Црква Свете Тројице (Стараја Руса)
Црква свете Тројице (рус. Церковь Святой Троицы) православни је храм под ингеренцијом Руске православне цркве. Налази се у граду Стараја Руса, на подручју Староруског рејона Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације. Црква је посвећена Светој Тројици.
| Црква свете Тројице | |
|---|---|
| Церковь Святой Троицы | |
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | дејствујушћи храм |
| Тип | православна црква |
| Јурисдикција | Руска православна црква |
| Епархија | Новгородска и Староруска |
| Оснивање | 1680. |
| Посвећен | Света Тројица |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Објект културног наслеђа РФ № 5310135000 |
| Локација | |
| Место | Стараја Руса |
| Држава |  Новгородска област (Русија) |
| Координате | 57° 59′ 00″ N 31° 21′ 36″ E / 57.98333° С; 31.36000° И |
  Црква свете Тројице Црква свете Тројице на карти Новгородске области | |
Налази на листи културног наслеђа Руске Федерације под бројем 5310135000.[1]
Историјат и архитектура уреди
Претеча данашње цркве било је дрвено здање чији тачан датум оснивања није познат, али је познато да је изгорела у пожару 1607. године. На истом месту је 1680. саграђена црква од чврстог материјала, а средства за њену градњу обезбедио је локални трговац Јаков Тверев. У великом пожару који је задесио град 29. јуна 1759. изгорео је већи део храма, а последице пожара саниране су три године касније. До новог оштећења на цркви дошло је 13. јуна 1836. када се у великој олуји која је захватила то подручје урушила купола на северозападној страни, а на зидовима се појавиле велике пукотине. Обновљена је тек 1860. године.
У оквиру цркве деловала је и школа која је након Октобарске револуције 1917. прерасла у класичну четворогодишњу школску установу.[2] У јануару 1930. локалне совјетске власти су један део цркве претвориле у силос за жито, а почетком 1938. црква је у целости национализована и затворена за верски живот. Храм је готово у целости уништен у борбама током Другог светског рата. Црква је враћена назад под ингеренцију Руске православне цркве тек 1996. године.[3]
У архитектонском смислу црква Свете Тројице је типичан пример руске црквене архитектуре из друге половине XVII века. Карактерише је квадратна основа димензија 17x17 метара, троаспидна форма, предворје и богата унутрашња декорација. На крову се налази укупно 5 купола, по једна мања на сваком углу и велика централна купола.[4] Некадашњи звоник висине 32 метра који се налазио недалеко од цркве није сачуван, а његово звоно је претопљено током 1930—их.
Види још уреди
|
Културно наслеђе Руске Федерације, |
Референце уреди
- ^ „Культурное наследие Российской Федерации объект № 5310135000”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2015. г. Приступљено 02. 02. 2015.
- ^ Горбаневский М. В., Емельянова М. И. Улицы Старой Руссы: История в названиях. М: Медея. (2004). стр. 263—265. }-
- ^ -{Ядрышников В. А. Церкви Троицы и Иоанна Златоуста // Архитектура Старой Руссы XII — начала XX века. М: «Альянс-Архео», 800 экз. 2010. ISBN 978-5-98874-044-5. стр. 198—211.
- ^ Архитектурное наследие Великого Новгорода и Новгородской области/Составитель и научный редактор М. И. Мильчик. Санкт-Петербург. Фонд содействия реставрации памятников истории и культуры «Спас» «Лики России». (2008). стр. 443–444
Спољашње везе уреди
- Полянский М. И. Иллюстрированный историко-статистический очерк Старой Руссы и Старорусского уезда
- Церковь Св. Троицы на сайте «Народный каталог православной архитектуры»
- Церковь Св. Троицы (отрывок из книги В. Пылаева)
