Википедија

Црква Срцa Исусова и Маријина у Пули

црква у Хрватској

Црква Срцa Исусова и Маријина у Пули која се скраћено назива црквом Светих срдаца или Света срца, по редовницама које су је основале 1908. године. У овој данас десакрализованој цркви смештен је музејско-галеријски простор или дислоцирани део Археолошкога музеја у Пули отворен у јулу 2011. године.[1]

Црква Срцa Исусова и Маријина у Пули
Ентеријер музејско-галеријског простора Света Срца
Основан1908.
 Аустроугарска
ЛокацијаПула
 Хрватска
Врстамузејско-галеријски простор
ДиректорДарко Комшо
КустосиTatjana Bradara
Giulia Codacci-Terlević
Maja Čuka
Ivana Janko
Fina Juroš-Monfardin
Darko Komšo
Ida Koncani Uhač
Ondina Krnjak
Lara Orlić
Silvana Petešić
Teodora Šalov
Željko Ujčić
Romuald Zlatunić
Мрежно местоami-pula.hr

Положај уреди

Десакрализиована црква Светих Срдаца Исусова и Маријина, данас музеј и галерија налази се између два пулска успона, Де Виле-овог и Цвечићевог, у подножју Каштела, у староградскоме делу Пуле.

Историја уреди

Црква Светих Срдаца Исусова и Маријина са припадајућим самостаном изграђена је 1908. године, на месту на коме су се 1886. године настаниле редовнице Светих Срдаца Исусова и Маријина са циљем да интелектуално и и по начелима хришћанства образују младе дјевојаке, у самостану и цркви.[2] Самостан, у оквиру кога је саграшена ова црква и у коме се данас налази Средња техничка школа, изграђен је 1899. године, а већ 1907. године коришћен је као вртић.[3]

Цркву са са изразитим елементима каснобарокног класицизма, по пројекту који је започео Виргилија Волпи, а довршио Доменико Малусà, редовнице су успеле подигнути уз помоћ верника. Црква је довршена 1910. године, на насипу и врло нестабилном терену, и те године је освећена и стављена у функцију.

Редовнице су напустиле цркву и самостан крајем Другог светског рата, а у цркву се у време бивше Југославије уселила Техничка школа, све до 1958. године када је одлуком градских власти Пуле напуштена црква Светих Срдаца додељена Археолошком музеју Истре, да у у њој оснује депо археолошког материјал и других музеалија.[4]

Због лоше градње и неодржавања грађевине, и недостатка средстава и политичке жеље за обнову цркве дошло је до урушавања крова и слегања темељена на насипу, тако да је услед слагања терена испод апсиде дошло до њеног одвајања и пуцања.

Археолошки музеј Истре је крајем 80-их година 20. века покренуо иницијативу за обнову цркве, са намером да у њој смести Музејско-научни центар, али је до коначне реализације ове идеје протекло неколико деценија.

Почетком 1990-их година археолошки материјал који је чуван у цркви премештен је у Форт Боургуигнон, и тада се приступило њеној обнови. На цркви је прво промењен кров, атоком 2007. године започет је пројект обнове цркве, која је по првом плану требала бити преуређена у средњовековни лапидаријум. Међутим након бројних расправа донета је одлука да у црква буде Музејско-галеријски простор Света Срца, што је и 2010-тих година и реализовано

Изглед и обнова објекта уреди

 
Изглед унутрашњости некадашње цркве Света Срца након обнове

Црква је тробродна грађевина дуга 34,60 м, широка 14,70 м, а висока 15,30 м. У плану је била и изградња звоника високог 26 метара, по првом плану на зачељу цркве, а по другом испред цркве, што никада није остварено,[4] због незадовољства комшија на предложено место звоника.

Након обнове с почета 20. века у цркви су у бочним бродовима дограђене галерије спојене мостом. Апсида је преграђена и затворена великим зидом на који се преко пројектора могу приказивати филмови и видео презентације. Уграђен је систем грејања и хлађења како би простор могао бити кориштен током целе године. Постављен је савремени систем расвете, надзорни и аларми систем, као и озвучење. Посебан је напор уложен како би комплетан простор објекта био доступан особама с инвалидитетом (са вертикалном платформом и санитарним чвором за инвалиде), а до цркве је изграђена и посебна рампа којом инвалиди могу ући у цркву.[4]

Осим лепо уређеног ентеријера, квалитетно је уређен и екстеријер цркве који се може користити као простор за разне врсте манифестације.

Намена уреди

Након обнове и стављање у функцију 2011. године простор профаниране цркве планиран је као мултифункционалан и мултимедијалан, предвиђен за одржавање предавања, конгреса, научних трибина, представа, концерата, прикативање филмова, фестивале и слично.[4]

Такође, околни простор је уређен за извођење разних манифестација.

Према планови Археолошког музеја Истре приступило се...

брендирању новог музејско-галеријског простора, стварање визуелног идентитета, те поступно претварање цркве у место презентације културних садржаја за туристе током летњих месеци, као и центара у коме би се одвијао културни живота града Пуле и Истарске жупаније током читаве године.

  • Део експоната из музејско-галеријског простора Света Срца
  •  
  •  
  •  

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Otvoren muzejsko-galerijski prostor Crkve Sveta Srca”. Grad Pula (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-14. 
  2. ^ „Sakralna baština Pule: Crkva Presvetog Srca Isusova i Marijina”. www.zupa-uznesenja-marijina-pula.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-04-14. 
  3. ^ „Sveta Srca - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2021-04-14. 
  4. ^ а б в г „Arheološki muzej Istre: Sveta Srca”. www.ami-pula.hr. Приступљено 2021-04-14. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Црква Срцa Исусова и Маријина у Пули на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Срцa_Исусова_и_Маријина_у_Пули&oldid=27047883”