Црква Вазнесења Господњег у Белобрешки
Црква Вазнесења Господњег је православна црква у месту Белобрешка, жупанија Караш-Северин, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве.
| Црква Вазнесења Господњег | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Тип | православни црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Темишварска |
| Оснивање | 1797. |
| Посвећен | Вазнесење Господње |
| Архитектура | |
| Стил | Барокни |
| Локација | |
| Место | Белобрешка |
| Држава |  Румунија |
| Координате | 44° 47′ 16″ N 21° 30′ 49″ E / 44.78778° С; 21.51361° И |
  Црква Вазнесења Господњег Црква Вазнесења Господњег на карти Румуније | |
Историја уреди
Према запису из 1757. године црква у Белобрешки је дрвена, посвећена Вазнесењу Господњем и подигнута 1749. године. Запис из 1785. каже да је црква од плетера, дужине 7 клафтера, ширини 2 клафтера и висине 2 клафтера, са сводом од дасака и кровом од шиндре. Две године касније је записисано да је у лошем стању. На месту ове цркве зидана је нова црква од тврдог материјала, камена. Радови су трајали пет или шест година. Црква је завршена 1797. године и била је једна од највећих грађевина у Банатској клисури тога времена. Уз редовне оправке, као и нека дограђивања, о чему сведочи присуство цигле у грађевини, црква је без суштинских измена била до 20. века. Године 1937. уклоњена је зидана олтарска преграда, постављена нова, и осликани су сводови и зидови.
Црква је споља у облику лађе, са лучном олтарском апсидом, унутрашњост има одлике полуземунице јер је под тридесетак центиметара нижи од околног терена. Врата су од храстовине, стара и веома ниска. Посебно масивни стубови и сводови у пронаосу придржавају доксат за хор. Торањ је изграђен изван лађе, са ослонцем на западном зиду и четири спољна стуба, испод којих се образује отворено предворје. У торњу су смештена два звона. Најстарије црквене књиге потичу из 18. века. Очуване су две гробнице у порти, једна граничарска и једна свештеничка, обе из 19. века.[1]
Иконостас уреди
На иконостасу су радили резбар Јосиф Босиок из Брлишта и сликар Франц Вајнхепл, локални мештанин. Сачувано је неколико појединачних икона из 18. века, чији су аутори зограф Григорије и други непознати сликари.
Од иконостаса су приказане у соклу Повратак блудног сина, Анђео и пророк Захарија, Жртва Аврамова и Неопалина купина, на царским дверима Благовести, на бочним Свети Стефан односно архангел Михаил, престоне иконе Свети Никола, Богородица, Спаситељ и Претеча, празничне иконе Крштење, Вазнесење Христово, Силазак Светог Духа, Исус као дечак у храму, Преображење и Рођење Христово, у луку тематски склоп Распећа, у подножју Крста Тајна вечера и бочно иконе Светих апостола.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji”. rastko.rs.
Спољашње везе уреди
- Belobreșca, Biserica sârbă (језик: румунски)
