Центар савремене политике

Центар савремене политике је независна, невладина и непрофитна организација основана у Београду маја 2012. године и функционише као труст мо

Центар савремене политике је независна, невладина и непрофитна организација основана у Београду маја 2012. године. Центар функционише као труст мозгова у различитим областима попут политичких система, спољних послова и безбедности, као и заштиту људских и мањинских права. Примарна мисија центра је да започне реформу политичког система како би заштитила људска и мањинска права, као и да омогући сигурну и правичну интеграцију Србије у ЕУ.[1]

Центар савремене политике
Центар савремене политике
Лого центра
ОснованаМај 2012.
ОснивачНемања Тодоровић Штиплија
Датум оснивањаМај 2012.
ТипРегионални труст мозгова
СедиштеБеоград
Службени језициСрпски
Енглески
ПредседникНемања Тодоровић Штиплија
Програмски директорНикола Буразер
Веб-сајтcentarsavremenepolitike.rs

Центар ради као траст мозгова и креира процене и анализе различитих политичких питања са којима се суочава региона западног Балкана, укључујући и политички интегритет, националну безбедност и људска права.

Он развија и предлаже објективне стратегије према разним претњама по политички систем, цивилно друштво, регионалну стабилност, као и сарадњу и заштиту кроз разне ПР и кампање подизања свести, регионалних форума и обучавање младих лидера.

Центар савремене политике циља да спроведе реформе европске интеграције Србије као и да идржи регионалну стабилност и сарадњу.

Седиште центра се налази у Београду.

Центар је такође и творац портала European Western Balkans.

Структура и мисије

уреди

Центар савремене политике остварује своје циљеве следећим активностима:

  • Креирањем јавних политика из различитих области
  • Формулисањем предлога за реформе политичког система
  • Спровођењем анализа и студија о различитим политичким и друштвеним феноменима
  • Јавним заговарањем и подизањем свести о неопходним реформама, европским интеграцијама и о горућим проблемима са којима се суочавају држава и друштво
  • Извештавањем о европским интеграцијама и другим кључним политичким процесима са којима је јавност недовољно упозната

Немања Тодоровић Штиплија је председник организације, док је прогрмаски директор Никола Буразер.[2]

Пројекти

уреди

European Western Balkans

уреди

Центар поседује и уређује портал European Western Balkans, чији је циљ извештавање о процесу европских интеграција држава Западног Балкана (Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније, Црне Горе и Косова), води интервјуе и објављује различите анализе и мишљења. Као део овог пројекта, организација одржава мрежу различитих људи и експерата из свих земаља овог региона, као и многих чланица ЕУ.

Народна скупштина Републике Србије и европске интеграције

уреди

Преко свог портала ЕWБ, Центар је од априла до октобра 2015. активно надгледао рад Одбора за европске интеграције Народне скупштине Србије и Заједничког одбора Европског парламента и Народне скупштине за стабилизацију и придруживање.[3]

Конференција “Разумљиво о Европи”

уреди

Центар је 20. октобра 2015. организовао конференцију “Разумљиво о Европи”. Конференција је била посвећена дијалогу Београда и Приштине и европским интеграцијама. Конференција је организована у партнерству са Фондацијом Конрад Аденауер а учесници су били народни посланици Републике Србије и представници невладиних организација и медија. Конференцију је отворио немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман. Међу другим учесницима били су Џоана Хансон, истраживачица Лондонске школе економије, Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, заменик председника Владе Косова Бранимир Стојановић и Иљир Деда, народни посланик у Скупштини Косова.[4]

Један од панела је окупио српског официра завезу Дејана Павићевића и косовског Владета Садикуа.[5] Учесници догађаја су били Борислав Стефановић, бивши представник Србије у дијалогу Београда и Приштине, и Вјоса Османи из Комитета за европске интеграције у Косовском парламенту. Имали су супортно мишљење о приступању Косова у УНЕСКО-у. Стефнаовић је предложио да Косово буде чланица међународних оргнаизација, али не и УНЕСКО-а, јер неће бити у стању да заштити српску заоставштину, док је Османи сматрала да ће „чланство у УНЕСКО-у директно утицати на повећање стандарда у области образовања и зашзизе културних споменика.” [6]

Као део конференције, Центар је објавио преглед дијалога Београда и Приштине на српском и енглеском..[5]

Млади и ЕУ

уреди

Јануара 2016. Центар је уз помоћ Еразмус+ фондова организовао тренинг о институцијама ЕУ и европским интеграцијама за младе учеснике из Италије, Шпаније, Белгије, Словачке, Хрватске, Албаније, Бугарске, Македоније и Турске. Учесници су посетили Народну скупштину РС и ЕУ инфо центар.[7][8] Такође су учествовали у симулацији рада Европског парламанта у општини Стари Град. Циљ пројекта био је да оспособи учеснике у дебати да дебатују, дискутују и промовишу европско грађанство, европске вредности, интеграцију и проширење, као и да се као грађани активно укључе у ЕУ и процес доношења одлука у оквиру ЕУ.[9]

Дебате о европској будућности Србије

уреди

У партнерству са Фондацијом Конрад Аденауер, Центар од маја 2015. објављује интервјуе о будућности Западног Балкана са кључним представницима немачке Хришћанско-демократске уније и Европске народне партије.[10] До сада је спровео више од 20 интервјуа са различитим особама повезаним са интеграцијама Западног Балакана, укључујући Себастијана Курца, Јоханеса Хана, Јадранку Јоксимовић, Петера Соренсена, Самуела Жбогара, Дејвида Мекалистера, Мајлинду Брегу и Младена Иванића. Такође, на сајту ЕWБ-а могу се видети разни ауторски текстови и чланци које је написао широки спектар стручњака у истој области.[11]

Публикације

уреди

Године 2016, заједно са Фондацијом Конрад Аденауер објавили су водич на српском језику „Европски парламент и Србија” са циљем да се народним посланицима Србије помогне у разумевању функционисања рада Европског парламента. Промоција водича одржана је у Народној скупштини Србије и присуствовали су Дејвид Мекалистер и Маја Гојковић.[12][13]

У београдском Медија центру 28. септембра 2018. године, Центар савремене политике је објавио извештај из сенке „Стање демократије у Србији 2018” који процењује слободу медија у Србији, управљање, рад Скупштине Републике Србије и локалне изборе у Србији у периоду новембра 2017. до 2018. године. На промоцији су извештаја говорници су били Марија Стојановић, Марко Савков-ић, Маја Васић Николић, Срђан Мајсторовић и Никола Буразер. [14][15][16]

Референце

уреди
  1. ^ „centarsavremenepolitike.rs”. centarsavremenepolitike.rs. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 09. 08. 2016. 
  2. ^ „Naš tim”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 11. 08. 2016. 
  3. ^ „Narodna skupština Republike Srbije i evropske integracije”. centarsavremenepolitike.rs. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 09. 08. 2016. 
  4. ^ Gedošević, Lana (20. 10. 2015). „Ditman: Nemačka za otvaranje poglavlja”. Blic. Blic. Blic. Приступљено 14. 08. 2016. 
  5. ^ а б „Razumljivo o Evropi – Konferencija & publikacija Pregled dijaloga Beograda i Prištine”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 10. 08. 2016. 
  6. ^ „Stefanović i Osmani oprečno o dijalogu Beograda i Prištine”. Danas. Danas. Danas. 21. 10. 2015. 
  7. ^ „Mladi iz 10 zemalja Evrope posetili EU info centar”. Eu Info. Архивирано из оригинала 05. 10. 2017. г. Приступљено 13. 08. 2016. 
  8. ^ „Vlerat europiane bashkojnë të rinjtë në Beograd”. MAPO (на језику: Albanian). Архивирано из оригинала 29. 04. 2016. г. Приступљено 13. 08. 2016. 
  9. ^ „Mladi i Evropska unija (Youth and EU)”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 10. 08. 2016. 
  10. ^ „Debate o Evropskoj budućnosti Srbije”. Centar savremene politike. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 10. 08. 2016. 
  11. ^ „Portfolio”. European Western Balkans. European Western Balkans. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 14. 08. 2016. 
  12. ^ „Vodič o Evropskom parlamentu za srpske parlamentarce”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 05. 09. 2018. г. Приступљено 05. 09. 2018. 
  13. ^ „EVROPSKI PARLAMENT I SRBIJA: Vodič za stabilnu vožnju na putu ka EU predstavljen u Beogradu”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 05. 09. 2018. 
  14. ^ „Nema članstva u EU bez demokratije sve i da Srbija reši problem Kosova”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 28. 09. 2018. Приступљено 25. 10. 2018. 
  15. ^ „Izveštaj: Vlada Srbije nije odgovorila ni na jedno od 236 poslaničkih pitanja”. Beta. Beta. 04. 10. 2018. Архивирано из оригинала 06. 03. 2019. г. Приступљено 25. 10. 2018. 
  16. ^ „236 poslaničkih pitanja za godinu dana, odgovor – ni jedan”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 25. 10. 2018. 

Спољашње везе

уреди