Дидојски језик
Дидојски (цезки) језик (цезйас мец [cezyas mec] t͡sɛzˈjas mɛt͡s) један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи дидојско-хинухских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 12.500 припадника Дидојаца, дуж десне обале ријеке Анди-Коису.[3]
| Дидојски језик | |
|---|---|
| цезйас мец (cezyas mec) | |
| Регион |  Русија
|
Број говорника | 12.500[3] (2010) |
Сјевероисточнокавкаски језици
| |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | ddo |
Дидојски језик нема књижевну традицију и слабо је заступљен у писменој форми. аварски и руски језик користе се као књижевни језици на локалитетима на којима се налазе припадници ове језичке популације. Ова два језика се чак користе и у школама. Међутим, били су покушаји да се развије стабилно писмо језика Дидојаца, у сврху записивања традиција овог народа. У ту сврху су се често употребљабале скрипте заснована на аварској ћирилици. Важност аварског језика је била обично већа међу мушкарцима него женама, а међу млађим људима постоји тенденција да се више говори руски језик. У школама аварски језик се учи у првих пет година, а затим се убацује руски који се проучава у наставку школовања.
Вокабулар дидојског језика показује присуство многих утицаја других језика. Осим аварског, ту су и арапски и руски језик, углавном путем позајмљених ријечи које су у употреби, као и у случају руског који чак има утицај у граматици и стилу. Постоје и позајмице из турског језика.[4]
Прво истраживање дидосјке граматике је урадио грузијски линвиста ДАвит Имаишвили 1963. године.
Дијалекти
уредиДидојски дијалекти се могу подијелити на следећи начин:
| Назив дијалекта | Дидојски назив |
|---|---|
| Асач | Asaq |
| Тсебари | Ceboru |
| Мокок | Newo |
| Кидеро | Kidiro |
| Шајтл | Ešiƛʼ |
| Шапих | Šopix |
| Сагада | Soƛʼo |
Хинухски и хваршански језик су се некад сматрали дијалектима овог језика, међутим данас се гледају као посебн језици у оквиру дисојске подгрупе сјевероисточнокаккаских језика.
Правопис
уредиКонсонати (сугласници)
уредиНа следећој табели ће бити приказани консонанти исписани на међународној фонетској абецеди (ИПА), као и латинична и ћирилична транскрипција.
| Билабијални (двоуснени) | Зубни | Латерални, Алвеоларни сугласник | Палатални сугласник | Веларни консонант | Увуларни консонант | Фарингеални консонант | Глотални консонант | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Задњонепчани | [p] [b] [pʼ] p b pʼ п б пӀ |
[t] [d] [tʼ] t d tʼ т д тӀ |
[k] [ɡ] [kʼ] k g kʼ к г кӀ |
[qʼ] qʼ къ |
||||
| Афрактивни консонант | [t͡s] [t͡sʼ] c cʼ ц цӀ |
[t͡ɬ] [t͡ɬʼ] ƛ ƛʼ лӀ кь |
[t͡ʃ] [t͡ʃʼ] č čʼ ч чӀ |
[q͡χ] q хъ |
||||
| Фрактивни консонант | [s] [z] s z с з |
[ɬ] ł лъ |
[ʃ] [ʒ] š ž ш ж |
[χ] [ʁ] x ɣ х гъ |
[ħ] [ʕ] ħ ʕ хӀ гӀ |
[h] h гь | ||
| Назални | [m] m м |
[n] n н |
||||||
| Течни консонанти | [r] r р |
[l] l л |
||||||
| Полувокали | [w] w в |
[j] y й |
Вокали
уреди| Предњи вокал | Централни вокал | Задњи вокал | |
|---|---|---|---|
| Високи вокал | [i] i и |
[u] u у | |
| Средњи вокал | [e̞] e е/э |
[o̞] o о | |
| Ниски вокал | [a] ([aː]) a (ā) а (а̄) |
Остале чињенице:
- Једино дидосјки језик има дуги вокал (а̄).
- Свијетски вокал „е” се на ћириличком писму пише као „э”.
- Вокали ya, yo, yu на ћириличном писму се могу писати као я, ё, ю.
- Асакски дијалект, има проширени самогласнике који аутоматски су неутралисани са (а̄). Други дијалекти (нпр. Мокок) такође имају ниске предњи вокал ([ӕ]), који се обично транскрибирају као на латиничном, тако и на ћириличном писму, неки такође имају дугачак средњи заокружени самогласник ([о]), транскрибован као о.
Морфологија
уредиИменице
уредиИменице у дидојско језику су промјењива категорија у броју и падежу.
Бројеви
уредиКао и именице, бројеви могу бити у једниби у множини. Форма множине се добија тако што се додаје наставак (суфикс) „-bi”: besuro (риба) → besuro-bi (рибе). За остале ријечи суфикс за множину је „-za”.
Врсте и формирање бројева
уреди| Апсолутивни | Посредни | |
|---|---|---|
| 1 | sis | sida |
| 2 | qʼˤano | qʼˤuna |
| 3 | łˤono | łˤora |
| 4 | uyno | uyra |
| 5 | łeno | łera |
| 6 | iłno | iłłira |
| 7 | ʕoƛno | ʕoƛƛora |
| 8 | biƛno | biƛƛira |
| 9 | očʼčʼino | očʼčʼira |
| 10 | ocʼcʼino | ocʼcʼira |
| 11 | ocʼcʼino sis / siyocʼi | ocʼcʼira sida |
| 12 | ocʼcʼino qʼˤano / qʼˤayocʼi | ocʼcʼira qʼˤuna |
| 13 | ocʼcʼino łˤono / łˤoyocʼi | ocʼcʼira łˤora |
| 14 | ocʼcʼino uyno / uwocʼi | ocʼcʼira uyra |
| 15 | ocʼcʼino łeno / łewocʼi | ocʼcʼira łera |
| 16 | ocʼcʼino iłno / iłocʼi | ocʼcʼira iłłira |
| 17 | ocʼcʼino ʕoƛno / ʕoƛocʼi | ocʼcʼira ʕoƛƛora |
| 18 | ocʼcʼino biƛno / biƛocʼi | ocʼcʼira biƛƛira |
| 19 | ocʼcʼino očʼčʼino / ečʼocʼi | ocʼcʼira očʼčʼira |
| 20 | quno | qura |
| 100 | bišon | bišonra |
| 1,000 | ʕazar | ʕazarra |
Врсте бројева су:
- главни ( један, два, три, ...)
- редни бројеви ( први, други, трећи, ...)
- прилошки бројеви ( једном,...)
Падежи
уредиДидојски језик посједије 8 падежа, рапоређених на следећи начин ( приказани са суфиксима за једнину и множину):
| једнина | множина | |
|---|---|---|
| Апсолутив | -∅ | -bi |
| Ергатив | -ā | -z-ā |
| Генитив1 | -(e)s | -za-s |
| Генитив2 | -(e)z | -za-z |
| Датив | -(e)r | -za-r |
| Инструментал | -(e)d | -za-d |
| Екјутив1 | -ce | -za-ce |
| Екјутив2 | -qʼāy | -za-qʼāy |
Од два генитивна, први се користи као атрибут апсолутивној главној именици, а друга на косу. То значи да се Генитиве 1 користи за фразе попут žekʼu-s is (човјеков бик), а генитив 2 се користи за žekʼu-z is-er (за човјековог бика).
Екјутив 1 се користи за упоређивање, као што је besuro-ce (као риба) и може се приписати другим случајевима.
Рајабов сугерише да постоје још 3 синтаксичка падежа, и то: посесивни 1 (-łay), посесивни 2 (-xu) и абесивни (-tay). Међутим, њихов статус је дискутабилан, јер изгледа да показују и феминистичке и деривативне тенденције.
Замјенице
уредиЛичне замјенице
уредиЛичне заменице постоје само за прву и другу особу, док се за трећу особу користе се наставци že за једнину и žedi за множину. Како појединачни лични заменици имају исту форму у апсолутивном и ергативном облику, реченица попут Di mi okʼsi је двосмислена, јер то може обоје значити "ударио сам те" и "Ударио си ме" због прилично слободног реда речи. Међутим, тај проблем се рјешава убацивањем генивива 1 у неке од облика ријечи ( у једнини и множини). Примјер неких ријечи се налазе у табели испод.
| врста I | врста II-IV | ||
|---|---|---|---|
| прво лице( једнина) | апсолутив и ергатив | di | |
| облигатив | dā- | ||
| генитив 1 | dey | ||
| друго лице (једнина) | апсолутив и ергатив | mi | |
| посредни | debe-1 dow-2 | ||
| генитив 1 | debi | ||
| прво лице ( множина) | апсолутни | eli | ela |
| посредни | elu- | ela- | |
| специјални генитив 13 | eli | ||
| специјални генитив 23 | eliz | ||
| друго лице ( множина) | апсолутни | meži | meža |
| посредни | mežu- | meža- | |
| специјални генитив 13 | meži | ||
| специјални генитив 23 | mežiz |
Демонстративне (показне) замјенице
уредиЗа показне замјенице у дидојском језику се додају на одговарајућу именицу, на коју се додају одговарајући настваци (суфикси)- проксимактивни (ово - ови) и растојни (оно - они).
| Једнина | Множина | ||||
|---|---|---|---|---|---|
| Врста I | Врста II-IV | Врста I | Врста II-IV | ||
| Проксимативни | Апсолутни | -da | -du | -ziri | |
| Посредни | -si | -ła-, -ł1 | -zi | -za | |
| Растојни | Апсолутни | že | žedi | ||
| Посредни | nesi | neło, neł1 | žedu | žeda | |
Упитне замјенице
уредиКада су у питању упитне замјенице, разликују се оне које се односе на људе (ко?) и остале ријечи (шта?).
| Људски облик | Остали | |
|---|---|---|
| Апсолутивни | šebi | |
| Посредни | łā | łina |
| Ергатив | łu | łinā |
Референце
уреди- ^ Десет етнолошких језичких мапа европске Русије, на којој се налазе и Дидојци
- ^ Дидојци у Грузији
- ^ а б „Dido”.
- ^ „The Didos”. eki.ee. Приступљено 9. 9. 2017.
Литература
уреди- Alekseev, Mikhail E. & Rajabov, Ramazan N. (1993). „Prerequisites to the formation of Tsez writing system”. Caucasian perspectives: 372—376.
- Alekseev, Mikhail E. & Rajabov, Ramazan N. „Tsez language”. Indigenous languages of the Caucasus. 3.
- Comrie, Bernard (1999). „Gender affixes in Tsez”. The Emergence of the Modern Language Sciences: Studies on the Transition from Historical-Comparative to Structural Linguistics in Honour of E.F.K. Koerner. 2: 279—288.
- Comrie, Bernard (2002). „Participles in Tsez: An emergent word class?”. Complex Sentences in Grammar and Discourse: Essays in Honor of Sandra A. Thompson: 19—30.
- Comrie, Bernard (2004). „Oblique-case subjects in Tsez”. Non-nominative Subjects. 1: 113—127.
- Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (1998). „The great Daghestanian case hoax”. Case, typology and grammar: 95—114.
- Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (1999). „Form and function in syntax: relative clauses in Tsez”. Functionalism and Formalism in Linguistics. 2: 77—92.
- Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (1999). „Reflexivity in Tsez”. Typology and Linguistic Theory: From Description to Explanation, for the 60th Birthday of Aleksandr E. Kibrik: 319—339.
- Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (2003). „Constraints on reflexivization in Tsez”. Current Trends in Caucasian, East European and Inner Asian Linguistics: Papers in Honor of Howard I. Aronson: 265—289.
- Khalilov, Majid Sh.. Цезско-русский словарь (Tsez-Russian dictionary). Moskva: Academia. 1999. ISBN 978-5-87444-086-2.
- Polinsky, Maria & Comrie, Bernard (1999). „Agreement in Tsez”. Folia Linguistica. 33.2 (Studies in Agreement): 109—130.
- Polinsky, Maria & Potsdam, Eric (2001). „Long-Distance Agreement and Topic in Tsez”. Natural Language and Linguistic Theory. 19 (19): 583—646. doi:10.1023/A:1010757806504.
