Црква Светог Георгија у Слатинском Дреновцу
Црква Светог Георгија у Слатинском Дреновцу је српски православни храм. Припада славонско-пакрачком владичанству.
| Српска православна црква Светог великомученика Георгија у Слатинском Дреновцу | |
|---|---|
_-_panoramio.jpg) | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Епархија пакрачко-славонска Српска православна црква |
| Оснивање | 1719. |
| Оснивач | Ораховачки црнорисци |
| Место | Слатински Дреновац, општина Чачинци |
| Држава | Хрватска |
Историја уреди
Слатински Дреновац се први пут спомиње 1292. године. 1719. године на узвишењу изнад села ораховачки црнорисци на рушевинама старе цркве подижу српску православну свету обитељ посвећену Светом Георгију. У тој манастирској цркви је 1758. Василије Романович израдио иконостас који је спадао у ред најбољих достигнућа православне умјетности у Хрватској и Славонији. И данас се с улаза могу видјети прозори од келија у којима су некада спавали црнорисци. Поред цркве су и катакомбе у којима су кости црноризаца. У вријеме владавине Царице Марије Терезије између 1778. и 1782. манастир је одлуком власти укинут, а манастирска црква постаје парохијска.[1] Село је страдало у Другом свјетском рату, а нарочито црква коју су усташе срушиле 1942. године. Романовичев иконостас је изнешен из цркве, исјечен и спаљен.[2] Непосредно пред рат, историчар умјетности, Иван Бах, је обишао цркву и снимио иконостас у цјелини, али и пријестоне иконе и двери посебно. Захваљујући његовим снимцима сачувана је успомена на ово Романовичево дјело.[3] Јуна 2015. са рушевне сеоске цркве украдено је најстарије од укупно три звона, које је произведено 1765. у Грацу.[1]
Извори уреди
- ^ а б Украдено звоно са православне цркве у Слатинском Дреновцу
- ^ Бокун, Драгана (2023). Српско коло, децембар, број 95., Жртава из Ораховице и села подно Папука скоро а се више нико и не сјети. Београд: Савез Срба из региона. стр. 14.
- ^ Бах 1949, стр. 197.
Литература уреди
- Бах, Иван (1949). Јарослав Шидак, ур. „Прилози повијести српског сликарства у Хрватској од краја XVII до краја XXVIII вијека”. Хисторијски зборник. Загреб: Матица српска. 2.