziel, K. (1983). „Axel Hugo Theodor Theorell. 6 July 1903-15 August 1982”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 29: 584—621. JSTOR 769814. doi:10.1098/rsbm.1983.0021 . 
  2. ^ Raju, T. N. (1999). „The Nobel chronicles. 1955: Axel Hugo Theodor Theorell (1903-82)”. Lancet. 353 (9166): 1807. PMID 10348032. doi:10.1016/s0140-6736(05)75919-5. 
  3. ^ Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (1998). „Hugo Theorell--Nobel Prize for study of enzymes”. Mayo Clinic Proceedings. 73 (2): 147. PMID 9472997. doi:10.1016/s0025-6196(11)63646-x . 
  4. ^ Sulek, K. (1969). „Nobel prize for Hugo Axel Theorell in 1955 for the discovery of the explanation of the nature end action of oxidative enzymes”. Wiadomosci Lekarskie (Warsaw, Poland : 1960). 22 (1): 85. PMID 4892414. 
  5. ^ Margoliash, E. (1956). „Prof. Hugo Theorell, Nobel prize winner in medicine and physiology, 1955”. Harefuah. 50 (7): 160. PMID 13318571. 
  6. ^ Zotterman, Y. (1956). „Winner of the Nobel prize for physiology and medicine for 1955, Hugo Theorell”. Munchener medizinische Wochenschrift (1950). 98 (4): 126—127. PMID 13309262. 
  7. ^ Zotterman, Y. (1955). „The winner of the Nobel prize in medicine for 1955, Hugo Theorell”. Die Medizinische (48): 1685—1686. PMID 13287683. 
  8. ^ Paul, K. G. (1982). „Hugo Theorell - more than half a century among the leaders of research”. Lakartidningen. 79 (39): 3435—3437. PMID 6757611. 
  9. ^ Slater, E. C. (1970). „Tribute to Professor Theorell”. Vitamins and Hormones. 28: 147—150. ISBN 9780127098289. PMID 4946799. doi:10.1016/s0083-6729(08)60891-2. 
  10. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1955: Hugo Theorell Biographical”. Приступљено 19. 3. 2021. 

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Хуго Теорел на Викимедијиној остави