Цивилна заштита представља организовани одговор државе на различите врсте опасности које угрожавају људе, животиње, имовину, културна добра, животну средину итд. Она се организује, спроводи и припрема у мирнодопским и ратним условима. Цивилна заштита обухвата планирање (организовање) и спровођење мера и активности, њихов надзор и финансирање, обучавање и оспособљавање људства, међународну сарадњу итд. Мере и активности цивилне заштите имају за циљ заштиту и спасавање од елементарних непогода геолошког и метеоролошког карактера (земљотреси, одрони, клизишта, јаки ветрови, град, магла, суша, мећава), техничко-технолошких катастрофа (јонизујуће зрачење, хемијска контаминација, пожари, саобраћајне несреће, несреће на раду), последица терористичких напада, ратних и других великих несрећа. Све ово се спроводи у складу са националним и међународним законима, начелима хуманитарног права и ратификованим конвенцијама и декларацијама.

Међународни симбол цивилне заштите

Задаци

уреди

Основни задаци система цивилне заштите су:

  • програмирање и планирање мера и активности за спасавање и заштиту,
  • упозорење на несреће,
  • заштита,
  • помоћ,
  • рехабилитација,
  • организовање, опремање и оспособљавање за заштиту и спасавање јединица цивилне заштите, државних органа, фирми и других субјеката,
  • сарадња са другим државама у пружању неопходне помоћи.

Мере

уреди
 
Пример евакуације хеликоптером

Мере цивилне заштите су:

  • узбуњивање,
  • евакуација,
  • склањање људи, животиња и имовине,
  • збрињавање повређених и угрожених лица,
  • заштита од зрачења, хемијских и биолошких загађења,
  • заштита од поплава, на води и под водом,
  • заштита од пожара и експлозија,
  • заштита од неексплодираних убојитих средстава (као што су бомбе и гранате),
  • прва медицинска помоћ,
  • асанација терена,
  • очување разних добара од општег интереса,
  • успостављање свих служби од јавног интереса итд.

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди

Литература

уреди
  • Закон цивилној заштити Републике Србије, Београд 2006.