Црква Св. Илије у Јагличју

објекат и непокретно културно добро у Нишавском управном округу, Србија

Црква Св. Илије у Јагличју налази се на територији општине Гаџин Хан. Саграђена је 1883. године и у приватној је својини.

Црква Св. Илије у Јагличју
Опште информације
МестоЈагличје
ОпштинаГаџин Хан
Држава Србија
Врста споменикаНепокретно културно добро
Време настанка19. век
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

На основу одлуке Владе Републике Србије 2005. године додаје се на списак Завода за заштиту споменика културе у Нишу и заведена је као непокретно културно добро: споменик културе.[1]

Архитектура уреди

Црква је изграђена од бондрука као скромна једнобродна сеоска црква са отвореним егзонартексом са луковима и стубовима од дрвета на западној страни. Јужни и северни зид су касетно декорисани. На источној страни доминира полукружна олтарска апсида. У лунети изнад улаза на западној фасади је сликана представа патрона храма св. Илије, док је унутрашњост цркве осликана само на појединим местима.

Једноставна дрвена конструкција иконостаса је обојена и украшена сликаним медаљонима са попрсјима светитеља у биљном окружењу, а представе којима је осликанана ниска иконостасна преграда, рад су непознатог аутора и не поседују већу уметничку вредност. Скромну фасадну декорацију чине пиластри наслоњени на подужним зидовима. Црква је обновљена 2010. године.[2]

Црква Св. Илије у Јагличју складношћу свог архитектонског склопа представља један од најлепших примера сакралних грађевина изведених од бондручног материјала у нашој земљи.[3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ГАЏИН ХАН”. www.zzsknis.rs. Приступљено 20. 2. 2022. 
  2. ^ Ракоција, Миша (9. 1. 2014). „ЦРКВА СВЕТОГ ИЛИЈЕ У ЈАГЛИЧЈУ”. eparhijaniska.rs. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 
  3. ^ „Crkva Sv. Ilije u Jagličju”. kultura.rs. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 21. 2. 2022. 

Спољашње везе уреди